Језички портфолио (2014)

УВОД

Новим образовним стандардима постављени су другачији захтеви пред све актере образовног процеса. Очекују се донекле другачији резултати образовања, тачније – систем процене постигнућа ученика усмерен је на обезбеђивање квалитета. То подразумева не само евалуацију од стране наставника, већ се у процес морају укључити и сами ученици. Притом основни објекат читавог система оцењивања, његову садржајну и критеријумску основу чине планирани исходи образовног циклуса. Функција оваквог система оцењивања (усмереног на исходе) резултат је оријентације образовања на обезбеђивање повратне везе, ради што бољег управљања образовним процесом.

Портфолио ученика у најширем смислу (на сваком нивоу школовања и у оквиру било ког школског предмета) представља посебно организовану збирку радова који демонстрирају напоре, прогрес и постигнућа ученика. Тиме се прате разне врсте активности ученика током одређеног периода (полугодишта нпр.), врши се контрола динамике развоја и формирања индивидуалних способности сваког ученика, што резултира читавим низом позитивних ефеката: 

• унапређење и одржавање високог степена мотивације за учење;
• константно ширење могућности за учење и самим тим јачање самосталности ученика;
• формирање вештине учења кроз постављање циља; 
• планирање и организација сопственог учења;
• појава свести о неопходности трајног учења; 
• унапређење одговорности за  сопствене резултате;  
• стицање вештине рефлексивности кроз критично, објективно самооцењивање.

Дакле, портфолио има дијагностичку, садржајну, развојну, мотивациону и многе друге функције, поред наизглед основне – функције оцењивања. 

Из резултата процене могу се извести закључци о формирању знања у оквиру одређеног предмета или нивоа у образовном систему (образовни циклуси у основној школи, средња школа, факултет), о прогресу у стицању вештина за учење, о индивидуалном напретку у оквиру нпр. језичко-лингвистичке сфере, сазнајне, емотивне и сл., при чему се оцењују достигнућа на пољу когнитивних и практичних знања и вештина.

Европски језички портфолио (ЕЈП) је осмишљен и користи се пре свега као инструмент за самооцењивање ученика на сваком постојећем стандардизованом нивоу учења језика, заснованом на комуникативном приступу. ЕЈП постоји од последње деценије прошлог века, да би 2003. године био званично формулисан, и тада почиње са постепеним увођењем у образовне системе већине европских земаља. (У Руској Федерацији је нпр. од 1998 – 2001. године спроведен пилот пројекат који је обухватио око 40 школа са преко хиљаду ученика разних узраста. Сличан пројекат је урађен и у Словенији у исто време.)

ЕЈП представља инструмент који обезбеђује наставнику систем оцењивања језичке компетенције ученика у складу са реално достигнутим нивоима знања и вештина. Односи се на сваки ниво образовног система, од основне школе до факултета, али обухвата и разне врсте професија, тј. може се посматрати као посебан документ сваког појединца који сведочи о његовом познавању било ког језика. На основу дескриптора општих језичких компетенција могућа је и даље разрађивање критеријума оцењивања и примена у конкретним професионалним областима. С обзиром на то да су у тесној вези са праксом обучавања (односно наставним процесом у школи), ови дескриптори могу бити веома корисни за развој вештине самооцењивања ученика. 

Портфолио помаже у постизању језичке компетенције у најширем смислу (лингвистичка, социокултурна, образовна, стратегијска, дискурсивна, социолингвистичка…), али поред тога доприноси остваривању битних циљева образовног система у целини. Њиме се реализују како општеобразовни (нпр. унапређење вештине учења), тако и васпитни задаци (индивидуалност, развој личности, социјализација). 

У разним образовним системима у Европи, када говоримо о страним језицима, у последњој деценији „испробани“ су разни видови портфолија, који су углавном класификовани у зависности од циља који треба да се постигне. Једна врста портфолија је фокусирана на самооцењивање, друга – на самостално изучавање страног језика, трећа је инструмент за демонстрацију образовног пројекта; постоји и „рефлексивни“ портфолио који се бави искључиво квалитетом, али и „истраживачки“ (који се користи у пројектима везаним за конференције, предавања и сл.), „тематски“ (у оквиру стручног језичког курса, нпр. или на нивоу одређене области).

