Предлог за стандарде (2013)

Након проучавања дате тематике, узимајући у обзир материјал који ми је био доступан (углавном онлајн извори), направила сам своје виђење стандарда. На предлог саветника из ШУ Београд, овај документ сам послала „на руке“ тадашњем министру Јовановићу, и ту се завршавају моја сазнања о даљем путу мог Предлога за стандарде.

ПРОГРАМ ЗА РУСКИ ЈЕЗИК КАО ДРУГИ СТРАНИ ЈЕЗИК

У ДРУГОМ ЦИКЛУСУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА

СТАНДАРДИ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

Стандарди су мера резултата процеса учења и наставе. Стандардима се у савременом образовном систему прецизирају основна  знања, вештине и  умења која ученици треба да поседују на крају сваког образовног циклуса. Помоћу стандарда постављамо мерила и обрасце за процену успешности ученика, али и за вредновање квалитета наставе. 

Циљ увођења стандарда у образовање је да се обезбеде услови да сви ученици добију иста знања и да сви буду вредновани на исти начин, без обзира на постојеће разлике (градска или сеоска средина где живе, број ученика у одељењу и сл.), односно исходи учења треба да буду исти за све ученике. Стандардима се формулишу најважнији захтеви школског учења и наставе, који се затим операционализују у задатке за ученике, а резултати реализације су видљиви у понашању, расуђивању и постигнућима ученика. Стандарди описују очекивана знања ученика. Они су проверљиви, кумулативни, разумљиви, изводљиви, обавезни за све. Стандарди су вишеструко корисни, јер се њима унапређује наставни процес, омогућавањем прецизне евалуације, а самим тим лакше се увиђа потреба за евентуалном променом приступа, метода, облика рада за сваког ученика и наставника појединачно, али и на нивоу предмета и читаве образовне установе.

СТРАНИ ЈЕЗИК

Савремене тенденције у настави страних језика подразумевају активан приступ свих учесника комуникативног процеса у различитим друштвеним ситуацијама. При томе се остварује читав низ задатака који ангажују когнитивне, емотивне, вољне изворе, али и способности сваког појединца. Овладавање страним језиком развија читав низ (нових) способности, формирају се универзалне образовне вештине ученика, али и специфичне индивидуалне особености сваке личности.

Настава страног језика (уопштено речено) захтева примену различитих стратегија и приступа у овладавању сваким појединим сегментом језика. Структура предмета намеће одређене садржаје за сваки ниво језика као целине, али и за сваки образовни циклус, а области које се проучавају захтевају формирање темељне компетенције за сваку издвојену целину да би се дошло до очекиваних исхода.

Да би се постигао највиши ниво функционалних језичких знања, неопходно је да се стекну језичка знања, као и искуства у примени тих знања. Дакле, појединац влада језиком на сазнајном и комуникативном нивоу, а укупна знања се заснивају на потребама, мотивацији, особинама и пореклу сваког појединца. 

У вези са тим, потребно је у настави формулисати валидне и реалне циљеве, развити одговарајуће методе и средства, али дефинисати начине и инструменте за евалуацију постигнућа свих учесника, како би се процес наставе могао унапређивати. 

Императив савременог друштва је што бржи и што једноставнији приступ информацијама. А приступ информацијама без коришћења модерних технологија (електронских медија) је готово немогућ, што доводи до закључка да је овладавање страним језицима неопходно. Модеран начин живота, са интензивираном интерперсоналном интеракцијом тежи за што ефикаснијом међународном комуникацијом (на општем нивоу). Потреба за том ефикасношћу је све израженија, при чему се владање неким од светских језика подразумева. Управо поменута ефикасност довела је до формулисања „Заједничког европског референтног оквира за учење, наставу и евалуацију језика“ (на који се, између осталог, ослања и овај рад). Овај оквир подразумева шест нивоа владања језиком, при чему се у нашим условима може говорити о прва два нивоа: А2 – ниво за први страни језик на крају основне школе (први страни језик се у нашим основним школама учи од првог до осмог разреда, са по два часа недељно) и ниво А1 – за други страни језик, који се уводи у наставу као обавезни изборни предмет у петом разреду основне школе. (Остали нивои: Б1, Б2, Ц1, и Ц2 се остварују на вишим нивоима образовања.).

Ако говоримо о другом страном језику, он се данас у Србији учи од 5. – 8. разреда са по два часа недељно. Да направимо компарацију са неким другим земљама и њиховим образовним системима: у хрватској осмогодишњој основној школи други страни језик се учи од 4. – 8. разреда, у Босни и Херцеговини у трећем циклусу деветогодишње школе, тј. од 6. – 9. разреда (са три часа недељно), у Црној Гори од 6. – 9. разреда (са три часа недељно), а у Македонији од 5. – 9. разреда. Док се, нпр. у Русији други страни језик учи од 5. – 9. разреда (са три часа недељно), а у Енглеској од 11. године (односно у трећој кључној фази основне школе).

Дакле, „Оквир“ управо тако треба и схватити – као основу, полазиште на којем ће свака заједница (тј. земља, народ, носилац другачијег културно-историјског наслеђа и језика) изградити своје стандарде, приступе, принципе, поставити своје циљеве, у складу са сопственим, али користећи и туђа позитивна искуства и достигнућа. Свака земља има свој јединствен систем образовања, фонд часова за стране језике није исти у свакој земљи, финансијски услови се такође веома разликују, као и број ученика у одељењима, њихова социјална структура и животни стандард. Сем тога, врло често политика (на државном нивоу) одређује и политику образовања, што не заобилази ни проучавање страних језика. Све ово су фактори који утичу на наставу и учење, на мотивацију ученика и наставника, а самим тим и на постигнућа ученика.

