Стандарди у пракси (2014)

Руски језик у основној школи

(други страни језик –  обавезни изборни предмет)

УВОД

Формулисање стандарда у основном образовању резултат је потребе за јединственим мерилима за процену успешности ученика, који су на тај начин свуда и увек у позицији да на истом образовном нивоу остваре исти ниво знања и вештина. Стандардима се, кроз њихову операционализацију, уједначава квалитет наставе, а самим тим и критеријуми оцењивања знања ученика. Осим тога, унапређују се могућности праћења рада и напредовања ученика. Истовремено – лакше се сагледавају потешкоће и општи, као и индивидуални проблеми настали у наставном процесу. Сами наставници, као креатори и реализатори практичног наставног процеса, добијају оквирни узор / модел постигнућа којима треба тежити.

На нивоу основне школе стандарди (иако су сегмент који није очигледан свим учесницима образовног процеса) у новим наставним тенденцијама представљају неопходан део. Подељени су по циклусима – у два нивоа, као и сам образовни процес. 

Други страни језик, као саставни део другог циклуса основног образовања, у основи за стандарде има „Заједнички европски оквир“ који, на нивоу Европе, прописује нивое овладавања страним језицима. С обзиром на то да се други страни језик у нашим школама учи четири школске године, са по свега два часа недељно у свим разредима, у исходима могу бити тек базична језичка знања и вештине примене језика, тј. компетенције на нивоу А-1 (евентуално у неким сегментима напредног нивоа постигнућа, могуће је достићи и ниво А-2).

Исходи и планирана постигнућа ученика стандардима се предвиђају и вреднују као заокружена целина тек на крају осмог разреда. Међутим, у циљу (с једне стране) што бољег праћења напредовања ученика, али и евалуације самог наставног процеса (са друге стране), неопходно је на неки начин рашчланити ову целину по разредима од 5 – 8. То би поново била нека врста оквира, тј. основних смерница за наставника, који би, пратећи и вреднујући напредовање ученика, био у позицији да врши и самоевалуацију и даље унапређује свој рад. Јер, уколико наставник има оријентацију у виду нивоа ученичких постигнућа, утолико је лакше и оцењивање знања, као и претходна припрема тестова (у складу са истим тим нивоима).

Циљ овог рада је да се да приказ језичких, комуникативних и културолошких садржаја који се изучавају у основној школи. Тај приказ овде је дат појединачно по разредима (од петог до осмог), ради што прегледнијег увида у садржај, али и ради бољег разумевања нивоа постигнућа ученика, изложених такође (већином) за сваки разред посебно. Из наведених садржаја неизоставно следи и њихово разврставање по нивоима овладавања од стране ученика. Прецизније, потребно је формулисати макар основни ниво знања и истаћи неке од садржаја које је неопходно усвојити на ранијим степеновима изучавања језика,  пре коначне систематизације у осмом разреду.  Овде су приказани они садржаји из којих ће ученици бити тестирани или ће на неки други начин бити вредновано њихово знање и напредовање. 

Међутим, како је крај основне школе заиста прва целина на чијем се завршетку може вршити коначна процена постигнућа ученика, то у ранијим разредима није могуће прецизно (нити је то неопходно) вршити вредновање ученичких знања и вештина, односно приказати стандарде кроз три нивоа. Зато у овом раду дајемо приказ два оквирна нивоа у разредима од 5 – 7, а нивои постигнућа након осмог разреда су заправо и нивои на крају основне школе, тј. целог другог циклуса основног образовања.

Треба поменути да је овакав приступ стандардима (који званично још увек не постоје за руски језик у основној школи, не у оној форми у којој постоје за готово све остале предмете) још увек само покушај, односно предлог за то како бисмо могли посматрати стандарде – као теоријско полазиште и практично исходиште наставног процеса.

Напомињем и то да је изради овог рада претходила својеврсна компаративна анализа две (наизглед) потпуно различите врсте уџбеника: један је „Орбита“ (1 – 4), домаће издавачке куће, а други је „Диалог“ (1 – 3) – уџбеник немачког издавача, адаптиран за употребу у Србији. У готово свим школама где се учи руски језик користи се један од ова два уџбеничка сета. (Детаљна анализа уџбеника није овде тема, намера је била да се овај приказ стандарда не схвати као произвољно или површно гледиште.)    Поред бројних и очигледних разлика у презентовању садржаја страног језика као школског предмета, у најширем смислу садржаји (комуникативни, језичко-граматички, културолошки) су веома слични, а теме које се обрађују (опет у најширем смислу) – готово исте. Из овог произлази да би исходи учења руског језика на крају основне школе требало да буду исти (или готово исти) за све ученике, без обзира на то који уџбеник користе. А управо у томе и јесте смисао постојања стандарда као мерила постигнућа.

Напомена о структури рада:

За сваки разред од 5 – 8. дати су садржаји који се обрађују током школске године, подељени у три основне области: језичко-лингвистичка, комуникативна и културолошка. Затим су, поново за сваки разред посебно (осим за 8., јер су након њега приказана постигнућа, предвиђена за крај основне школе) дати оквирни нивои постигнућа: ОСНОВНИ НИВО и СРЕДЊИ – НАПРЕДНИ НИВО. (Акценат је на „мерљивим“ сегментима језика, зато су исходи у оквиру језичколингвистичке области изложени детаљније.) Нивои су представљени различитим бојама: основни ниво – плава, средњи ниво – зелена и напредни ниво – црвена. Овим бојама су представљени стандарди за крај другог циклуса, па имамо ситуацију преклапања нивоа, нпр. оно што у петом разреду има поднаслов СРЕДЊИ – НАПРЕДНИ НИВО представља управо тај ниво са позиције постигнућа за пети разред. Истовремено, тај сегмент је у плавој боји, што значи да на нивоу општих стандарда то припада основном нивоу постигнућа.