СТРУКТУРА ЕЈП

Свака земља израђује Портфолио у складу са својим условима и потребама, али се мора поштовати структура, дата у „Заједничком европском оквиру(…)“. 

Европски језички портфолио чине следећи делови: 1. Пасош, 2. Језичка биографија, 3. Досије.

1. Пасош даје општу слику знања у одређеном тренутку, тј. компетенција ученика из различитих језика. Пасош садржи званичне сертификате и дипломе о постигнутим језичким компетенцијама и искуствима интеркултуралног познавања света. У њему су конкретне информације о времену и основама оцењивања знања од стране школе или институције овлашћене за издавање диплома. Пасош служи за званично представљање, јер садржи експлицитне информације о појединачним и специфичним компетенцијама свог власника, а садржи и ставку самовредновања. (На европском нивоу постоји стандардизована верзија за одрасле.)  Прецизно речено, у Пасошу су: списак језика, ниво владања језиком, табела за самопомоћ при самосталном одређивању нивоа, информација о језику који се учи и искуству међукултурне комуникације (где, колико дуго се учио језик, с којим циљем, где је коришћено знање језика).

• Језичка биографија даје преглед знања и приоритете ученика. Овај део портфолија треба да подстакне ученике да сами процењују своје знање, да размишљају о свом напредовању и планирају сопствено учење. У оквиру биографије налазе се  контролни листови за самооцењивање које попуњавају и наставник и ученик, са наведеним вештинама којима влада, као и онима које тек треба да усвоји (а које ученик себи поставља као циљ).

• Досије представља илустрацију стечених знања и вештина. Досије пружа могућност (тј. даје слободу) ученику да сам одреди  материјале за документовање информација наведених у Пасошу и Биографији, као доказ о практичном коришћењу језика. То могу бити различите врсте радова (коришћени чланци, писма, фотографије, тестови), пројеката (индивидуалних или групних), али и аудио и видео материјали који сведоче о стеченим компетенцијама на одређеном нивоу.

Из наведеног произлазе и функције језичког портфолија: информативна (функција презентације власника), педагошка и васпитна. Функција презентације се огледа у пружању додатних информација о језичким компетенцијама (поред званичних диплома), што је битно за одрасле када нпр. траже посао. Информативна функција се огледа у евидентирању како знања стечених у оквиру школског система, тако и током неформалног образовања и личног искуства. Педагошка функција портфолија је у томе што он омогућава ученику да сам прати своје напредовање, односно да активно учествује у наставном процесу и постаје самосталан, одговоран и самокритичан. Педагошка и васпитна функција се међусобно преплићу и допуњују, јер, упоредо са јачањем мотивације за учење језика гради се и толеранција према различитом, поштовање за другачије, чиме се валоризује вишејезичност и подстиче заинтересованост за друге народе и културе.

Рад на портфолију код деце треба да почне од досијеа (мада су сви делови тесно везани) преко биографије – до пасоша. За одрасле се препоручује супротно.

ЈЕЗИЧКИ ПОРТФОЛИО У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

Завршетак основне школе је и крај прве велике целине у образовању, мада се састоји од два циклуса. Што се тиче другог страног језика, са завршеном основном школом ученици иза себе имају свега четири године изучавања језика у врло оскудном обиму. Можда је превише рано да се на овом нивоу знања и вештине (језичко-лингвистичка, комуникативна, културолошка, лексичка…) формулишу кроз језички портфолио, јер су то ипак скромна знања на базичном А1 нивоу. Међутим, због бројних позитивних ефеката сматрамо неопходним формирање неке врсте портфолија и за овај – основни ниво компетенција ученика. (То се, свакако, не може применити на самом почетку изучавања језика, али у трећој години учења би се могло почети са постепеним увођењем самооцењивања, јер су до седмог разреда нека знања већ стечена, а до краја овог образовног циклуса остаје довољно времена да се коригује недоучено.)