ОПШТА КАРАКТЕРИСТИКА  РУСКОГ  ЈЕЗИКА КАО ПРЕДМЕТА

Чињенице: данас у свету има преко 230 милиона говорника / носилаца руског језика (у Русији и некадашњим чланицама СССР-а), као страни језик учи се у 120 земаља у свету, односно – руски језик као страни зна или у неком облику учи још око 350 милиона људи. То је језик велике земље, великог народа са богатом културом, књижевношћу, дугом историјом и традицијом.

Учење руског језика у Србији има дугу традицију која се динамички развијала и мењала у зависности од друштвеног тренутка и приступа језику уопште. Од некадашњег граматичко-преводног метода у настави постепено се дошло до усвајања данашњег приступа у којем су интегрисани когнитивни, структурални, социјално-културолошки и функционално-комуникативни приступ.

Учење руског језика као другог страног треба да формира основни ниво владања руским језиком, неопходан и довољан за комуникацију у основним животним ситуацијама, али и да постави основе за даље унапређивање  на следећим нивоима образовања. У основној школи настава се базира на три основна принципа:

Принцип комуникативности одређује циљ – формирање комуникативне компетенције, у којој је наставни процес заснован на говорној активности („учити говор говорећи“); Принцип свесног усвајања језичког материјала кроз  усвајање чињеница и правила чини основу на којој се формира говорна активност ученика;Културолошки принцип треба да обезбеди приближавање  културе руског народа ученицима (по много чему блиског и сродног нашем народу и култури), али и да мотивише ученике да боље упознају културу свог народа. 

Утицај српског језика на изучавање руског са једне стране представља ослонац (због чињенице да оба језика припадају словенским језицима), јер долази дотрансфера знања из матерњег језика у страни, али може представљати и проблем због могуће интерференције (коју треба избећи и претворити је у међујезичку интеракцију).

У другом циклусу образовања учење другог страног језика надовезује се на знања и вештине из првог циклуса, а које се тичу учења матерњег и првог страног језика. Код ученика су у одређеној мери формирана комуникативна умећа у оквиру познатих им језика, стечене су и неке општеобразовне вештине које ће се у другом циклусу надограђивати и унапређивати.

У узрасту од 11 – 14 година активности ученика добијају квалитет субјективности, што се одсликава у циљаној и мотивисаној активности ученика на вишем нивоу самосталности од оног у првом циклусу образовања. То омогућава постепену појаву нових карактеристика ученика: формирање иницијативности, самостално постављање циљева, увиђање и решавање проблема, спремност за тимски рад. Ученици почињу да овладавају новим облицима мисаоних активности – теоретским, формалним, рефлексивним, апстрактно-логичким. Спремни су да се укључе у истраживачки рад, рад на пројектима, што су активности које доводе до способности извођења закључака, објашњавања, доказивања, класификовања, па и до заступања и одбране одређених идеја. 

ЦИЉЕВИ  И РЕЗУЛТАТИ НАСТАВЕ РУСКОГ ЈЕЗИКА

Циљеви наставе руског језика базирају се на три међусобно повезане области:  говор и говорна активност, језички систем, руска култура у језику и говору. Ово су истовремено и основне садржајне линије на којима се заснива и практична настава, а самим тим и уџбеници који се користе.

Настава руског језика усмерена је на остваривање следећих циљева: развој говорних и мисаоних активности кроз усвајање комуникативних вештина и навика које омогућавају слободну употребу језика у разним ситуацијама; усвајање основних знања о руском језику, језичком систему, функционисању и примени у разним ситуацијама; формирање свести о културном  богатству како руског језика, тако и народа.

Постизање наведених циљева остварује се у процесу формирања и развијања комуникативне (говорне), језичке (лингвистичке) и културолошке компетенције.

Комуникативна компетенција представља овладавање свим врстама говорне активности (слушање, читање, говорење, писмо), основама културе усмене и писане речи, умењима и навикама коришћења руског језика у различитим областима и ситуацијама у складу са искуством, интересовањима и психолошким особеностима ученика у различитим етапама овог образовног циклуса;

Језичка компетенција представља усвајање знања о језику као знаковном систему и друштвеној појави, представља константно обогаћивање фонда речи, као и стицање способности за анализу језичких појава и чињеница (у чему ученицима чији је матерњи језик српски може од помоћи бити добро владање матерњим језиком);

Културолошка компетенција представља схватање језика као израза националне културе, уочавање узајамне везе између језика и историје народа; овладавање нормама говорне етикеције; чиме се постиже и одређени ниво међукултурне компетенције;

Говорећи о циљевима наставе, морамо напоменути и развој личности ученика путем реализовања васпитног потенцијала страног језика, односно позитиван утицај у овом случају руског језика на формирање идентитета ученика (изграђивањем националне свести, као и толеранције, позитивног односа или љубави према носиоцима другог језика и културе); развој тежње и жеље за упознавањем разних светских култура.

Из наведених циљева наставе руског језика произлазе и исходи, тј. очекивани резултати његовог изучавања као предмета у другом циклусу обавезног основног образовања, које можемо поделити на: предметне, метапредметне и личне.

ПРЕДМЕТНИ РЕЗУЛТАТИ

Комуникативна компетенција у различитим видовима говорне активности:

Слушање – аудирање

• Разумевање на слух упутстава наставника или ученика у одељењу на часу;
• Разумевање на слух основног садржаја једноставних аутентичних аудио- и видеотекстова који се односе на различите врсте говора (саопштење, прича, интервју).

