Дефинисање часа Предмет: руски језик Наставна тема: Симболи Русије Наставна јединица: Наши симболи Тип часа: Систематизација знања о симболима Русије кроз ученичко презентовање сопственог / пројектног рада
Увођење новине
Новина се огледа у следећем: – начин организације часа (час се организује, као и активности које су му претходиле, на нивоу секције, тј. у оквиру ваннаставних активности); – методе реализације (ученици сами презентују и евалуирају своју пројектну активност); – ученици користе матерњи и руски језик на часу који су припремили за ширу публику (за све заинтересоване у школи); – примена ИКТ (током рада на пројекту, као и у припреми овог часа).
Мотивација
Руски језик је у нашој школи (као и у осталим основним школама у Србији) други страни језик, односно обавезни изборни предмет. Промене у нашем основном образовању (смањење фонда часова и промењен статус предмета) довели су до потребе за проналажењем нових метода којима би се подигао ниво мотивације ученика за учење „мање важног“ страног језика. Осим тога, пред нама су нове генерације ученика које захтевају активнији приступ настави, тј. активније учешће самих ученика у наставном процесу. Стога смо у нашој школи формирали секцију „Умница“ (на српском: „Паметница“). Док се у редовној настави бавимо класичном наставом (са класичним сегментима језика – лексиком, граматиком, комуникацијом…), у секцији негујемо културолошки приступ језику, прецизније: бавимо се језиком кроз музику, поезију, традицију, историју руског народа.
2. Планирање и организација часа
Циљеви часа
Образовни циљеви: Усвајање знања о руским симболима, подизање нивоа опште и личне културе, унапређивање знања о руској традицији, стицање нових знања са становишта културолошког приступа језику, промовисање тимског рада, унапређивање знања на језичком (лексичком) нивоу, на едукативно-информативном нивоу за оне који не уче руски језик, подизање нивоа самосталности, коришћење различитих извора знања, подстицање истраживачког рада
Васпитни циљеви: Развој позитивног односа према руској култури и традицији, јачање мотивације за учење руског језика, подизање свести о значају страног језика, подстицање креативности, мотивација за испољавање нових талената и другачијег приступа језику, подизање нивоа задовољства ученика кроз забавни карактер пројектних активности, развој личне одговорности, емпатије и хуманости као веома битне људске особине коју треба гајити од детињства
Функционални циљеви: ширење домена примене страног језика; примена ИКТ у тражењу информација на страном језику; унапређивање вештина учења кроз развој способности издвајања битног од небитног на страном језику; развој / унапређивање способности презентовања знања на страном језику
Методе и облици рада: – Вербална (монолошка и дијалошка), демонстративна (слајдови као начин презентације пројектних активности и резултата истраживачког рада ученика), рад на тексту; – Фронтални, рад у пару, индивидуални, групни
Усаглашеност са наставним планом и програмом
Овај час није у директној вези са посебном наставном јединицом у редовном градиву, али је у корелацији са одељцима у уџбеницима („Традиција и обичаји“ у седмом разреду и „Да ли сте знали…“ у осмом разреду – одељци на крају наставних тема); ова тема је у корелацији са историјом, ликовном и музичком културом, спортом, географијом, техничким и информатичким образовањем, а пре свега са матерњим језиком на нивоу писма и историје језика.
Услови за реализацију часа: свечана сала школе, компјутер, видео пројектор, пројектно платно, ППТ презентација.
Наставни материјали
Текстови (на српском и руском језику) и фотографије (како изворни приказ руских симбола, тако и приказ наших сувенира са изложбе), тест за евалуацију.