Осим тога, језички портфолио не представља коначну констатацију постигнутог успеха (мада и то свакако јесте), већ је његова улога пре свега евиденција напредовања као процеса у развоју ученика као појединца. Дакле, примена неког облика портфолија је и пут ка индивидуализацији образовног процеса, посматрањем ученика као активног чиниоца, а кроз увођење новог вида  интерактивности.

Позитивни ефекти који чине оправданим увођење језичког портфолија у овој раној фази изучавања језика огледају се у томе што ће, уз помоћ ЕЈП-а, сам процес учења постати ученицима јаснији, ближи, смисленији, транспарентнији. Ово зато што су и сами активно укључени у сваки сегмент образовања, па чак и оцењивање! Ово код ученика подстиче самопоуздање, одговорније сагледавање својих компетенција, помаже у самом учењу и развијању способности размишљања у другачијим оквирима. Коришћењем ЕЈП чак и мање компетентни ученици постају мотивисанији, активнији и креативнији, јер више размишљају о свом знању и свесни су како, колико и када могу реализовати неке од компетенција (по сопственом избору и уз сопствено вредновање, поред стручног оцењивања које обавља наставник). 

У практичном увођењу ЕЈП-а у основну школу портфолио прво треба представити ученицима и објаснити предности ове новине, а затим и сегменте од којих се састоји. 

Ученике треба упознати са скалом нивоа А1 који они треба да достигну до краја основне школе. На скали су представљени сегменти језика, ученицима познати: разумевање, говор и писање. Међутим, овде су наведене и компетенције у оквиру ових језичких сегмената: РАЗУМЕТИ (СЛУШАТИ / ЧИТАТИ), ГОВОРИТИ (УСМЕНА ИНТЕРАКЦИЈА – ДИЈАЛОГ, ПОВЕЗАНО ГОВОРЕЊЕ – МОНОЛОГ) и ПИСАТИ (ИЗРАЖАВАТИ СЕ ПИСМЕНИМ ПУТЕМ). У оквиру табеле (која је заправо скала нивоа за самооцењивање) дати су дескриптори знања, предвиђени за ниво компетенције А1. То су прецизирани описи знања и вештина којима ученици треба да владају када достигну А1 – ниво предвиђен за други страни језик на крају основне школе.

ПРИМЕРИ СКАЛЕ НИВОА

Заједничког европског оквира за компетенције (са примерима за формулацију дескриптора)

На нивоу А1 у оквиру компетенције УСМЕНО РАЗУМЕВАЊЕ која подразумева разумевање слушањем и читањем  за дескрипторе је предложено: 

• Може да разуме лагано и брижљиво артикулисани говорни исказ, уз дуже паузе, које му помажу да схвати значење; може да разуме упутства која му се лагано и опрезно саопштавају и да прати уобичајена кратка обавештења; може да разуме кратке и обичне текстове, читајући реченицу по реченицу, препознајући имена, фамилијарне речи и основне изразе (ако је потребно, уз поновно читање); у кореспонденцији може да разуме краће и обичне поруке са разгледница; може да разуме најобичније речи и изразе из свакодневних животних ситуација,  да прати једноставне назнаке (упутства нпр. за кретање од једног ка другом месту); може да чита текст у циљу информисања, али не и ради вођења дебате.

У оквиру компетенције УСМЕНА ИНТЕРАКЦИЈА (као општа способност интерактивног деловања у говору, тј. учествовање у дијалогу, али и излагање у форми монолога) предложени детаљни описи за компетенције су:

• Може да се упусти у једноставан разговор, ако саговорник говори полако и помаже му у формулисању одговора; може да поставља једноставна питања о блиским темама или тренутним потребама и да на слична одговара. 
• Разуме изворног говорника у свакодневним изразима који се тичу задовољења непосредних и конкретних потреба; може да представи некога користећи основне изразе да би се поздравио и опростио; може да пита некога шта ради и да на исто одговори; разуме питања и упутства формулисана полако и брижљиво, као и краћа обавештења; може нешто да даје и да тражи од других; може да води једноставну конверзацију, неформалне разговоре о свакодневним питањима, може да учествује у размени роба и услуга (да да и тражи основну информацију у превозу нпр. или приликом куповине); може да учествује у размени информација о блиским садржајима; уме да поставља питања и даје одговоре о месту становања, дружењу, ономе што има, о времену (у смислу: прошло, будуће, садашње); може да одговара на директна лична питања у форми интервјуа; у оквиру језичке продукције, а у форми монолошког излагања може да опише себе, своју породицу, место становања; у јавним наступима може да прочита или каже кратак репетитиван текст.