Читање

• Читање аутентичних текстова различитих жанрова и стилова уз разумевање основног садржаја;
• Примењивање основних фонетских правила руског језика;
• Читање једноставних аутентичних текстова са (потпуним) разумевањем, или уз коришћење одговарајућих приручника; умеће процењивања добијене информације иисказивања свог мишљења;
• Читање аутентичних текстова са разумевањем значајне / одређене / тражене информације;

Говор

• Започињање и вођење различитих дијалога у уобичајеним комуникативним ситуацијама;
• Постављање питања саговорнику и одговарање на питања, изражавајући своје мишљење, молбу, изражавање прихватања / неприхватања у складу са усвојеним лексичко-граматичким материјалом;
• Способност излагања о себи, својој породици, друговима, својим интересовањима и плановима за будућност;
• Поштовање правила ортоепије и интонације;
• Давање основних података о свом граду / селу, својој земљи и земљи чији се језик учи;
• Описивање догађаја, појава, изношење основног садржаја, као и свог мишљења о прочитаном тексту.

Писање

• Писање честитки, личних писама, ослањајући се на образац и употребу говорне етикеције носилаца страног језика;
• Попуњавање формулара и анкета;
• Способност за састављање плана или теза за излагање.

Језичка компетенција (као владање основним језичко – граматичко – лингвистичким средствима):

• Примењивање правила писања речи;
• Изговарање и разликовање на слух гласова у страном језику (уз поштовање исправног акцентовања речи);
• Разликовање ритмичко-интонационихособености реченица у различитим комуникативним ситуацијама (потврдна, упитна, одрична, заповедна);
• Препознавање лексичких јединица у њиховим основним значењима и њихова употреба  у говору;
• Препознавање и примена у говору морфолошких облика речи (падежни облици именских речи, вид и времена глагола и сл.);
• Познавање основних разлика и сличности матерњег и страног – руског језика у области фонетских, лексичких, граматичких, лингвистичких и синтаксичких средстава.

Социјално – културна(културолошка) компетенција:

• Познавање и примена национално-културних особености понашања у својој земљи и у земљи чији се језик учи;
• Препознавање и употреба (у усменом и писаном облику) основних норми говорне етикеције земље чији се језик учи;
• Препознавање лексике фона и реалија фолклорног типа које су у фреквентној употреби у страном језику (изреке, пословице и сл.);
• Упознавање са примерима уметничке, публицистичке и научно-популарне литературе;
• Упознавање са особеностима свакодневног живота и културе у земљи чији се језик учи (знаменитости, истакнуте личности и др.);
• Свест о сличностима и разликама традиције своје земље и земље чији се језик учи;
• Схватање значаја владањем страним језицима у савременом свету.

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ РУСКОГ ЈЕЗИКАКОЈИ ОБЕЗБЕЂУЈУ ФОРМИРАЊЕКОМПЕТЕНЦИЈА УЧЕНИКА НА ОСНОВНОМ, СРЕДЊЕМ И НАПРЕДНОМ НИВОУ ПОСТИГНУЋА

САДРЖАЈИ ЗА ФОРМИРАЊЕ КОМУНИКАТИВНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Формирање знања, умења и навика у домену названом комуникативна компетенција сматра се једним ос основних циљева савременог приступа у настави страних језика. Тај приступ се још назива и „акциони“ приступ, јер подразумева интерактивно учешће свих учесника наставног процеса које доводи до формирања функционалног знања. Када говоримо о основној школи и о руском као другом страном језику (изборном), треба напоменути да је у настави присутно обиље садржаја и тема које воде ка формирању комуникативне компетенције ученика.

 Ипак, мора се напоменути да се руски језик изучава тек од петог разреда  (као обавезни изборни предмет) до краја другог циклуса, и то са само два часа недељно. То објективно не може бити довољно за предмет овог нивоа комплексности, па се из тог разлога мора интензивно радити на што успешнијем усвајању свих врста садржаја.

 На садржаје се у овом сегменту наставе мора гледати пре свега кроз вештине (а уз то и кроз конкретне теме у настави) којима ученици треба да овладају, а чији су саставни делови: слушање, читање, говор и писање. Ови садржаји не представљају теоретско градиво нити оно што називамо „лекцијом“, стога се не могу извести прецизне или хронолошки постављене   активности које ученик треба да реализује, већ говоримо о кумулативном знању на чијем се формирању и унапређивању континуирано ради.

Слушање / аудирање и разумевање говора

Подразумева слушање аутентичних текстова на руском језику, предвиђених школским програмом. Очекује се да ученик може да разуме кратке дијалоге и монологе (у оквиру познате језичке грађе), упутства наставника, да упоредо са стицањем вештине слушања унапређује своја фонетска знања, као и да проширује вокабулар;

Читање и разумевање писаног текста

Спада у неопходне говорне активности у настави, за које су битни уџбеници као наставно средство. У савременим уџбеницима дато је мноштво дијалога, монолога, текстова, прилагођених узрасту и интересовањима ученика у основној школи. Теме су: школа (школске активности, распуст, екскурзија), кућа и породица (чланови породице, породични празници, обедовање и обраћање за столом, припремање хране, сређивање куће, кућни љубимци), хоби (спорт, мода, куповина, слободно време, филм, позориште), град (саобраћај, оријентација у граду), екологија (природа, животиње), комуникација (телефонирање, честитке, писма, електронска пошта) и многе друге (здравље, професије, описивање изгледа човека…). Читањем се унапређује фонетско, лексичко, синтаксичко и културолошко знање ученика;