Организација / ток часа
| Планиран и садржај рада | Активност наставника | Активност ученика | План. време у минут. | Методе и облик рада | Начин праћења рада ученика | Очекивани ефекти |
| Уводни део: представљ. пројекта | Упознав. са припремомпредстављ. тока часа | Увод – мотивација за пројекат | 10 | Усмено излагање; фронтални | Слушање | Ученици мотивисано слушају |
| Главни део: Излагање ученика | Слушање, надгледањепостављање питања | Излажу, објашњав. постављају питања; Прате, слушају | 40 | Монолог, дијалог; демонстр. | Посматр., слушање | Прате са разумев; одговарају на питања |
| Завршни део: Евалуација | Дели присутнима тест | Попуњавају тест о симболима | 10 | Писмено | / | Успешно попуњавају тест |
Задаци за ученике
У припреми за овај час ученици су добили задатак да на руским сајтовима пронађу фотографије и текстове о руским симболима, а фотографије наших сувенира направљене су током изложбе. Задатке су добили по групама од по два – три ученика: свака група проналази текст за један / два симбола, преводи га на српски језик (уз помоћ наставника), врши избор фотографија наших сувенира, затим израђује слајд / два за презентацију и одређује презентере на српском и руском језику. Као и све раније активности, и ову припремамо на руском и српском језику, јер ће и овој презентацији присуствовати и гости који не говоре / не уче руски језик. С обзиром на чињеницу да је овај мали пројекат само приказ велике изложбе коју смо реализовали ове школске године, припрему смо ограничили на свега две недеље.
3. Праћење и вредновање
Вредновање постигнућа ученика
Вредновање постигнућа за овај час обављено је на крају часа, када су сви присутни добили тест о руским сувенирима, на која су у потпуности одговорили (чак и ученици петог разреда).
Планирање даљих активности
Руска секција наставља са радом и наредне школске године, како на нивоу наше школе, тако и у (надамо се) сарадњи са другим школама и институцијама, за шта смо поставили основе досадашњим активностима и пројектима.
Коментари наставника
Овај час је заправо презентација једне од бројних активности секције „Умница“. Желимо да покажемо висок ниво мотивације ученика за бављење страним језиком у оквиру ваннаставних активности. Истичемо такође да је једини критеријум за избор учесника њихова лична жеља за ангажовањем.
Многе од наших досадашњих активности могу се сматрати пројектним, јер је већина њих захтевала дугу припрему, прецизно планирање и добру организацију, поделу посла и детаљно „орочавање“ сваког појединачног задатка. Таква је свака наша приредба, а организовали смо више самосталних наступа на руском језику – почев од наше школе, преко Културног центра Барајево, до Културног центра Чукарица, и у свакој је учествовао све већи број ученика (чак до 40!). Исто се односи на сваку нашу изложбу, било да су у питању изложбе ученичких радова (цртежи, панои) или изложба књига (језички приручници, бајке, часописи, књижевност…), изложбе сувенира или фотографија. Наше пројекте је видело у целини преко 1000 посетилаца за две и по године постојања секције.
Већ постоји архива наших активности и пројеката, јер смо након сваког правили извештаје; након већих пројеката обавили смо анкетирање ученика (у циљу процењивања задовољства постигнутим, као и мотивације за даљи рад), и раније смо правили презентације у циљу евалуације пројеката. За сваки наш пројекат имамо у архиви снимак или макар фотографије.
Потврда квалитета рада секције су победничке дипломе и награде које смо добили две године заредом на Међународном конкурсу који организује Руска школа при Амбасади Руске Федерације у Београду. Прво наше пријављивање на конкурс ( за школску 2012/2013. годину) донело нам је титулу „Откриће године“, а у школској 2013/2014. години проглашени смо победником у номинацији за рад у области културе.
ОПИС ПРИПРЕМЕ ЗА ЧАС
Припреме за овај час трајале су две недеље.
Ученици седмог и осмог разреда су подељени у групе од по три ученика (по два из осмог и један из седмог разреда). Свака група је добила задатак да (у првој недељи):
- пронађе на руским сајтовима текстове о задатом симболу, изабере један текст и из њега „извуче“ најбитније информације;
- пронађе фотографије датог симбола;
- изабере репрезентативне фотографије са наше изложбе сувенира;
- одреди презентере за сваки симбол, првенствено на руском језику.
У првој недељи ученици су се припремали код куће, самостално или тимски, а током друге недеље организовали смо припрему у школи.