5. РАЗРЕД

Садржаји, дати у уџбеницима за пети разред, пребогати су свим сегментима језика. Обиље комуникативног, језичког и културолошког садржаја представља тежак задатак за ученике и велики изазов за наставника да им помогне да савладају градиво. Фонетика, ортоепија, интонација, ортографија, акцентовање, лексика, па чак и  фразеологија и творба речи (као део језичког система), али и граматика као посебан сегмент готово сваке теме представљени су мноштвом примера и на веома занимљив начин. 

Слушање, читање, говор и писање су сегменти који се константно прецизирају, конкретизују, евалуирају и веома их је тешко уопштити. У петом разреду у оквиру уџбеника акценат је стављен на фонетски аспект изучавања језика.

САДРЖАЈИ ЗА ФОРМИРАЊЕ ЈЕЗИЧКО-ЛИНГВИСТИЧКЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

• Азбука (појам, сличности и разлике у односу на српско писмо);
• Изговор О / А; појам акцента;
• Сугласници: (увек) тврди и (увек) меки (изговор, правила писања);
• Самогласници (који „умекшавају“ или не);
• Изговор Я – ја, Е – је, Ё – јо, Ю – ју као један и два гласа (правила изговора);
• Слово Ы – јери (у односу на И);
• Садашње време, обе конјугације, образац (ИГРАТЬ, ПЕТЬ, УЧИТЬ);
• Тврди – Ъ и меки – Ь знак;
• Исказивање припадности (номинатив присвојних заменица, уз питања: чей, чья, чьё, чьи; реченице типа: У меня есть…, Это мой…);
• Звучни и безвучни сугласници (у поређењу са српским језиком);
• Садашње време глагола кретања (глаголи ИДТИ и ЕХАТЬ);
• Именице у номинативу једнине и множине (разликовање родова);
• Изостављање сугласника у изговору (солнце…);
• Прошло време (-л, -ла, -ло, -ли);
• Појам придева и особености као врсте речи; придеви у номинативу једнине (боје и укуси); појам антонима; разликовање рода придева у једнини;
• Основни бројеви до 100; конструкција год, года, лет;
• Прилози за време, за место и правац, за начин. 

САДРЖАЈИ ЗА ФОРМИРАЊЕ КОМУНИКАТИВНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

• Лексика на тему: школа, место становања;
• Основни поздрави, представљање, упознавање (уз употребу личних заменица);
• Породица, чланови породице;
• Зима, зимски спортови, Нова година;
• Кому что нравится? (исказивање не-/допадања);
• Дани у недељи, навођење времена на сату (пун сат, уз коришћење: час, часа, часов);
• Потврдни и одрични одговори, императивни изрази;
• Код доктора (бављење спортом, делови тела);
• В зоопарке (називи животиња);
• Заповедни начин (изрази по аналогији са српским језиком);
• Интонација, кроз основне врсте реченица.

САДРЖАЈИ ЗА ФОРМИРАЊЕ КУЛТУРОЛОШКЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Русија: Москва, Санкт-Петербург;  Појмови: име, презиме, патроним;  Новогодишње честитке.

НИВОИ ПОСТИГНУЋА  УЧЕНИКА НАКОН ПЕТОГ РАЗРЕДА

ЈЕЗИЧКО-ЛИНГВИСТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

ОСНОВНИ НИВО – Познавати сва слова руске азбуке (штампана и писана слова); Изговарати правилно наглашено / ненаглашено О; Правити упитне реченице са  упитним речима КТО? ЧТО?; Номинатив једнине именица – препознавати род; Номинатив једнине придева – препознавати род; Разликовати тврде / меке сугласнике; Писати правилно и изговарати ЈА – Я, ЈЕ – Е, ЈО – Ё, ЈУ – Ю на почетку  речи; Садашње време – знати  образац; Тврди Ъ и меки Ь знак – препознавати; Знати промену глагола кретања (ИДТИ / ЕХАТЬ) у садашњем времену; Прошло време – знати грађење, уз разликовање рода и броја; Знати на усменом нивоу основне бројеве до 20; ЈЕРИ – Ы – знати особеност вокала и разлике у односу на вокал И.

СРЕДЊИ – НАПРЕДНИ НИВО – Градити именице у номинативу множине; ЈА – Я, ЈЕ – Е, ЈО – Ё, ЈУ – Ю – знати изговор у свим позицијама; Звучни и безвучни сугласници – препознавати; Садашње време – градити по обрасцу (ЧИТАТЬ, ПЕТЬ, УЧИТЬ); Изговарати умекшане сугласнике; Увек тврди / увек меки сугласници (фонетски и ортографски аспект) – знати изговор; Присвојне заменице за прво и друго лице једнине и множине – разликовати род и број; Знати слово и глас Ј – Й / И; Придеви: знати слагање са именицама у једнини (укуси и боје); Основни бројеви до 100 (знати и изговор и писање); Знати дане у недељи и време на сату („округао“ сат); Изражавати својину по обрасцу: У МЕНЯ ЕСТЬ, ЭТО ТВОЯ…; Усвојити појам инфинитива глагола и користити инфинитив уз МОЖНО / НЕЛЬЗЯ; Градити заповедни начин по аналогији са српским језиком; Користити бројеве уз именицу ГОД; Препознавати и користити прилоге (за време и место / правац) као врсту речи по аналогији са српским језиком (нпр. НАЛЕВО, ТУДА, УТРОМ, ДАЛЕКО, ТУТ, НОЧЬЮ…).