Говор / усмено изражавање

Представља један од најочигледнијих видова примене функционалних знања страног језика. На школском нивоу говор представља усмене дијалошке или монолошке исказе на актуелне  школске, свакодневне, социјално-културне, етичке (…) теме у складу са појединим циљевима и ситуацијама. Притом ученик прича о себи, о породици, месту живљења, професијама, традицији свог народа, играма, празницима, преноси садржај филма, размењује мишљење са другима у оквиру познатих тема. Усменим изражавањем ове врсте ученик унапређује јасан изговор гласова и стиче навику говора на страном језику;

Писање /  писмено изражавање

Писмено изражавање је најкомплекснији вид изражавања, јер подразумева примену правила ортографије, морфологије, али и синтаксе и лексике. Истовремено се ова знања писањем и унапређују, јер на нивоу основне школе ученици пишу поруке, кратке текстове, честитке, реченице по моделу и на познате теме и ситуације (у зависности од предвиђене језичке грађе).

Наведени садржаји, уз константно унапређивање, доводе до формирања компетенција ученика у разумевању говора, разумевању прочитаног, вербалном изражавању на руском језику и у писменом изражавању, што бисмо, по нивоима постигнућа могли најуопштеније формулисати на следећи начин:

Основни ниво: препознати и разумети на слух, поновити, одговорити на једноставна питања у вези са текстом, умети прочитати и написати основну информацију, разумети упутства наставника;

Средњи ниво: издвојити основну поруку текста који је ученик чуо или прочитао, одговорити на питања, рећи своје мишљење (уз коришћење обрасца или уз помоћ наставника), постављати једноставна питања, читати уз поштовање фонетских правила, учествовати у комуникацији на часу, кориговати грешке у говору или писању;

Напредни ниво: селективно разумети тражену информацију, изражавати свој став о прочитаном, ступати у дијалоге (слободно постављати питања и давати одговоре), тражити објашњења, аргументовано дискутовати.

КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ

• Представљање себе и других (уз поштовање руске говорне етикеције);
• Поздрављање и опраштање (нпр. разликовати: привет од здравствуй / -те);
• Идентификација и именовање особа, објеката, делова тела, животиња, боја, бројева (у зависности од различитих тема, нпр. од једноставног исказа: вот моя сестра до сложенијих облика типа: её любимый цвет – синий);
• Разумевање и давање једноставних упутстава и команди (пре свега свакодневна лексика на часу руског језика);
• Постављање и одговарање на питања (лична, која се тичу породице, школе, изражавања мишљења,  или питања и одговори  у вези са темом, текстом који се обрађује);
• Молбе и изрази захвалности (нпр.: благодарю ВАС);
• Примање и упућивање позива за учешће у игри или заједничкој активности (нпр.: пошли!, давайте играть!);
• Изражавање допадања / недопадања (мне нравится / тебе не нравится);
• Изражавање физичких сензација и потреба (мне хочется есть / спать, ему холодно);
• Именовање активности (у вези са темама, нпр.: по субботам мы играем в футбол, я часто помагаю по дому);
• Исказивање просторних односа, релација и величина (нпр.: мы пошли наверх, а наверху никого не было; вам туда нельзя!);
• Давање и тражење информација о себи и другима (нпр.: откуда ты пришёл? У тебя есть собака?);
• Тражење и давање обавештења (сналажење, оријентација у изразима типа: как пройти к музею? – Поверните направо…надо идти прямо…);
• Описивање лица и предмета (нпр.: у него крупные голубые глаза; она была самой красивой девушкой…);
• Изрицање забране и реаговање на забрану (облици императива попут: не подсказывай!, не разговаривайте!…);
• Изражавање припадања и поседовања (это её книга / у неё (есть) книга);
• Тражење и давање обавештења о времену на часовнику (Который час? – Сейчас половина второго / четверть шестого / ровно семь…);
• Скретање пажње (смотри!, слушайте!, будьте внимательны!);
• Тражење мишљења и изражавање слагања / неслагања (Как ты думаешь? Ты согласен /-на? – По-моему… Я не согласен, Я так не думаю…);
• Исказивање извињења и оправдања (нпр.: простите меня; это потому, что…).

САДРЖАЈИ ЗА ФОРМИРАЊЕ ЈЕЗИЧКО-ЛИНГВИСТИЧКЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Ови садржаји се састоје од следећих сегмената: језички систем (који чине: 1. Фонетика, ортоепија, интонација, ортографија, акцентовање; 2. Састав и творба речи; 3. Лексика и фразеологија), и граматика са прегледом морфолошких целина (именице, придеви, бројеви, заменице, глаголи и прилози), уз осврт на помоћне врсте речи и синтаксу.

ЈЕЗИЧКИ СИСТЕМ

Фонетика, ортоепија, интонација, ортографија, акцентовање

Садржаји су следећи: гласови и начин изговора (однос глас – слово), самогласници и сугласници, самогласници и акценат, врсте сугласника (тврди / меки, звучни / безвучни), једначења сугласника (по звучности / обезвучавање), сугласничке групе, губљење сугласника, акценат – особености у руском језику, померање акцента, логички акценат, основне интонационе конструкције, писање И / Ы, пренос речи у следећи ред, интерпункција, писање великог слова.