У оквиру компетенције ПИСМЕНА ИНТЕРАКЦИЈА (и писмено изражавање – продукција) на нивоу А1:

• ученик може да напише обавештење о личним подацима; може да напише кратке и једноставне поздраве на разгледници; уме да напише бројеве, датуме, име, адресу, држављанство, датум рођења, године живота, датум доласка у земљу (или хотел нпр.); у оквиру писменог изражавања ученик је у стању да пише појединачно једноставне изразе и просте реченице; може да напише честитку за празник; једноставне изразе о себи и измишљеним ликовима; може да напише о томе где ко живи и чиме се бави. Не може да пише есеје ни извештаје.

Међу понуђеним примерима на скалама за нивое компетенција (а који су израђени већином на основу емпиријских показатеља) дати су и „међунивои“, тј. дескриптори које можемо назвати нпр. А1+ ниво, или Б2+ ниво. То су дескриптори који се могу евидентирати на прелазима између два нивоа компетенција, при чему могу бити у оба. У том смислу, дескриптори који су дати за ниво А2, а могу бити и на скали за ниво А1 су:

• у оквиру усмене интеракције: ученик може на кратко да поведе разговор, без наставка, осим ако му саговорник помогне; може да говори о свакодневним питањима на једноставан начин, о припреми и организацији неког сусрета; на пољу функционалне сарадње може да схвати основни смисао, да обавља комуникацију приликом обављања свакодневних послова, да добије информацију и говори о наредним потезима; може да размењује информације о текућим обавезама, да пита за посао и слободно време;  може да даје и тражи информације личне природе; даје до знања саговорнику да може да га прати; у стању је да пита за пут, да купује карте, обавља трансакције у пошти или банци, да даје обавештења о цени, количини артикала, да наручи јело у ресторану, да обави куповину.
• у оквиру усмене продукције: ученик описује породицу, услове живота, образовање; може да описује особе, места и ствари; у стању је да кратко излаже о блиским садржајима на јавном наступу или да поставља питања која се надовезују.
• у оквиру писменог изражавања: ученик може да пише креативно, тј. да пише једноставне повезане реченице о породици, условима живота, образовању.

Овакви примери за дескрипторе, односно описе компетенција служе за формулисање листе критеријума за самооцењивање ученика који се праве (ради прегледности и једноставнијег попуњавања) у форми табеле. Листе критеријума користе се за одређивање нивоа општих језичких способности / компетенција пре уношења у пасош на почетку или на крају дугог периода учења језика, а у школском контексту се пре свега користе за праћење напредовања у учењу.  Могу такође помоћи приликом израде задатака и плана учења (и од стране наставника, и од стране ученика). Оцењивање и самооцењивање се симултано евидентирају на табелама, јер постоји одређено место за ова два вида вредновања знања. Осим тога, назначен је и простор за несавладане вештине, тј. оне на којима треба радити да би се дошло до одређеног нивоа компетенције, или пак оне које су од стране ученика или наставника процењене као битне и означене као циљ у даљем процесу оваладавања језиком. 

У листи критеријума за самооцењивање дескриптори се за ученике наводе у форми личне констатације о владању вештином нпр.: „Могу да разумем кратке и једноставне поруке на разгледници“, или „Умем да напишем једноставне реченице о себи“ и слично. Ученици у за то одређеним колонама евидентирају (унапред договореним симболима) ниво овладаности одређеном вештином. Наставници, на такође предвиђеном месту истим тим симболима оцењују ниво овладаности наведеном вештином. Оба вредновања се врше у исто време (такође унапред одређено: крај полугодишта или школске године нпр.). На тај начин и ученик и наставник имају увид у напредовање ученика и константно могу постављати нове циљеве или одређивати стратегију за даље напредовање.