КОМУНИКАТИВНА КОМПЕТЕНЦИЈА

ОСНОВНИ НИВО – Представљати се приликом упознавања; Умети користити поздраве при сусрету и растанку; Представљати чланове породице (друга / другарицу); Препознавати (разумети) основну лексику на часу руског језика.

СРЕДЊИ – НАПРЕДНИ НИВО – Постављати кратка питања (и одговарати на њих)  на теме: школа, породица, кућа; Умети честитати Нову годину; Градити једноставне заповедне реченице; Умети постављати питања и одговарати на њих  на теме: спорт, кућни љубимци, распуст; Исказивати (не-)допадање; Давати кратка упутства за оријентацију у граду; Исказивати цену и плаћање; Писати кратко писмо или честитку по обрасцу.

КУЛТУРОЛОШКА КОМПЕТЕНЦИЈА

ОСНОВНИ НИВО: Усвојити појмове: Русија, Москва, Санкт-Петербург, Сибир; Познавати неколико основних руских сувенира; Појам патронима (препознавати). 

СРЕДЊИ – НАПРЕДНИ НИВО: Знати неке знаменитости у Москви; Користити основна правила етикеције за столом; Знати руска имена, презимена, појам патронима (у мушком и женском роду); Знати неке руске празнике, руска јела и пића; Знати неке песме и велике личности Русије (књижевници, историјске личности).

6. РАЗРЕД

Садржаји уџбеника за шести разред врло су комплексни и захтевни. Уџбеници нуде обиље информација свих језичких сегмената, али и бројне садржаје из оквира комуникативних функција језика. Продубљују се знања, стечена у претходној школској години (нпр. појам звучности сугласника), али је највећи део уџбеника посвећен морфологији. Све променљиве врсте речи чије је усвајање започето у петом разреду сада се обрађују детаљно (од увођења падежа, па све до придевске деклинације). Ученици боље него раније владају и матерњим језиком, па је константна компарација од велике помоћи за даље усвајање оба језика.

САДРЖАЈИ ЗА ФОРМИРАЊЕ ЈЕЗИЧКЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

• Врсте речи (појмови деклинације и конјугације);
• Падежи (називи, питања, појмови живо / неживо);
• Именице, разликовање рода;
• Промена именица мушког рода на тврд / мек сугласник (слон, грузовик, медведь);
• Промена именица женског рода (весна, песня);
• Промена именица средњег рода (молоко);
• Промена придева тврде и меке промене (вкусный , ранний) у свим родовима и у множини;
• Фонетика (обнављање и проширивање): бе/звучни, тврди/меки сугл., руска слова (писање, изговор, употреба); интонација у различитим врстама реченица;
• Вид глагола – појам, поређење са српским језиком;
• Инфинитив; повратни глаголи;
• Прошло време глагола са инфинитивом на -ТИ, -ЧЬ;
• Акузатив / локатив у изражавању правца кретања и места налажења;
• Деклинација личних заменица;
• Генитив у значењу припадности и количине (У кого? Сколько?);
• Редни бројеви – аналогија са придевима;
• Инструментал са значењем друштва и средства; 
• Датив у значењу намене и правца кретања;
• Будуће време (просто и сложено);
• Глаголи кретања (идти, ходить; ехать, ездить)
• Заповедни начин;
• Присвојне заменице – деклинација;
• Конгруенција – именице и бројеви.

САДРЖАЈИ ЗА ФОРМИРАЊЕ КОМУНИКАТИВНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

• Изрази приликом сусретања и опраштања;
• Изрази приликом извињавања и захваљивања;
• Исказивање слагања / неслагања ;
• Прихватање (одбијање) позива, позивање у госте; 
• Честитање празника;
• Изрази приликом куповине одеће (испробавање, плаћање…);
• Изражавање допадања / (не-)допадања;
• Описивање спољашњег изгледа особе;
• Окупљање за столом – обраћање;
• Позив на заједничку активност;
• Изражавање упозорења и забране;
• Тражење помоћи.

САДРЖАЈИ ЗА ФОРМИРАЊЕ КУЛТУРОЛОШКЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

• Школски предмети, 1. септембар-празник;
• Спратови (разлика у односу на српски); 
• Попуњавање честитке (адресе на писму);
• Рођенданска песма;
• Снегурочка – бајка;
• Масленица, Пасха; 
• Санкт Петербург.

НИВОИ ПОСТИГНУЋА УЧЕНИКА НАКОН ШЕСТОГ РАЗРЕДА

ЈЕЗИЧКО-ЛИНГВИСТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

ОСНОВНИ НИВО: Примењивати основне знакове интерпункције, правила писања великог слова; Правилно изговарати сугласничке групе -ЖЧ-, -СЧ-; Разликовати врсте речи; Разликовати род именица; Знати називе руских падежа и питања на која одговарају падежи; Усвојити значења номинатива – функција субјекта и функција вокатива у српском језику; Изводити падежне облике именица и придева по аналогији са српским језиком (нпр. КРАСИВУЮ ДЕВОЧКУ, С ДОБРЫМ ДРУГОМ); Препознавати свршени / несвршени вид глагола по аналогији са српским језиком (нпр. ЧИТАТЬ – ПРОЧИТАТЬ); Користити облике личних и присвојних заменица по аналогији са српским језиком (нпр. МОЯ МАМА; С  ТВОИМ БРАТОМ; ИХ, ОТ НАС…), као и у устаљеним изразима (нпр. МЕНЯ ЗОВУТ…СКОЛЬКО ТЕБЕ ЛЕТ?).