Током друге недеље ученици су (уз помоћ наставнице):
- преводили (прилагођавали) текстове на српски језик;
- припремали слајдове (Microsoft Power Point) ;
- формулисали питања за тест у завршном делу часа;
- одржали пробни час.
УВОД НАСТАВНИКА
У овом делу часа се чује реч наставника, када (у најкраћим цртама) наставник објашњава концепцију часа као огледа. Наставник такође описује ток самог пројекта који је тема овог часа и ученичке презентације.
УВОД УЧЕНИКА
Данас ћемо представити један од највећих пројеката руске секције „Умница“ – хуманитарну изложбу „Симболи Русије“. Изложба је реализована између 9. и 13. децембра 2013. године у истој овој сали. Као сваки пројекат, и овај наш је имао свој припремни период, током ког смо све осмислили, припремили, набавили, договорили, организовали, направили. Прво смо размишљали о томе шта би све могло да симболизује Русију, затим смо изабрали десетак симбола о којима се код нас зна понешто, али не довољно. Бирали смо их и у зависности од тога који се од њих могу практично направити или приказати на начин којем смо ми дорасли. Упоредо са овим, размишљали смо и којим материјалима располажемо: папир, дрво, пластика, линолеум, текстилни материјали, а ту су и разне бојице, картони, разне врсте украса…ту су и предмети који се могу „рециклирати“, тј. прерадити (варјаче, привесци, чиније…), понешто смо решили да купимо: магнети, хамер папир, папир у боји, привеске, стиропор, разне шљокице, машнице, дрвене кашичице, накит (који смо потом украсили да буде „руски“), пластичне чаше, оловке, пластелин, глинамол, шперплочу… Истовремено са набавком материјала договарали смо се о томе ко би шта могао да уради или направи: неко је одлучио да црта, неко да прави заставице, неко да урамљује фотографије или цртеже, неко да осликава кашике или накит, неко је желео да обликује линолеум или дрво, неко да прави привеске или магнете… Анализирали смо и начине да потражимо помоћ од родитеља, па смо пронашли родитеље који ће направити сувенире од керамике, друге – који ће нам направити „руске“ блокчиће, неки су помогли материјалом за заставице, а неки други су нам поклонили варјаче.
У време израде сувенира и припремања изложбе чули смо за болесну девојчицу У. С. и договорили се да приход од продаје сувенира дамо као помоћ малој Уни да се излечи. Тако је и било: 40 000,00 динара смо након изложбе уплатили на рачун Униних родитеља. Нисмо се надали да ћемо тако пуно новца зарадити. Али, нашој акцији су се придружили не само наши другови који уче руски језик, већ многи други, млађи и старији, наши наставници и родитељи.
ГОСУДАРСТВЕННЫЕ СИМВОЛЫ
Государственный герб Российской Федерации представляет собой четырёхугольный, красный геральдический щит с золотым двуглавым орлом. На груди орла, в красном щите, – серебряный всадник (святой Георгий) в синем плаще на серебряном коне, поражающий серебряным копьём чёрного дракона. Двуглавый орёл пришёл из княжеской России от Ивана 3 (третьего).
Бело-сине-красный флаг утвердил Пётр Первый, двести лет после установления герба, пока гимн появился значительно позже – только в 19 веке. Гимн написан в советские времена.
ДРЖАВНИ СИМБОЛИ
Државне симболе сваке земље чине грб, химна и застава. На руском грбу је хералдички штит са златним двоглавим орлом. Орао има раширена крила и две мале златне круне. На грудима орла у црвеном штиту налази се сребрни коњаник који сребрним копљем убија змаја. Ово је грб из времена кнежевске Русије и Ивана 3 (тј. из 15 века).
Бело – плаво – црвена застава: заставу је установио Петар 1 читавих 200 година након што је грб установљен, а руска химна се појавила тек након наредних 200 година – у 19 веку.
CАМОВАР
Это водогрейный сосуд, с трубой и жаровней внутри, для кипячения воды. Есть легенда, по которой Пётр Первый из Голландии привёз самовар, но правда такая: самовары появились полвека после смерти Петра на Урале. Внешний вид и художественное оформление менялись вместе с изменением вкуса и моды общества.