Уопштена скала нивоа је саставни део језичког пасоша (као приказ опште слике знања), а листа критеријума за самооцењивање са детаљним дескрипторима је саставни део језичке биографије, која са педагошког становишта представља основни део ученичког портфолија на нивоу основне школе. Језичка биографија пружа могућност ученику да изврши анализу постојеће стратегије учења у циљу унапређења или промене исте. 

ИСКУСТВА И ПРЕПОРУКЕ

Рад на Језичком портфолију представља велики изазов за наставнике и ученике и захтева додатно ангажовање свих учесника образованог процеса. Искуства су показала да су ефекти портфолија бољи уколико су и родитељи укључени у праћење напредовања своје деце у изучавању страног језика.

За почетак, најбоље је портфолио започети од досијеа (као што смо већ поменули), јер ће ученицима бити забавно да праве „збирку“ својих радова. Поред овога, препорука је да се започне са попуњавањем језичког портфолија, тј. да се самооцењивање уведе у оквиру ваннаставних активности, са најзаинтересованијим ученицима, који ће лако усвојити почетне кораке и принцип вођења портфолија. Затим се портфолио може увести за све ученике. 

На наставнику је да одабере (сам или са ученицима) коју врсту портфолија ће водити, у зависности од тога какав циљ се формулише. У различитим образовним системима и на различитим нивоима знања (и узрастом ученика) уводе се разни видови праћења напредовања, па се тако оцењивање и самооцењивање може вршити на нивоу пројеката, на нивоу веће наставне области, на нивоу неког временског раздобља учења, на нивоу разреда, предмета или школе…  Самооцењивање у том процесу може бити и лично (ученик дословно оцењује своја достигнућа, а оцењује га и наставник), али може бити и узајамно – у паровима ученика, или групно, где ученици оцењују, анализирају, критикују свој рад (ово се односи пре свега на пројекте, у којима учествује већи број ученика, када се постављају конкретни циљеви са конкретним реализаторима, са одређеним вештинама у фокусу, па се након пројекта валоризује сваки учесник и свака активност).

Наставник ће, такође са ученицима, формулисати и саставне делове портфолија и неке од ставки (неке од њих  могу бити актуелне само привремено, али неке морају да се вреднују  константно). Да би се постигли ефекти који се очекују од портфолија као система праћења напредовања, оцењивања и самооцењивања, ученици треба прво да размисле о неким темама и да одговоре на нека од питања која се тичу њихових навика, могућности, одговорности и, на крају, способности формулисања циљева учења.

Ученик нпр. треба да одговори на питања: Шта желим да научим? Како да побољшам знања? Како најбоље памтим (да ли слушањем, читањем, разговором, у пару, у групи, преко интернета…)? Како најбоље учим (читајући новине, пишући писма, слушајући музику, учествујући у представи…)? Како препознајем напредак и када сам задовољан (на добро урађеном тесту, или када користим језик ван учионице…)? 

Треба и да размисли о следећим питањима: да ли је задовољан индивидуалним учењем (уме ли да исправи грешке, да постави циљ и временски га прецизира)? Да ли уме да ради у групи (да допринесе групи, да обави свој задатак у оквиру групе…)? Да ли је у стању да води евиденцију (у смислу шта може сам да постигне, за шта му је неопходна помоћ)? Да ли је у стању да изврши самооцењивање? 

Долазећи до одговора на ова и слична питања ученик ће заправо анализирати своје напредовање, биће у стању да сагледа предности и недостатке свог дотадашњег начина рада. И свакако ће имати жељу да унапреди учење и резултате учења. Језички портфолио ће му у томе помоћи.

ПРИЛОГ (упутство за ученике)

a) Шта је то портфолио?

Шта је то Европски језички портфолио и чему служи? Који су саставни делови Европског језичког портфолија? Како се попуњава?