СРЕДЊИ – НАПРЕДНИ НИВО: Изговарати правилно наставке -ОГО, ЕГО;  Усвојити другачији изговор сугласника у односу на писање (нпр. ЧТО, КОНЕЧНО, МЯГКИЙ); Познавати називе, питања за падеже и најчешће предлоге; Знати деклинацију именица на тврд сугласник (мушки род, нпр.: СТАДИОН), именица на –А (женски род, нпр.: ГИТАРА) и именица на –О (средњи род, нпр.: ЗЕРКАЛО); Знати деклинацију придева мушког, женског и средњег рода у једнини и множини (тврда промена, нпр.: НОВЫЙ, УМНАЯ, БЕЛОЕ, БЛИЗКИЕ); Знати промену личних заменица; Знати промену присвојних заменица; Знати промену основних глагола кретања (ИДТИ / ХОДИТЬ, ЕХАТЬ / ЕЗДИТЬ) и користити их  у садашњем времену; Изводити глаголе супротног вида помоћу фреквентнијих префикса и суфикса у познатим глаголима (нпр. РЕШИТЬ – РЕШАТЬ; УЧИТЬ – ВЫУЧИТЬ,   али и облика ГОВОРИТЬ – СКАЗАТЬ); Разликовати и употребљавати акузатив и локатив са значењем правца / места (нпр. Я БЫЛ В ШКОЛЕ / Я ХОДИЛ В ШКОЛУ); Умети користити бројеве са именицама (навођење датума, нпр.: СЕГОДНЯ ВОСЬМОЕ МАРТА); Знати акузатив и категорију живо / неживо код придева и именица (нпр. СМОТРЕТЬ НА МАЛЕНЬКОГО МАЛЬЧИКА / НА ВЫСОКИЙ ДОМ); Разумети и препознавати генитив у значењу својине (нпр. У КОГО? СКОЛЬКО?); Користити датив у значењу циља и намене (нпр. САША ПОДАРИЛ МАМЕ ЦВЕТОК; НАТАША ПОДОШЛА К ДОМУ…); Користити инструментал са значењем друштва и средства (нпр. МАША СИДИТ С ДРУГОМ; ИВАН ПИШЕТ ПЕРОМ).  

КОМУНИКАТИВНА КОМПЕТЕНЦИЈА

ОСНОВНИ НИВО: Знати разне врсте поздрављања; Упућивати / умети прихватити и одбити  позива на рођендан или славље; Честитати празник по моделу; Упућивати кратке забране или упозорења по моделу.

СРЕДЊИ – НАПРЕДНИ НИВО: Изражавати слагање / неслагање / извињавање / захвалност; Постављати питања и давати одговоре на теме: распуст, школа, куповина одеће, допадање и (не-)допадање; Умети описати изглед човека (пре свега лице); Знати казивање времена на сату; Умети предложити заједничку активност; Умети затражити помоћ.   

КУЛТУРОЛОШКА КОМПЕТЕНЦИЈА

ОСНОВНИ НИВО: Знати рођенданску песму; Знати шта је СанктПетербург и ко је Петар Велики; Снегурочка.

СРЕДЊИ НИВО: Познавати неколико празника (1. септембар, Ускрс, Божић, Покладе); Знати неке детаље из историје Санкт-Петербурга (називи кроз историју); Служити се руском  етикецијом за столом и  знати нека руска јела; Знати шта је Ермитаж; Знати неке руске народне песме.

7. РАЗРЕД

За разлику од претходна два разреда, где су више били заступљени садржаји из језичко-граматичког сегмента, у седмом разреду понуђен је нешто другачији приступ. Односно, већина уџбеничког садржаја фокусирана је на комуникативне функције. То је, наравно, представљено кроз обиље комуникативних ситуација. Уџбеник је наставак претходних, где су одређени садржаји усвојени, па је фокус на обнављању, утврђивању, увежбавању већ савладаног градива. Нови изазов је – много више самосталности која се очекује од ученика, другачији вид разумевања и примене знања од досадашњег. Наравно, уз нове језичке садржаје.

САДРЖАЈИ ЗА ФОРМИРАЊЕ ЈЕЗИЧКЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

• Исказивање места и правца (различите предлошко-падежне конструкције);
• Акценат и интонација различитих врста реченица;
• Промена именица типа ВЕСТЬ;
• Изражавање времена (прилози за време, годишња доба);
• Непроменљиве именице – КИНО, ПАЛЬТО…;
• Изражавање начина радње (как?)
• Глаголи кретања (седам основних парова);
• Именице типа РОССИЯ  и именица ДРУГ – деклинација;
• Заповедни начин – императив;
• Изражавање количине (мало, много, сколько, несколько);
• Изражавање одрицања (НИ-); – Изражавање особине (КОТОРЫЙ).

САДРЖАЈИ ЗА ФОРМИРАЊЕ КОМУНИКАТИВНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

• Коришћење компјутера (електронска пошта);
• Изражавање одобравања / неодобравања;
• Говорна тема: спорт (врсте, тимови…);
• Говорна тема: мода (одећа, фризуре, укус);
• Изражавање похвале, комплимента, критике за облачење / изглед;
• Изражавање дозволе, препоруке и забране (упозорења);
• Слободно време, хоби;
• Изражавање слагања, неслагања, колебања.
• Сређивање стана, припремање хране;
• Оцењивање представе или филма;
• Описивање природе, екологија.

САДРЖАЈИ ЗА ФОРМИРАЊЕ КУЛТУРОЛОШКЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

• Сибир;
• Велики руски спортисти;
• Национални костим; 
• Београд / Санкт-Петербург – поређење;
• Велики руски писци;
• Изреке, традиција и обичаји;
• Руска бања;
• Руска кухиња (припремање хране).