Вначале самовар пользовали в дворянских кругах (в 17 веке, во время появления чаепития в России), а только в 19 веке самовар начинают использовать и «простые» люди.
Создавали их в разных формах (ваза, рюмка, шар, банка). С временем и массовым употреблением самовара, его форма становилась более простой (банка), более дешёвой его продукция и он потерял красоту и художественную ценность.
Только в 20 веке самовар снова становится символом национальной самобытности русского народа и в его продукцию снова включаются художники.
САМОВАР
То је посуда за загревање воде, која унутра има цев са жаром који загрева воду. Постоји легенда по којој је Петар 1 донео самовар из Холандије, али се зна да су се они појавили читав век касније на Уралу. Израда и изглед самовара су се мењали временом, у складу са свим осталим променама укуса и моде у друштву.
У почетку се самовар користио на дворовима (у 17 веку, у почетку испијања чаја у Русији), а тек у 19 веку почињу да га користе и „обични“ људи.
Израђивали су га у облику вазе, винске чаше, крушке или тегле. Временом и све масовнијом употребом самовара, његова форма је постајала све једноставнија (тегла), а израда све јефтинија и он је губио лепоту и уметничку вредност.
Тек у 20 веку поново постаје симбол националне самобитности руског народа и у његову израду поново се укључују уметници.
МАТРЁШКА
Матрёшка (от имени «Матрёна») — русскаядеревяннаяигрушка в виде расписной куклы, внутри которой находятся подобные ей куклы меньшего размера. Число вложенных кукол обычно от трёх и более. Всегда состоят из двух частей — верхней и нижней. По традиции рисуется женщина в красном сарафане и платке. В наше время темы для росписи разнообразны: это сказочные персонажи, девушки, а также семьи. Стали нередки и матрёшки пародийного характера с изображением политических деятелей.
Матрёшки появились в 19 веке (по образцу японских кукол). В конце 19 века в России возрастает интерес к национальной культуре и рождается новое направление в искусстве – «русский стиль».
Кукла называется так, потому что в дореволюционной провинции имя Матрёна, Матрёша считалось одним из наиболее распространённых женских имён, в основе которого лежит латинское слово «mater», означающее- мать. Это имя ассоциировалось с матерью многочисленного семейства, обладавшей хорошим здоровьем и дородной фигурой. Но и по сей день матрёшка остаётся символом материнства, плодородия.
МАТРЈОШКА
Матрјошка (од имена Матрјона) – је руска дрвена играчка у облику украшене лутке, унутар које се налазе сличне, мање лутке. Број луткица је од три па навише. Увек се састоје од горњег и доњег дела. Традиционално се на њима црта жена у црвеној хаљини и марами. Данас су теме украшавања најразличитије: то су ликови из бајки, девојке, чак и породице. Постале су честе и лутке пародијског карактера, на којима су нацртани политичари.
Матрјошка се појавила у 19 веку (по неким легендама, узор за њу су јапанске лутке). 90-тих година 19 века у Русији долази до јачања националне самосвести и пораста интересовања за културу и уметност, те се тако формира и читав један нови правац у уметности – «руски стил».
Име ове луткице настало је на основу женског имена Матрјона, у основи којег је латинска реч која означава именицу «мајка». Дакле, матрјошка је симбол мајке у бројној породици, здраве жене као стуба породице, симбол бројности и очувања породичног огњишта, као и плодности.
РУССКАЯ БАНЯ
Слово баня в письменных источниках встречается с ХI века (в «Повести временных лет» апостол Андрей говорит о славянских банях). Значение: купальня.
Типы русской бани: Традиционные русские бани (деревенские) делятся на: бани «по-чёрному» и бани «по-белому». Бани «по-чёрному» темнеют до чёрного цвета. Это объясняется тем, что берёзовые дрова, которые используются для её протопки в своём составе содержат дёготь. Дёготь традиционно применялся на Руси для лечения кожных высыпаний, паразитарных заболеваниях кожи, при хронических катарах дыхательных путей.