Из наведених садржаја произлазе задаци које треба реализовати, путем умења и навика које ће ученици формирати током изучавања руског језика, а које ћемо и овде представити у три очекивана нивоа реализације:

Основни ниво: усвојити слова руске азбуке којих нема у српском језику (Э, Ъ, Ь…); самогласници: правилно читати, писати и изговарати О са и без акцента, правилно изговарати и писати Ы према самогласнику И, усвојити писање и изговор самогласника Я, Е, Ё, Ю, као и сугласника који им претходе; сугласници: усвојити и примењивати правилан изговор и писање тврдих (Ж, Ш, Ц) и меких (Ч, Щ, Й) сугласника, разликовати звучне од безвучних сугласника; примењивати правила писања великог слова, пренос речи у следећи ред и основне знаке интерпункције;

Средњи ниво: правилно изговарати и писати сугласничке групе -ЖЧ- / -СЧ-, наставке -ОГО / -ЕГО, усвојити писање, изговор и функцију тврдог и меког знака (Ъ, Ь), знати коришћење меког знака у инфинитиву (слушать), императиву (учись!), садашњем времену (ты умеешь) и именицама (Сибирь, весть…), примењивати правила једначења сугласника по звучности и обезвучавање на крају речи, правилно изговарати  реченице у основним интонационим конструкцијама и константно практично унапређивати знања о акценту и интонацији реченица;усвојити другачији изговор сугласника у односу на писање (что, конечно, мягкий); правилна употреба наводника, као и црте између субјекта и предиката у реченици (нпр. Ваня – мой друг.);

Напредни ниво: правилно писати и изговарати -ТСЯ и -ТЬСЯ,  као и сугласничке групе -ВСТВ- и -ТСТВ-, примењивати правила о губљењу сугласника у сугласничким групама, правилно изговарати упитне реченице са и без упитних речи, као и заповедне реченице; препознавати и издвајати на слух везнике, предлоге и префиксе.

Састав и творба речи

Садржаји овог језичког аспекта, а на овом нивоу учења, могу се свести на врсте морфема (префикс, корен, суфикс) и њихове главне особености и функције, односно на уочавање речи са истим морфемама, и све то у поређењу са матерњим језиком.

Основни ниво: препознати исти корен и префикс у различитим речима;

Средњи ниво: препознати и делити познате речи на морфеме (нпр. НОВ-АЯ, ПРО-ИГРА-ТЬ); Напредни ниво: мењати морфеме да би се добило другачије значење речи (нпр. НАПИСА-ТЬ / ЗА-ПИС-ЫВА-ТЬ-СЯ), примењивати знање о значењу конкретних морфема (нпр. -ЫВА- суфикс за грађење несвршеног глаголског вида).

Лексика и фразеологија

Садржаји ове областина овом нивоу учења језика базирају се на разликовању лексичког и граматичког значења речи,појави синонима, антонима, речи у преносном значењу, фразеологизама, архаизама, интернационалне лексике. И овде је од великог значаја добро познавање матерњег језика.

Основни ниво: усвојити појмове и значење термина: синоним, антоним, архаизам и помоћу аналогије са српским језиком препознавати примере у руском језику;

Средњи ниво: користити једноставне фреквентне синониме (придеви: великий– большой, именице: папа – отец, прилози: отлично – прекрасно…) и антониме (придеви: широкий – узкий, именице: ночь – день, прилози: мало – много…), препознавати интернационалну лексику (экскурсия, телевизор, электронная почта…);

Напредни ниво: препознати и усвојити фразеологизме и архаизме као део националне културе (углавном у народном стваралаштву), користити лексику у пренесеном значењу (нпр. код глагола кретања: переехать на новую квартиру, мы перешли на новую систему оплаты…), разликовати лексичко од граматичког значења речи (папа, дедушка, мужчина), проналазити у српском језику еквиваленте за архаизме.

ГРАМАТИКА

Именице

Садржај: именице као променљиве врсте речи: категорије рода, броја и падежа; конгруенција – слагање са придевима, заменицама и редним бројевима; именице и основни бројеви; слагање са глаголима у прошлом времену; singularia tantum, pluralia tantum; непроменљиве именице; именице општег рода; појмови живо / неживо; промена именица на тврд сугласник, промена именица на –а, промена именица на –о, промена именица на мек сугласник типа Сибирь, промена именица типа Россия; падежи – појам и значења: номинатив (субјекат, функција вокатива), генитив (одрицање, припадност, количина, место, време), датив (субјекат, стање, кретање, циљ), акузатив (објекат, правац), инструментал (друштво, средство, место), локатив (предмет размишљања / говора, време, место).

Основни ниво: препознати именице као врсту речи, основно и морфолошко значење; познавати категорије рода, броја и падежа; препознавати и користити једноставне падешке облике по аналогији са српским језиком (нпр. Он купил книгу); користити именице са глаголима у прошлом времену (нпр. Пришла мама, Саша читал журнал.); знати основна значења падежа; разликовати род именица; наводити именице у номинативу једнине и множине;

Средњи ниво: усвојитии користити деклинације основних врста именица у једнини; „слагати“ именице са придевима (умная девочка), заменицама (твой брат), редним бројевима у једнини (первое место); усвојити најфреквентније непроменљиве именице (кино, пальто, метро, кафе, такси…); користити у говору и писању падеже са следећим значењима: номинатив именица у значењу субјекта и у функцији вокатива за обраћање; генитив припадности  и одрицања (у бабушки нет кошки), са значењем места (из города, со стола), времена (с утра до вечера); датив у значењу циља и намене (Он подошёл к учительнице; Вова подарил сестре краски); акузатив у значењу објекта (Мы  встретили Соню , мальчик увидел моржа), правца – куда? (Мы ходим в школу); инструментал друштва и средства (Саша сидит рядом с подругой , Я пишу карандашом), локатив у значењу времена (в … году), места (Они живут в селе) и у значењу предмета размишљања или говора (Мама говорит о празднике); користити облике номин. / генит. у акузативу (Наташа вошла в класс и увидела нового ученика);