НИВОИ ПОСТИГНУЋА УЧЕНИКА НАКОН СЕДМОГ РАЗРЕДА

ЈЕЗИЧКО-ЛИНГВИСТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

ОСНОВНИ НИВО: Правилно користити наводнике, као и црту између субјекта и предиката у реченици (нпр. СЕРЁЖА – МОЙ ДРУГ); Примењивати правила једначења сугласника по звучности и обезвучавање на крају речи; Знати и користити фреквентне синониме (нпр. именице: ПАПА – ОТЕЦ; прилози: ОТЛИЧНО – ПРЕКРАСНО; придеви: ВЕЛИКИЙ – БОЛЬШОЙ), антониме (нпр. придеви: ШИРОКИЙ – УЗКИЙ; именице: НОЧЬ – ДЕНЬ; прилози: МАЛО – МНОГО); Усвојити функцију тврдог и меког знака, користити меки знак у инфинитиву (нпр. СЛУШАТЬ), у императиву (нпр. УЧИСЬ!), у садашњем времену (нпр. УМЕЕШЬ), и именицама (нпр. СИБИРЬ); Примењивати императив – по аналогији са српским језиком (нпр. ЧИТАЙ!, ИДИТЕ!); Препознавати непроменљиве именице (нпр. КИНО, КАФЕ, МЕТРО, ТАКСИ); Знати и употребљавати глаголе кретања (ИДТИ / ХОДИТЬ; ЕХАТЬ / ЕЗДИТЬ); Усвојити промену именица РОССИЯ, ДРУГ, ВЕСТЬ; Користити најфреквентније облике прилога  за време (нпр. СЕГОДНЯ, ЛЕТОМ).

СРЕДЊИ – НАПРЕДНИ НИВО: Користити деклинацију именица ВЕСТЬ, РОССИЯ, ДРУГ; Примењивати у изговору правила обезвучавања сугласника; Знати императив – у свим облицима (нпр. ОТКРОЙ!,  ГОВОРИТЕ!, НАРЕЖЬ!, БУДЬТЕ!); Владати глаголима кретања – парови – примена у свим облицима; Повезати знања о глаголском виду кроз савладавање глагола кретања; Познавати основне облике одричних реченица; Умети изражавати количину ( по обрасцу: ГОД / ГОДА / ЛЕТ; Користити генитив у једноставнијим изразима и питањима: МАЛО, МНОГО, НЕСКОЛЬКО, СКОЛЬКО ЧЕГО? / У КОГО?); Примењивати исправну интонацију у различитим врстама реченица, уз поштовање и примену основних интонационих конструкција; Уочавати разлику међу појмовима: ЗА УГЛОМ / ЗА УГОЛ; ВВЕРХ / НАВЕРХУ, приликом исказивања места и правца; Умети исказати начин радње (нпр. КАК? – МЕДЛЕННО, ВЕСЕЛО), време (проширивање познавања и примене прилога), својство (уз реч КОТОРЫЙ), одрицање (нпр. НИКТО, НИЧТО); Усвојити неке фразеологизме и архаизме кроз учење пословица. 

КОМУНИКАТИВНА КОМПЕТЕНЦИЈА

ОСНОВНИ НИВО: Користити фразе при телефонирању; Знати  називе спортова; Знати називе одевних предмета; Именовати неке руске спортисте / писце.

СРЕДЊИ – НАПРЕДНИ НИВО: Умети исказати утиске са путовања; Изражавати похвале / критике по моделу; Умети водити кратак разговор о спортистима; Исказивати дозволу / забрану / савет / слагање – неслагање;  Водити кратке дијалоге на теме: сређивање куће, спремање хране; Знати изразе на тему: филм, представа, књига; Умети укратко описати природу; Умети водити дијалог о слободном времену користећи једноставне фразе; Учествовати у разговору о градовима, земљама, знаменитостима; Знати термине за слање и примање електронске поште; Умети исказати комплимент / савет за облачење; Изражавати недоумицу, чуђење.

КУЛТУРОЛОШКА КОМПЕТЕНЦИЈА

ОСНОВНИ НИВО: Познавати појмове: Сибир, Санкт-Петербург, Руска бања.

СРЕДЊИ – НАПРЕДНИ НИВО: Корелацијом са географијом знати детаље о Сибиру (географија, живи свет, богатства…); Компарирати Београд и СанктПетербург; Знати неке од великана Русије (нпр. Чехов, Менделеев, Толстой, Пушкин, Гагарин…); Знати именовати делове традиционалне руске одеће; Знати велике руске спортисте (представљати спортисте ван уџбеника); Знати неке руске филмове, представе (Большой театр), уметнике.

8. РАЗРЕД

Завршна фаза  основне школе, када се сумирају знања, када се врши систематизација на свим нивоима језичких садржаја који су обрађени током претходне четири године. Врсте речи, граматичке целине, лексика, комуникацијски изрази, културно-социолошке информације – све је то у осмом разреду заокружено, уз додавање понеког новог сегмента, попут компарације придева или неодређених заменица. И тек након осмог разреда можемо говорити (уопштено) о „правим“ стандардима и нивоима постигнућа ученика.