В бане «по-белому» обязательно имеется каменная, кирпичная или металлическая калильная печь с уложенными в неё (на неё) камнями. Такую конструкцию имеют и современные индивидуальные бани.
В русских банях пользуются берёзовые веники, которыми хлещутся после парения. Это способствует циркуляции и состоянию всего организма человека.
РУСКА БАЊА
Реч «бања» појављује се још у 11 веку (у најстаријем делу «Повест давних времена» апостол Андреј говори о словенским бањама). Значење је: купаоница.
Постоје тзв. црне бање и беле бање. У црној бањи дрво (које је са унутрашње стране) се временом суши док не постане готово црне боје. То се објашњава тиме што брезово дрво (од којег је бања направљена) садржи у себи много катрана. Ова врста бање је лековита против кожних болести, али и болести дисајних путева.
Бела бања има пећ од камена, цигле или метала са додатним камењем које се загрева.
Ова врста бање и данас је најчешћа.
Особеност руске бање је коришћење брезових гранчица, тј. метле од брезовог прућа којом се «шибају» након парења, што подстиче циркулацију, а и позитивна својства брезе имају појачано дејство на «испарену» кожу и читав организам човека.
СНЕГУРОЧКА
Снегу́рочка — сказочный и новогодний персонаж, внучка Деда Мороза, его постоянная спутница и помощница. На праздниках выступает как посредник между детьми и Дедом Морозом, что функционально христианским ангелам. Возраст варьируется: иногда изображается в образе маленькой девочки, иногда молодой девушки. Первое совместное официальное появление Деда Мороза и Снегурочки как молодой девушки произошло на встрече 1937 года.
В русском фольклоре Снегурочка появляется в XIX веке, как персонаж народной сказки о сделанной из снега девочке Снегурке, которая ожила. Этот сюжет был опубликован в 1869 году.
Свой современный вид образ Снегурочки получил в 1935 году в Советском Союзе, после официального разрешения празднования Нового года. Любопытно, что на ранних советских изображениях Снегурочка чаще изображена маленькой девочкой, в виде девушки её стали представлять позднее.
СНЕГУРОЧКА
Лик из новогодишње бајке, унука Деда-мраза, његова стална сапутница и помоћница. Она га свуда прати и посредује између њега и деце, што одговара представи анђела у хришћанству. Некада се приказује као девојчица, а некада као девојка. Први пут се заједно појављује са Деда-мразом званично тек на дочеку 1937. године.
У фолклору се појавила још у 19 веку (прича о њој је објављена 1869 године) као лик народне бајке о девојчици коју су родитељи направили од снега и која је оживела. Савремени израз Снегурочка је добила 1935. године у Совјетском Савезу, након званичног одобрења да се Нова година прославља. Занимљиво је да се у раније, совјетско време, Снегурочка представљала као девојчица, а као девојку су почели да је представљају касније.
ТРОЙКА
Тройка – старинная русская запряжка лошадей. Тройка была продумана для быстрой езды на длинные расстояния. Она появилась двести лет назад и была назначена только для трое людей. Очень трудно управлять таким видом запряжки и мастеров на это мало.
Тройка состоит из трёх лошадей, их скорость 45 – 50 километров в час. Самые известные разновидности троек: почтовая и свадебная.
Во Франции и в России проводятся соревнования троек на ипподромах с 1840 года. Продолжаются они два дня и возвращают популярность русской тройки.
ТРОЈКА
Тројка је стара руска запрега коју су вукла три коња (кочије или санке), а користили су их они који су морали да за кратко време пређу велика растојања. Тројка се појавила у Русији пре око двеста година.
Тројку чини централни коњ и два бочна (који су јурили галопом) – могли су да достигну брзину од 45 – 50 килом. на час. Тројка је била предвиђена за вожњу само три особе, једно или двоје могли су се возити само у обичној запрези од два коња. Позната је поштанска тројка, као и свадбена.
Од 1840. године у Москви су на хиподрому почеле да се организују трке тројки. Почетком 20 века на венсенском (у Француској) и московском хиподрому редовно се организују такмичења тројки, која трају два дана. Првог дана је надметање у уметничком јахању, а другог дана у брзини. Ова такмичења су вратила у живот чувену руску тројку.