Европски језички портфолио (ЕЈП) је настао као резултат потребе да се направи јединствени систем вредновања језичких знања. Циљ је да се прецизирају критеријуми по којима ће одређени ниво језичких знања и вештина бити као такав препознат било где у Европи. С тим у вези формулисано је шест основних нивоа владања језиком, названих „нивои компетенције“:

А1 – „откривање“, „выжывание“, „breakthrough“;

А2 – „преживљавање“, „допороговый“, „waystage“;

Б1 – „праг ниво“, „пороговый“, „threshold“;

Б2 – „напредни ниво“, „пороговый продвинутый“, „vantage“;

Ц1 – „самостални ниво“, „высокий“, „effectiveness“;

Ц2 – „владање језиком“, „владение языком в совершенстве“, „mastery“.

У складу са овим нивоима компетенције, онај ко изучава језик може бити: А – кандидат почетник, Б – напредни кандидат и Ц – самостални кандидат. 

У оквиру основне школе сви ученици су кандидати почетници. У владању страним језиком који изучавају од првог разреда могу до завршетка основне школе постићи ниво компетенција А2, а за други страни језик (онај који се учи од петог до осмог разреда) на крају основне школе ученици треба да остваре ниво компетенција А1.

Дакле, уколико су знања и вештине кандидата у Србији процењене као ниво компетенција А1 / А2, исти тај ниво ће „важити“ и у Лондону или Москви. Управо томе служи ЕЈП – као потврда, доказ којим се може документовати знање страног језика.

ЕЈП се састоји од три дела: Језички пасош, Језичка биографија и Досије.

Језички пасош је кључни званични део ЕЈП-а. У њему су набројани језици којима влада његов власник, наведени су подаци о језичким вештинама, нивоом владања језиком и искуством комуникације на страном језику. Он садржи званичне дипломе и сертификате, зато је битан за лично представљање кандидата (приликом нпр. тражења посла у иностранству).

Досије је скуп радова, података којима се документује или илуструје знање језика. Овај сегмент ЕЈП-а је важан за најмлађе ученике, јер може садржати цртеже, писма, фотографије, саставе… Код старијих ученика Досије је зборник нпр. видео материјала, награда, тестова, или делова пројеката у којима је ученик учествовао.

Најважнији део ЕЈП-а за твој ниво изучавања језика је Језичка биографија. (Овом делу ћемо посветити највише пажње, зато га и објашњавамо трећег по реду. У правом ЕЈП-у Језичка биографија је други део.) Она има централну улогу, јер се ту бележе најконкретније ставке твог овладавања језиком. 

На школском нивоу проучавања страног језика Језичка биографија служи као дневник за евидентирање језичких елемената које си савладао (делимично или у потпуности), али и оних које сматраш својим циљем и желиш да их усвојиш. Вођење ове врсте евиденције омогућиће ти да пратиш своје напредовање, да правиш стратегије за учење језичких сегмената које сматраш неопходним (и који су реално неопходни), али и да научиш да учиш, оцењујући самог себе. Изградићеш критичност према сопственом знању и вештинама, али и стећи способност планирања: учења, брзине напредовања у вештинама којима желиш да овладаш. Пред тобом се налази образац Језичке биографије коју можеш одмах да попуниш. 

б) Образац Језичке биографије

в) Скала за самооцењивање

НИВО КОМПЕТЕНЦИЈЕ – А1 – „ОТКРИВАЊЕ“

На левој страни табеле за „Скалу нивоа“ наведене су компетенције, односно формулисани сегменти језика у којима треба да достигнеш ниво А1 (разумевање, говор, писање) и ситуације / начини како се то постиже (слушањем, читањем, учествовањем у разговору, усменим излагањем, писменим изражавањем). На десној страни су наведени такозвани дескриптори нивоа знања, тј. оно што кандидат конкретно може, уме или је у стању да уради на нивоу А1. Исти је принцип за све преостале нивое.

(Ова табела је скала која ти сада служи као пример, образац за Пасош, односно, тако изгледају скале за процену у Пасошу. Пошто ово није наша централна тема, нећемо детаљније образлагати скалу.)