САДРЖАЈИ ЗА ФОРМИРАЊЕ ЈЕЗИЧКЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

• Изражавање вида глагола (систематизација градива о глаголима, кроз обнављање вида, прошлог, садашњег и будућег времена);
• Прошло време (мог, нёс, вёз…);
• Номинатив именица, придева, бројева, заменица (систематизација значења и наставака у једнини и множини);
• Присвојне и личне заменице (систематизација кроз вежбања);
• Генитив свих променљивих речи (систематизација: значења, употреба, наставци у једнини и множини);
• Прост и сложен компаратив придева и прилога (умнее; более умный);
• Суперлатив придева и прилога (умнейшая ; лучший / лучше);
• Неодређене заменице са речцама -ТО и -НИБУДЬ;
• Датив (систематизација);
• Безличне реченице;
• Прилози за време, место и правац (систематизација);
• Глаголи кретања (систематизација; глаголи са префиксима и у преносном значењу типа: переехать  на новую  квартиру);
• Акузатив (систематизација: појмови живо / неживо; директни објекат; правац кретања);
• Императив (обнављање, систематизација); 
• Инструментал (систематизација: значења друштва, средства; изрази: БЫТЬ /  СТАТЬ КЕМ? – у значењу професије); 
• Исказивање датума (све варијанте датума, као и казивање времена на сату);
• Локатив (систематизација значења: место, тема говора);
• Сложена реченица;
• Интонација (систематизација основних интонационих конструкција).

САДРЖАЈИ ЗА ФОРМИРАЊЕ КОМУНИКАТИВНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

• Лексика приликом упознавања;
• Лексика на часу руског језика (фразе које користе наставници и ученици);
• Годишња доба, календар (дани, месеци);
• Казивање времена на сату;
• Честитање рођендана (писмене и усмене честитке);
• Новогодишње честитке;
• Изрази у градском превозу, сналажење у граду;
• Исказивање свог мишљења;
• Ситуације код доктора; 
• Разговор о професијама;
• Опраштање пред путовање и поздрави по повратку;
• Изражавање радости, задовољства (дијалози о екскурзији, путовању).

САДРЖАЈИ ЗА ФОРМИРАЊЕ КУЛТУРОЛОШКЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Школски систем у Русији; Толстој; Традиција: Божић и Бадњи дан; Москва;

Московски метро; Руски научници; „Златни прстен“ Русије.

НИВОИ ПОСТИГНУЋА УЧЕНИКА НАКОН ОСМОГ РАЗРЕДА

(НА КРАЈУ ДРУГОГ ЦИКЛУСА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ)

Руски језик као обавезни изборни предмет (односно други страни језик у другом циклусу основног образовања) на крају циклуса треба да постигне стандарде, тј. знања и вештине ученика треба да задовоље одређене нивое компетенција у свим изучаваним језичким областима. 

Исходи на крају основне школе треба да представљају кумулативна знања, стицана током претходне четири школске године. Они ће садржати теоријска знања и практичне вештине који заједно омогућавају функционално владање руским језиком.

У наставку овог рада навешћемо предлог за нивое постигнућа ученика на крају основне школе по језичким областима.

ЈЕЗИЧКО-ЛИНГВИСТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

Из садржаја, проучаваних током четири године, навешћемо постигнућа ученика из: језичког система (фонетика, ортоепија, интонација, ортографија, акцентовање; састав и творба речи; лексика и фразеологија) и граматике.

ЈЕЗИЧКИ СИСТЕМ

ОСНОВНИ НИВО: НАВЕДЕН У ПРЕТХОДНИМ РАЗРЕДИМА

СРЕДЊИ НИВО  

Препознавати и делити познате речи на морфеме (нпр. НОВ-АЯ, ПРОИГРА-ТЬ); Препознавати интернационалну лексику (нпр. ЭКСКУРСИЯ, ТЕЛЕВИЗОР, КОМПЬЮТЕР…); Правилно писати и изговарати суфиксе -ТСЯ и -ТЬСЯ, као и сугласничке групе: -ВСТВ- и -ТСТВ-; Примењивати правила о губљењу сугласника у сугласничким групама (нпр. СОЛНЦЕ, СЕРДЦЕ); Правилно изговарати упитне реченице са и без упитних речи, као и заповедне реченице.

НАПРЕДНИ НИВО 

Препознавати и издвајати на слух везнике, предлоге и префиксе; Умети променити морфему да би се добило другачије значење речи (нпр. НА-ПИСА-ТЬ / ЗА-ПИС-ЫВА-ТЬ-СЯ…); Примењивати знања о значењу конкретних морфема (нпр. -ЫВА- као суфикс за грађење несвршеног глаголског вида); Усвајати фразеологизме и архаизме као део националне културе (у народном стваралаштву) и  проналазити еквиваленте у српском језику; Знати и примењивати лексику у пренесеном значењу (нпр. код глагола кретања: В МОСКВЕ ПРОХОДИТ ЧЕМПИОНАТ МИРА ПО ХОККЕЮ).

ГРАМАТИКА

ОСНОВНИ НИВО: НАВЕДЕН У ПРЕТХОДНИМ РАЗРЕДИМА

СРЕДЊИ НИВО 

ИМЕНИЦЕ:  Примењивати деклинације свих обрађених врста именица у једнини и множини;  Користити локатив једносложних именица  са наставком -у (нпр. В УГЛУ, НА ПОЛУ); Систематизовати знања о именицама (мека промена типа: МЕДВЕДЬ, ПЕСНЯ, МОРЕ).

ПРИДЕВИ:  Усвојити и примењивати једноставније облике компарације придева и прилога (нпр. ОН БОЛЕЕ БЫСТРЫЙ, ЧЕМ Я. СЕГОДНЯ ТЕПЛЕЕ, ЧЕМ ВЧЕРА. ОН САМЫЙ СИЛЬНЫЙ В КЛАССЕ); Знати и употребљавати облике простог компаратива са променама сугласника (нпр. ЛУЧШЕ, ДОРОЖЕ, ГЛУБЖЕ).