БАЛАЛАЙКА
Балала́йка — русский народный трёхструнный музыкальный инструмент, с треугольным слегка изогнутым деревянным корпусом. Балалайка — один из инструментов, ставших наряду с гармонью, символом русского народа. Длина инструмента с 60 сантиметров до полтора метра. Балалайка – национальный инструмент и также в Украине и в Казахстане. Считается, что в Россию пришла в 17 веке. Срок обучения на балалайке в детской музыкальной школе составляет 5—7 лет, в среднем учебном заведении — 4 года, в высшем учебном заведении 4—5 лет. Репертуар: обработки народных песен, переложения классических произведений, авторская музыка.
Любопытно уже само название инструмента, типично народное, передающее характер игры на нём. Корень слова «балалайка» – значит разговаривать о чём-нибудь ничтожном, болтать. Суть балалайки — инструмента лёгкого, забавного, не очень серьёзного.
БАЛАЛАЈКА
Балалајка је руски национални инструмент који је симбол Русије, поред хармонике (када говоримо о инструментима). Обликом подсећа на гитару, али има три жице и израђује се у величини од 60 центиметара па и преко метар и по дужине. Ово је национални инструмент и у Украјини и Казахстану. Сматра се да је у Русију стигла крајем 17 века.
У нижој музичкој школи балалајка се учи 5 -7 година, а у средњој 4 године, а на високој школи: 4 -5 година. Занимљив је назив овог инструмента, који се доводи у везу са глаголом који значи «брбљати», причати о безначајним стварима. Суштина балалајке је да је то инструмент лаког, забавног, не превише озбиљног карактера.
АЛФАВИТ
Ру́сская а́збука — алфавит русского языка, в нынешнем виде с 33 буквами существует с 1918 года (официально лишь с 1942 года: ранее считалось, что в русском алфавите 32 буквы, поскольку Е и Ё считались как варианты одной и той же буквы).
Около 863 года братья Кирилл и Мефодий из Солуни, по приказу византийского императора Михаила III, упорядочили письменность для славянского языка. После появления кириллицы развивается деятельность болгарской школы книжников. Позже старославянский язык проникает в Сербию, а в конце X века становится языком церкви в Древнерусском государстве. На тот момент в нём было 43 буквы.
В таком виде русская азбука пребывала до реформ Петра I (а церковнославянская такова и поныне), когда были ликвидированы надстрочные знаки. Последняя крупная реформа письменности окончена в начале 20 века и в её результате появился нынешний русский алфавит.
Наука о русском языке называется русистикой. Произносительной нормой русского литературного языка является т. н. московское произношение.
Письмо вокально-консонантное, что значит, что у каждого звука – своя буква. Но, в отличие от сербского языка, правописание морфологическое, а не фонетическое.
АЗБУКА
Руска азбука у данашњем облику са 33 слова постоји од 1918 године (званично тек од 1942, јер су се слова Е и Ё сматрала варијантом једног истог слова, па је, самим тим, азбука имала 32 слова).
У 10 веку старословенски језик је стигао у Русију, након што је претходно стигао у Бугарску и Србију (свему томе претходио је рад Ћирила и Методија из Солуна). У то време, када су постојале разне црквенословенске редакције старословенског језика, у руској варијанти писмо се састојало од 43 слова. Тако је било све до времена Петра1, када су почели да избацују нека слова из употребе, да би се велика реформа писма завршила почетком 20 века.
Наука о руском језику назива се лингвистичка русистика, а језичка норма је тзв. Московски изговор. Писмо руског језика је вокално-консонантно, што значи да сваки вокал и сваки консонант имају своју словну ознаку. За разлику од српског језика, правопис је морфолошки, а не фонетски.
МИШКА
Медвежонок Ми́ша (или Ми́шка) — талисман XXII Олимпийских игр, проходивших в 1980 году в Москве. Представляет собою антропоморфного медведя, улыбающегося и стоящего на задних лапах.