Напредни ниво: усвојити и користити деклинације у множини; усвојити именице општег рода (умница, молодец…);именице које имају само множину: каникулы, сани, часы, или само једнину: детство, красота; генитив множине са речима: много, мало, несколько; инструментал са значењем места (за углом, под столом); локатив једносложних именица са предлозима в и на ( в углу, на полу); номинатив множине на –а ( города, берега, учителя…).

Придеви

Садржај: придеви и основне особености (категорија рода, броја, падежа, степеновања); конгруенција; врсте придева; деклинација придева; врсте промене (тврда / мека); компаратив и суперлатив у (простом и сложеном облику).

Основни ниво: препознати придеве као посебну врсту речи; препознати род, број и падеж придева у тексту; препознавати (по аналогији са српским језиком) основна значења и врсте придева;

Средњи ниво: разликовати врсте придева по значењу; знати и примењивати у говору и писању деклинацију придева са тврдом основом по обрасцу (новый, большой); «слагати» придеве са именицама; разликовати и примењивати категорију живо – неживо (нпр. Я увидел нового друга, али: Я купил новый  стол); знати и користити фреквентне антониме (белый – чёрный…); знати и користити једноставније облике компарације (нпр. Он более сильный, чем я. Он самый сильный в классе.);

Напредни ниво: разликовати дуге и кратке облике придева; знати и користити тврду и меку (синий) промену придева у сва три рода и у множини;знати и користити прост и сложени компаратив и суперлатив (нпр. Он сильнее меня, Таня умнее всех, Иван умнейший ученик в классе.); знати и користити прост компаратив са променама сугласника (лучше, чище, глубже и сл.).

Заменице

Садржај: особине заменица: деклинација, род, број, падеж; основне врсте заменица: личне, присвојне, показне, одричне, неодређене заменице.

Основни ниво: препознавати врсте заменица и одређивати морфолошке особине по аналогији са српским језиком; користити облике личних заменица у устаљеним изразима (нпр. Меня зовут… Сколько  тебе лет?…); знати и користити основне облике, тј. номинатив присвојних заменица (нпр. Вот мой дом; Это наше село; Тут твои книги);

Средњи ниво: знати и користити промену личних и присвојних заменица у једнини и множини; знати и користити заменице у циљу изражавања припадности (у меня / тебя / нас / вас есть…); знати основне облике неодређених заменица (кто-то, что-то, кто-нибудь, что-нибудь); знати и користити основне облике одричних заменица (никто, ничто); 

Напредни ниво: користити иницијално н- код заменица за треће лице једнине са претходним предлогом (нпр. без него, у неё…); применити у говору и писању конгруентне облике присвојних, показних, одричних заменица са именицама (нпр. У этого мальчика, С твоей сестрой, Ни о ком…) и облике неодређених заменица (нпр. Он с кем-то разговаривал.).

Бројеви

Садржај: основне особености бројева као врсте речи (врсте, морфолошке особине, значења); правилно писање и изговор основних бројева; употреба основних бројева са именицама; редни бројеви; употреба бројева у формулисању датума; употреба бројева у казивању времена.

Основни ниво: правилан изговор и писање основних бројева 0 – 20 и десетица до 100; 

Средњи ниво: знати и користити у говору и писању слагање бројева са именицама по обрасцу: один час / год; два, три, четыре часа / года; пять, шесть, семь…часов / лет; знати особености редних бројева  по обрасцу (новый – первый; больной – шестой); знати формулисати датум (нпр. Сегодня первое сентября 2014ого года);

Напредни ниво: знати промену основних бројева на мек сугласник по обрасцу именица женског рода (радость – пять, одиннадцать…).

Глаголи

Садржај: особености глагола као врсте речи и основне особине; категорија глаголског вида; глаголска времена; категорија лица; глаголски начин; инфинитив; повратни глаголи; глаголи кретања; прошло време; садашње време; будуће време (просто и сложено); императив.

Основни ниво: препознати глагол у било ком (обрађеном у настави) облику; разликовати свршени и несвршени вид глагола; користити глаголе у прошлом времену, усклађујући глагол са родом субјекта; знати промену глагола у садашњем времену по обрасцу (нпр. играть, петь, учить); знати глаголе кретања идти / ходить и ехать / ездить и особености глагола кретања уопште; знати заповедни начин по аналогији са српским језиком (нпр. читай, идите);

Средњи ниво: умети градити глагол супротан по виду помоћу префикса (нпр. читать – прочитать); правилно изговарати и писати наставке глагола; знати и користити инфинитиве (нпр. есть, идти, мочь) у изразима могућности, жеље (нпр. можно читать, надо спешить, хотим делать…); знати и користити форме императива типа сядь, пой; препознавати облике будућег времена и повратних глагола; знати и користити глаголе кретања у целини (тј. обрађене у настави);

Напредни ниво: знати и примењивати правила грађења простог и сложеног будућег времена (нпр. напишу – буду писать); знати и користити повратне глаголе у свим облицима (нпр. он учился, учитесь!, ты учишься); познавати категорије прелазности (читать газету) и рекције (выйти – откуда? – из дома); знати прошло време глагола типа: пёк, нёс; знати комбиновану конјугацију глагола (хотеть, бежать, есть).