ЗАМЕНИЦЕ: Усвојити основне облике неодређених заменица (КТОТО, КТО-НИБУДЬ, ЧТО-ТО, ЧТО-НИБУДЬ); Знати и примењивати основне облике одричних заменица (НИКТО, НИЧТО).

БРОЈЕВИ: Знати „слагање“ бројева са именицама по обрасцу: ОДИН ЧАС / ГОД / МИНУТА;  ДВА, ТРИ, ЧЕТЫРЕ ЧАСА / ГОДА / МИНУТЫ; ПЯТЬ, ШЕСТЬ, СЕМЬ… ЧАСОВ / ЛЕТ / МИНУТ; Знати и примењивати особености редних бројева по обрасцу: НОВЫЙ – ПЕРВЫЙ, БОЛЬШОЙ – ШЕСТОЙ; Знати и користити облике комплетне формулације датума (нпр. СЕГОДНЯ ПЕРВОЕ СЕНТЯБРЯ 2014ого  ГОДА).

ГЛАГОЛИ: Користити инфинитив у изражавању могућности, жеље (нпр. НАДО ЕСТЬ, МОЖНО ИДТИ, ХОТИМ ПЕТЬ); Знати и користити све обрађене форме императива (нпр. СЯДЬ, ПОЙТЕ); Користити облике сложеног  будућег времена (нпр. ОНИ БУДУТ ЧИТАТЬ), и основне облике  повратних глагола.

НАПРЕДНИ НИВО

ИМЕНИЦЕ: Примењивати облике деклинација у множини; Усвојити именице општег рода (нпр. УМНИЦА); singularia tantum i pluralia tantum (нпр.

САНИ, ЧАСЫ; ДЕТСТВО, КРАСОТА); Усвојити номинатива множине на –а (нпр. ГОРОДА, БЕРЕГА, УЧИТЕЛЯ); Разликовати лексичко од граматичког значења именица (нпр. ПАПА, ДЕДУШКА, МУЖЧИНА).

ПРИДЕВИ: Разликовати дуге и кратке облика придева (нпр. ВЫСОКИЙ / ВЫСОК); Разликовати и користити тврду и меку придевску промену у сва три рода у једнини и у множини (мека промена типа СИНИЙ, али и ГЛУБОКИЙ, ТИХИЙ); Знати и примењивати прост и сложен компаратив и суперлатив придева и прилога (нпр. ОН СИЛЬНЕЕ МЕНЯ, ТАНЯ УМНЕЕ ВСЕХ, ВЛАДИМИР УМНЕЙШИЙ МАЛЬЧИК В КЛАССЕ, ПЁТР БЕЖИТ БЫСТРЕЕ ВСЕХ).  

ЗАМЕНИЦЕ: Користити иницијално н- код заменица за треће лице једнине (нпр. БЕЗ НЕГО, К НЕЙ); Примењивати у говору и писању конгруентне облике присвојних, показних, одричних заменица са именицама (нпр. О МОЕЙ СЕСТРЕ, С ЭТИМ МАЛЬЧИКОМ, НИ У КОГО) и облике неодређених заменица (нпр. ОН С КЕМ-ТО СИДИТ).

БРОЈЕВИ: Познавати промену основних бројева на мек сугласник по обрасцу именица женског рода (нпр. ВЕСТЬ – ПЯТЬ, ОДИННАДЦАТЬ); Знати број ОДИН у преносном значењу.

ГЛАГОЛИ: Знати и примењивати правила грађења простог и сложеног будућег времена (нпр. НАРИСУЮ / БУДУ РИСОВАТЬ); Знати и користити повратне глаголе у свим облицима (нпр. ОНА УЛЫБАЛАСЬ, ТЫ УЛЫБАЕШЬСЯ, УЛЫБАЙТЕСЬ!); Познавати категорије прелазности глагола (нпр. УЧИТЬ СТИХИ) и рекције (нпр. УЙТИ – откуда? –  ИЗ ГОРОДА); Примењивати облике прошлог времена глагола типа:  ШЁЛ, ПЁК, НЁС, као и префиксалних глагола кретања (нпр. ПРИЙТИ, УЕХАТЬ, ЗАХОДИТЬ); Усвојити комбиноване конјугације глагола: ХОТЕТЬ, БЕЖАТЬ, ЕСТЬ.

СИНТАКСА

ОСНОВНИ НИВО:  Разликовати основне врсте реченица (обавештајне, упитне, заповедне).

СРЕДЊИ НИВО: Умети одредити главну и зависну реченицу у оквиру сложене и одредити основне реченичне чланове.

НАПРЕДНИ НИВО: Умети постављати питања за различите делове реченица (са употребом упитних речи и без њих).

КОМУНИКАТИВНА КОМПЕТЕНЦИЈА

До остваривања комуникативне компетенције ученика долази се преко интеракције међу свим  учесницима наставног процеса. Такав „активни“ приступ изучавању језика доводи до стицања функционалних знања, односно до могућности практичне примене стечених знања и вештина. 

С обзиром на чињеницу да за овај сегмент језика не постоји „лекција“, рад на унапређивању функционалних знања је континуиран, а одвија се кроз: слушање (аудирање, разумевање говора), читање (разумевање писаног текста), говор (усмено изражавање у дијалогу или повезано излагање, тј. монолог) и писмено изражавање. Дакле, пут иде од најпасивнијег облика, какав је слушање, све до писања, као најкомплекснијег вида изражавања.

Овде ћемо навести комуникативне функције које су један од основних циљева изучавања језика. Сегменти ових функција се уводе, понављају, допуњавају, обнављају од петог до осмог разреда у континуитету. 