Имя Миша (Мишка, Михаи́л, Михаил Пота́пыч) — традиционное русское прозвище медведя. Организационный комитет Московской олимпиады выбрал в качестве символа именно это животное, поскольку ему присущи такие характерные для спортсмена качества, как сила, упорство и смелость. (На конкурсе Мишка получил 40 000 голосов.)
Надо изобразить не простого русского медведя. Его сила и мощь должны были сочетаться с добродушием и гостеприимством. Он не должен был быть агрессивным, но в то же время он должен быть готовым постоять за себя. Это все те качества, которые присущи русской душе.
МИШКА
Медведић Миша (или Мишка) био је маскота 22. Олимпијских игара у Москви 1980. године. То је лик антропоморфног медведа који се смеши и стоји на задњим шапама.
Иначе, Миша (Мишка, Михаил, Михаил Потапич) је надимак за медведа у Русији. Oрганизациони комитет Московске олимпијаде изабрао је баш ову животињу за маскоту, јер он има особине као што су снага, упорност и храброст – које треба да имају спортисти. (На конкурсу Мишка је добио 40 000 гласова.)
Требало је направити лик медведа, али не обичног. Његову снагу и моћ требало је ускладити са добродушношћу и гостољубивошћу. Није то никако смео бити агресиван медведа, али требало је приказати спремним да се бори за себе – требало му је, дакле, дати особине руског народа.
БЕРЁЗА
Берёзка – символ Руси! У восточных славян берёза являлась священным деревом. У славян берёза нередко персонифицируется в облике девушки, что, возможно, связано с цветом ствола (белый — символ невинности и чистоты).
Одновременно берёза может выступать в качестве олицетворения нечистых сил. В целом это женский символ, чем и объясняется его амбивалентность. В русской литературе нередко выступает олицетворением России. Берёза – дерево, символизирующее весну и воскресение (месяц апрель). Согласно русским поверьям, в ветвях берёзы обитают русалки (этимология слова «русалка»: богиня, делающая людей русскими). Берёза обладает целебными качествами: так, берёзовый сок способствует очищению крови. Используемый в бане берёзовый веник служит средством ритуального очищения.
Таким образом, берёза в славянской мифологии – это дерево начала жизни.
БРЕЗА
Бреза је симбол Русије. Код источних Словена бреза је свето дрво, које представља симбол невиности и чистоте. Зато се често приказује у лику девојке (бело стабло – чисто тело). Истовремено, сматра се и симболом нечистих сила. У целини, то је женски симбол, чиме се и објашњава његова амбивалентност.
У руској књижевности бреза је често симбол Русије. Бреза симболизује пролеће (месец април) и обнављање. У њеним гранама крију се русалке (виле), а оне су богиње које чине да људи постану Руси. Бреза представља буквално и симболично чишћење организма: прво је својство њеног сока којим се прочишћава крв, а друго – ритуално чишћење у бањи помоћу брезових венчића. То потврђује словенску митологију – бреза је симбол почетка живота.
КВАС
Квас — традиционный славянский кислый напиток. Квас является пивом, и относится к категории «Пиво историческое, традиционное, местное». Содержание алкоголя в дрожжевом сорте кваса: от 0,7 % об. до 2,6 %.
Квас регулирует деятельность желудочно-кишечного тракта и сердечно-сосудистой системы, улучшает обмен веществ, препятствует развитию болезнетворных микроорганизмов, поднимает тонус. Квас может использоваться даже как основной продукт питания: в голодные годы он спасал людей от истощения.
Русская госпитальная гигиена, приспособляясь к народному вкусу, сделала квас обязательным продуктом продовольствия больных в лазаретах и госпиталях. Квас не рекомендуют употреблять при циррозе печени, гастрите и гипертонии.
Весьма распространена была в России профессия «квасника». В СССР квас наливали в специальные, легко узнаваемые небольшие цистерны жёлтого цвета и продавали на розлив на улицах. Этот способ продажи кваса распространён и в современной России.