Прилози

Садржај: особине прилога као врсте речи; прилози за време; прилози за место и правац; прилози за начин.

Основни ниво: препознати прилоге као врсту речи по аналогији са српским језиком (нпр. налево, туда, утром…);

Средњи ниво: користити најфреквентније облике прилога (нпр. сегодня, летом, далеко, наверху, справа, быстро…);

Напредни ниво: разликовати прилоге за место и правац; знати и користити антониме (здесь – там, днём – ночью…); знати компарацију прилога (нпр. громко – громче).

Помоћне врсте речи

Помоћне врсте речи (предлози, везници, узвици и речце) на овом нивоу изучавања руског језика усвајају се спонтано, по аналогији са српским језиком. Једино се предлозима посвећује више пажње, јер њихово познавање доприноси успешнијем овладавању оним врстама речи које имају деклинацију. На пример, предлози имају дистинктивну функцију у изразима: „в школе“ и „к школе“. Због  ове функције, ученици би већ на средњем нивоу морали знати основна значења најчешћих предлога (ген.: с, без, от, у из, после, около, для; дат.: к, по; акуз.: в, на – у значењу правца, за; инстр.: с, перед, между, за, под, над; лок.: в, на – у значењу места, о).

Синтакса

Што се синтаксе тиче, знања и вештине које се очекују од ученика у основној школи не превазилазе основне појмове: разликовати основне врсте реченица према комуникативној функцији (обавештајне, упитне, заповедне) – на основном нивоу; на средњем нивоу: одредити главну и зависну реченицу у оквиру сложене и одредити главне реченичне чланове (субјекат, предикат и објекат); на напредном нивоу ученици би требало да умеју да поставе питања за различите делове реченице (са и без упитних речи).  

САДРЖАЈИ ЗА ФОРМИРАЊЕ КУЛТУРОЛОШКЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Један од основних циљева наставе страног језика је формирање социјалнокултуролошке компетенције. Овај циљ не може се одвојити од осталих, јер се комуникативне вештине граде упоредо са културним упознавањем носилаца језика и њиховог друштва, користећи знања из језика и о самом језику и народу. Тако да су ове три садржајне линије симултане, комплементарне и нераздвојиве. На нивоу учења руског језика у основној школи, културолошки садржаји у настави представљени су кроз различите теме, текстове, реалије, прилагођене узрасту и интересовањима ученика. С обзиром на то да се културолошка компетенција не може посматрати издвојено од осталих (јер унеколико зависи од нивоа овладаности комуникативном и језичко-лингвистичком), тако се за њу не могу одредити ни прецизни нивои постигнућа, већ се само могу поставити садржаји и оквирни задаци на чијој реализацији треба континуирано радити.

Неки од основних садржаја овог сегмента проучавања језика који треба да доведу до формирања социјално-културолошке компетенције су: 1. Руска говорна етикеција и њене особености у поређењу са матерњим језиком. 2. Одраз културе и историје народа у језику; руска имена и презимена; пословице и изреке руског народа; празници, обичаји, традиција; национално-културна семантика… 3. Конкретне информације о Русији, градовима, истакнутим личностима из разних области (историја, књижевност, уметност, наука, спорт, музика), о савременим појавама…

1. Знати и користити основне изразе учтивости (простите; пожалуйста; очень рад / жаль; разрешите; будьте добры; вы не скажете?);
2. Разумети и користити речи са национално-културним особеностима (самовар, тройка, сарафан, баня…); разумети и користити патрониме којих у српском језику нема; разумети појам имендана; учити руске народне песме; разумети руске пословице и тражити еквиваленте у српском језику; упоређивати руске народне обичаје и празнике са српским (Рождество, Масленица, Пасха); разумети везу између два православна народа; усвојити различитости школског система у Русији и Србији;
3. Разумети и умети у оквиру говорне теме или краћег писаног састава изложити стечена знања: о Русији као земљи (географски положај, реке, мора, планине, границе, Сибир); о Москви и Петрограду као најважнијим центрима државе кроз историју и данас; о великим књижевним именима (А. С. Пушкин, Л. Н. Толстой, А. П. Чехов…), о великим историјским личностима (Пётр Великий, Юрий Гагарин…) и знаменитостима (Кремль), о научницима, спортистима, уметницима, као и о особеним друштвеним реалијама разних врста (Эрмитаж, Большой театр, Метро, Золотое кольцо)…

ЗАКЉУЧАК

Током четворогодишњег учења, са свега два часа недељно, колико је руски језик заступљен у основној школи, потребно је реализовати овладавање језичком нормом руског језика, усвојити (репродуктивно, а затим  продуктивно и, у што већој мери, самостално) и остала – нејезичка знања, која ће довести до формирања комуникативне компетенције. Осим тога, руски језик се константно ослања и „позива“ на српски језик (али и обратно), не само због сличности језичког система у ужем смислу, већ и због блискости ова два народа и њихових култура. Мада је комуникативна компетенција императив у савременом приступу страним језицима, не сме се запоставити културолошки, као ни лични аспект руског језика као наставног предмета, посебно ако се узме у обзир то да су лични резултати (патриотизам, толеранција, етички квалитети…) међу најзначајнијим циљевима руског образовног система. Поред тога, исконска повезаност српског и руског народа, суштинска веза између ова два језика, као и традиција изучавања руског језика у Србији (дужа од једног века) захтевају одговоран приступ настави и константан, интензиван рад како на остваривању захтева наставе, тако и на мотивацији ученика. Све ово су специфичности руског језика, нама најближег међу страним језицима који се данас уче у основној школи у Србији. 