Следеће табеле су „Контролни листови за самооцењивање“ помоћу којих можеш да процениш свој успех у савладавању језика, и то по следећим упутствима:

• Колона 1 – овде се бележи оно што умеш да радиш. Означава се овако: ✓ – умем то да урадим у познатим условима;  – умем то да урадим веома лако.
• Колона 2 – овде наставник оцењује твоја знања / вештине. Означава овако: ✓ – по његовом мишљењу, ја умем то да урадим у познатим условима;  – по његовом мишљењу, ја умем то да урадим веома лако.
• Колона 3 – овде обележаваш оно што још не умеш да урадиш, а сматраш да је то за тебе важно, односно ставио би то себи као циљ током учења језика. За то користиш следећу ознаку: ! – ово је мој циљ.

У слободним (празним) редовима на левој страни табеле можеш додати оно што умеш да радиш или оно што сматраш битним за усвајање.

За неке од наведених ставки могућа је другачија формулација, а симболе којима ћеш означавати делимично или потпуно владање неким од сегмената компетенција можеш одредити заједно са наставником. Датуми за евидентирање оцењивања и самооцењивања се такође могу заједно договорити, али је  добро фиксирати их за крај првог или другог полугодишта.

Приметићеш да је формулација исказа започета увек активним глаголом (умем, могу, разумем, знам…). То је зато што се скале и листе критеријума за нивое језичких знања и вештина базирају на такозваним комуникативним функцијама, односно практичним, функционалним знањима и вештинама на пољу примене језика. Дакле, акценат је на твојој вештини коришћења језика у практичним животним ситуацијама.

г) Компетенције и дескриптори за ниво А1

Пре него што почнемо са попуњавањем Језичке биографије и табела за самооцењивање, треба направити увид у тренутно стање. Евиденцију стања (тј. својих знања и вештина из руског језика) урадићеш на посебној табели која ће изгледати као прва табела у овом Упутству: Скала нивоа за самооцењивање. Леви део табеле направи као на обрасцу, а на десној страни напиши које су то вештине којима ти владаш, која знања из руског језика имаш, а можеш навести и нека знања која би желео да стекнеш. Потруди се да објективно наводиш оно што знаш, јер је следећи корак – провера наведених исказа.

Упоредо са израдом ове прве табеле можеш попунити и прву страну Биографије (са сликом и основним подацима о себи), а почни да скупљаш своје радове и да полако правиш свој први  Досије. 

О формалном изгледу твог Језичког портфолија, симболима за оцењивање и самоцењивање, о томе како ће изгледати твој Досије, можеш да се обратиш наставнику са идејама које имаш, као и за савет и помоћ.

ЛИТЕРАТУРА:

• „Европейский языковой портфель для старших классов общеобразовательных учреждений“; Москва – Санкт Петербург, МГЛУ – „Златоуст“ 2001;
• „Языковой паспорт“, („ЕЯП для старших классов ОО учреждений. В трёх частях. Часть первая: Языковой паспорт.“) – М.:МГЛУ;СПб: Златоуст, 2001. -16 с.; www.kielisalkku.edu.fi/doc/Spiski_dlja_samoocenki.pdf;
• «Евпорейский языковой портфель как критерий оценки и самооценки учащихся», Е. Гриневич, Е. Витальевна; www.elib.bsu.by/handle/123456789/22318
• www.bilingual–online.net/index.php?option, «Европейский языковой портфель и уровни языковой компетенции»;
• „Европски језички портфолио за наставнике и менторе, Давид Литл и Радка Перцлова“, Влада Републике Црне Горе, Министарство просвјете и науке, Подгорица 2003.
• „Заједнички европски референтни оквир за учење, наставу и евалуацију језика и импликације на припрему наставних програма за стране језике у основној и средњој школи“, проф. Јелена Филиповић, Катедра за иберијске студије Филолошког факултета Универзитета  у Београду (www.fil.bg.ac.rs/…/fil…/zajednicki)
• www.ipkps.bsu.edu.ru/source/metod_sluzva/…/Babina.pdf  
• (Бабина Елена Ивановна «Языковой портфель как инструмент оценивания и развития ученика»)

Септембар 2014.