КВАС
Квас је традиционални словенски напитак који се прави од житарица, мада га има и од цвекле и од разних врста воћа. Садржи веома низак проценат алкохола: 0,7 до 2,6%. Квас регулише активност пробавног тракта и кардио-васкуларног система, подстиче размену материје, спречава развој штетних микроорганизама, подиже тонус организма. Може се користити као основни хранљиви састојак: у тешким временима он је спасавао људе од исцрпљености.
Квас је обавезни напитак у руским здравственим установама, а не препоручује се једино хипертоничарима, болесним од цирозе јетре и гастритиса.
У Русији је својевремено веома распрострањена била професија «квасника» који су били специјализовани за производњу одређене врсте кваса и само су то правили и продавали. Била је популарна и улична продаја кваса из чувених жутих цистерни, а продаја на улици «на точење» постоји и данас.
ТОК ЧАСА
Да почнемо, да видимо прво који су то симболи које ћемо представити. (То су: слајд 1).
1. Нашу причу отварамо државним симболима, чућемо нешто о њима. (Читање на руском, затим питања и одговори на српском) Шта чини државне симболе било које земље? Како изгледа грб РФ? Када је настао грб, када застава, а када химна РФ? Које су боје заставе РФ?
2. Следећи симбол који представљамо је самовар, познат у целом свету. На нашем слајду видите разне врсте самовара, а чућемо шта је то заправо. (Читање, питања…) Одакле, по легенди, потиче самовар? Ко је у 17 веку користио самовар и каква је мода томе допринела? Шта је довело до смањења уметничке вредности самовара?
3. Најлепши симбол руског народа је, по многима, једна лепа луткица и већ на првом слајду видите и неке од њих у нашој изради. Али, да чујемо прво нешто о томе. (Читање, питања…) Када се појавила у Русији? Шта је било узор за матрјошку (по легенди)? Како је настало име за ову лутку? Шта симболизује матрјошка?
4. Још један симбол који обогаћује руску традицију је руска бања, коју ћете такође упознати преко наше бање, погледајте и послушајте причу (читање, питања) Шта значи реч „бања“? Које врсте бање постоје? Које дрво – симбол Русије се користи у бањи и за шта се користи?
5. Прави дечји симбол, који нам стиже из руске бајке је Снежана (ако морамо да је именујемо на српском, мада то није обична Снежана…) По чему је она необична? Чија је она сапутница? Како „иде“ бајка о Снегурочки? Када се званично појавила?
6. Сада ћемо чути и видети шта је то „тројка“. Када се и са којом наменом појавила у Русији тројка? Шта чини тројку? Које су врсте тројке биле популарне? Где се одржавају трке тројки?
7. Следећи симбол ког ћемо се подсетити је весела балалајка, видећете праву, али и неколико малих балалајки које смо ми направили. (Читање, питања…) По чему се разликује од гитаре? Како је настао назив за балалајку? Који је други инструмент симбол Русије уз балалајку?
8. А сада ћемо погледати за нас веома важан симбол руске културе – азбуку, и чућемо најбитније информације о руском писму. (Ч/п) Од када се користи данашња руска азбука? У чему је разлика између руског и српског правописа?Којих наших слова нема у руској азбуци? Како се зове наука о руском језику?
9. Следећи међу симболима које смо одабрали за наш пројекат је један мали медвед, којег смо и направили у разним варијацијама. (Ч/п) Како је добио име? Чија је маскота Мишка? Зашто је изабран баш медвед?
10. Направићемо још један поглед у руску традицију помоћу брезе. Да чујемо чиме је бреза заслужила статус симбола. (Ч/п) Бреза је симбол чега? Шта се крије у гранама брезе?
11. На крају наше приче можемо и да наздравимо, само без алкохола, наравно. Какав је то напитак (у каква пића спада)? Од чега се прави квас? Ко су „квасники“? За шта је добар квас? Зашто се користи у болницама?
Овај рад је први објављен на блогу наставника на сајту пед-копилка (у марту 2016. године). Уз рад је приложена и презентација, текст је на руском језику. Може се погледати преко линка:
Проектная деятельность в обучении РКИ: «Символы России»
https://ped-kopilka.ru/blogs/mira-simeunovich/proektnaja-dejatelnost-v-obucheni-rki-simvoly-rosi.html