Неопходно је пронаћи моделе који ће омогућити реализацију  савремених циљева наставе са једне стране, и изворне приоритете језика као обележја науке и културе овог великог народа, и све то координирати у самом процесу наставе (уз расположиве уџбенике, понуђене теме и језичко-лингвистичке садржаје, али и кроз грађење посебног односа према земљи и народу чији се језик учи).

Поред тога, потребно је што раније уочити посебно талентоване ученике и интензивирати рад са њима у оквиру ваннаставних активности. Неопходно је посебну пажњу посветити и ученицима са тешкоћама у савладавњу програма (било да су разлози физичко-здравствене природе или су у питању проблеми у понашању), па у складу са потребама одредити посебне методе / облике рада или применити индивидуални приступ сваком ученику.

Да поменемо на крају и новину у нашем образовном систему и начину праћења и евалуације напредовања ученика, а то је ученички портфолио, који није још „заживео“ у нашем основном образовању. Језички портфолио (са својим саставним деловима: пасош, биографија, досије) ученику и наставнику на крају сваког разреда (или чак полугодишта) пружа јасну слику о нивоу усвојености градива: о томе чиме је ученик овладао, а која би се знања из ког сегмента језика могла унапредити. Ученички портфолио представља део унутрашњег мониторинга на нивоу школе, али и на нивоу сваког школског предмета, односно ученика појединачно. То је скуп радова који показују напоре, прогрес и постигнућа ученика, показатељ нивоа остварености стандарда.

Настава страног језика (тиме и руског) има општеобразовни карактер, јер значајно доприноси формирању различитих способности ученика, које у великој мери могу определити њихов професионални, али и лични развојни пут. Функционална знања којима ученик овлада током обавезног школовања реализоваће се у разним доменима употребе језика (приватном, јавном, образовном). Страни језик унапређује знања ученика  у сазнајној сфери, али доприноси и формирању оријентације ка вредностима, обогаћује  радну и физичку сферу појединца, естетску и, на крају, духовну страну личности.

КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА

Примерная основная образовательная программа образовательного учреждения, Основная школа, <http://standart.edu.ru/catalog.aspx?CatalogId=6400>,и у: «Стандарты второго поколения»,  Москва, Просвещение, 2011, 15. 8. 2013.;

Примерные программы по учебным предметам, Иностранный язык 5 – 9 классы, <http://standart.edu.ru/catalog.aspx?CatalogId=2628>и у: «Стандарты второго поколения»,  Москва, Просвещение, 2011, 15. 8. 2013.;

Примерная программа основного общего образования по русскому языку для образовательных учреждений с родным (нерусским) языком обучения,<http://rudocs.exdot.com/docs/index-275846.html>, Министерство образования и науки РФ, Москва, 2004, 15. 8. 2013.;

Министарство просвјете и науке, Предметни програм Руски језик IV, V, VI, VII, VIII и  IX деветогодишње основне школе, Завод за школство, Подгорица,   <http://www.zzs.gov.me/ResourceManager/FileDownload.aspx?rId=82519&rType=2>, 14. 8. 2013.;

Најдановић-Томић, Јелена, спец. Примена образовних стандарда у свакодневном наставном раду, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Београд, <http://www.ceo.edu.rs/novost/25–primena–obrazovnih–standarda–u–svakodnevnomnastavnom–radu>, 15. 8. 2013.;

Пипер, Предраг, Граматика руског језика у поређењу са српском, друго измењено издање, Завет, Београд, 2005.;

Пипер, Предраг, Петковић, Марина, Мирковић, Светлана, Орбита 1, приручник за наставнике, ЗУНС, Београд, 2007.;

Пипер, Предраг, Петковић, Марина, Мирковић Светлана, Орбита 1, Руски језик за 5. разред основне школе, ЗУНС, Београд 2007.; 

Пипер, Предраг, Петковић, Марина, Мирковић Светлана, Орбита 2, Руски језик за 6. разред основне школе, ЗУНС, Београд 2008.; 

Пипер, Предраг, Петковић, Марина, Мирковић Светлана, Орбита 3, Руски језик за 7. разред основне школе, ЗУНС, Београд 2009.; 

Пипер, Предраг, Петковић, Марина, Мирковић Светлана, Орбита 4, Руски језик за 8. разред основне школе, ЗУНС, Београд 2010.; 

Правилник о општим стандардима постигнућа, образовни стандарди за крај обавезног образовања, Службени гласник – Просветни гласник, бр. 5, Београд, 2010.;

Савјет за унапређење пословног амбијента, регулаторних и структурних реформи, Упоредна анализа наставног плана основног образовања и васпитања у Црној Гори, земљама региона и земљама Европске Уније,<www.gov.me/…/FileDownload.aspx?rId=139205…2>, Влада Црне Горе, Подгорица, 2013.,15. 8.2013.;

Филиповић, Јелена, Заједнички европски референтни оквир за учење, наставу и евалуацију језика и импликације на припрему наставних програма за стране језике у основној и средњој школи, Катедра за иберијске студије Филолошког факултета Универзитета у Београду <http://www.fil.bg.ac.rs/katedre/spanski/files/zajednicki%20evropski%20referentni%20o kvir%20za%20jezike.doc>, 14. 8. 2013.

Мира Симеуновић, 2013.