• Представљање себе и других (уз поштовање руске говорне етикеције);
• Поздрављање и опраштање (нпр. разликовати: ПРИВЕТ  од ЗДРАВСТВУЙ/ -ТЕ, ПОКА од  ДО СВИДАНИЯ);
• Идентификација и именовање особа, објеката, делова тела, животиња, боја, бројева (у зависности од различитих тема, нпр. од једноставних исказа: ЭТО МОЙ ДРУГ, ВОТ МОЯ СЕСТРА, У ТЕБЯ ЕСТЬ СОБАКА, до сложенијих облика: ЕЁ ЛЮБИМЫЙ ЦВЕТ – СИНИЙ, У НЕГО ЧЁРНЫЕ ВОЛОСЫ, САМЫЙ БЫСТРЫЙ МАЛЬЧИК ПРИБЕЖАЛ ПЕРВЫМ);
• Разумевање и давање једноставних упутстава и команди (пре свега свакодневна лексика на часу руског језика: ЗАПИШИТЕ! ИДИ К ДОСКЕ!, ОТКРОЙ / -ТЕ ОКНО!);
• Постављање и одговарање на питања (лична, која се тичу породице, школе, изражавања мишљења, или питања и одговори у везом са темом која се обрађује на часу: В КАКОМ КЛАССЕ ТЫ УЧИШЬСЯ? ЧЕМ ЗАНИМАЕШЬСЯ В СВОБОДНОЕ ВРЕМЯ? КАК ТЫ ДУМАЕШЬ – МНЕ ИДЁТ ЭТА ЮБКА? КУДА ВЫ ЕЗДИЛИ ВО ВРЕМЯ КАНИКУЛ? ВАМ НРАВИТСЯ МОСКВА?);
• Молбе и изрази захвалности (нпр. ПРОШУ ТЕБЯ, БЛАГОДАРЮ ВАС);
• Примање и упућивање позива за учешће у игри или заједничкој активности (нпр. ДАВАЙТЕ ИГРАТЬ! ПОШЛИ!);
• Изражавање допадања / недопадања (МНЕ НРАВИТСЯ / ТЕБЕ НЕ НРАВИТСЯ);
• Изражавање физичких сензација и потреба (нпр. МНЕ ХОЧЕТСЯ ЕСТЬ / ЕЙ ХОТЕЛОСЬ СПАТЬ; ЕМУ ХОЛОДНО);
• Именовање активности у вези са темама (нпр. ПО СУББОТАМ МЫ ИГРАЕМ В ФУТБОЛ; Я ЧАСТО ПОМОГАЮ ПО ДОМУ; МОЙ БРАТ УВЛЕКАЕТСЯ ТЕННИСОМ);
• Исказивање просторних односа, релација и величина (од нпр. ТУТ МОЙ ПОРТФЕЛЬ, А ТАМ ТВОЙ, па до МЫ ПОШЛИ НАВЕРХ, А НАВЕРХУ НИКОГО НЕ БЫЛО; ВАМ ТУДА НЕЛЬЗЯ!);
• Давање и тражење информација о себи и другима (нпр. ОТКУДА ТЫ ПРИШЁЛ? У ТЕБЯ ЕСТЬ СОБАКА?);
• Тражење и давање обавештења и упутстава (сналажење у граду, оријентација у изразима типа: КАК ПРОЙТИ К МУЗЕЮ? – ПОВЕРНИТЕ НАПРАВО… НАДО ИДТИ ПРЯМО, А ЗАТЕМ…);
• Описивање лица или предмета (нпр. У НЕГО КРУПНЫЕ ГОЛУБЫЕ ГЛАЗА; ОН БЫЛ В ДЖИНСАХ; ОНА БЫЛА САМОЙ КРАСИВОЙ ДЕВУШКОЙ, КОТОРУЮ Я ВСТРЕТИЛ);
• Изрицање честитке и похвале (Я ПОЗДРАВЛЯЮ ТЕБЯ / ВАС С…; МОЛОДЕЦ!)
• Изрицање забране и реаговање на забрану (облици императива попут: НЕ ПОДСКАЗИВАЙ! НЕ РАЗГОВАРИВАЙТЕ!);
• Изражавање припадања и поседовања (нпр. ЭТО ЕЁ КНИГА / У НЕЁ ЕСТЬ КНИГА);
• Тражење и давање обавештења о времену на часовнику (КОТОРЫЙ ЧАС? – СЕЙЧАС ПОЛОВИНА ВТОРОГО / РОВНО СЕМЬ / ЧЕТВЕРТЬ ШЕСТОГО / БЕЗ ПЯТНАДЦАТИ ДЕСЯТЬ…);
• Скретање    пажње         (нпр. СЛУШАЙТЕ!          СМОТРИ!           БУДЬТЕ ВНИМАТЕЛЬНЫ!);
• Тражење мишљења и изражавање слагања / неслагања (нпр. КАК ТЫ ДУМАЕШЬ? ТЫ СОГЛАСЕН / -НА? ПО-МОЕМУ… Я НЕ СОГЛАСЕН. Я ТАК НЕ ДУМАЮ…);
• Исказивање извињења и оправдања (нпр. ПРОСТИТЕ МЕНЯ; ЭТО ПОТОМУ, ЧТО…);  
• Исказивање планова за будућност (МНЕ ХОЧЕТСЯ СТАТЬ УЧИТЕЛЕМ; ОНА БУДЕТ УЧИТЕЛЬНИЦЕЙ).

КУЛТУРОЛОШКА КОМПЕТЕНЦИЈА

Упознавање са културним особеностима носилаца језика који се проучава одвија се упоредо са изучавањем осталих сегмената језика. Комуникативне вештине се такође стичу кроз упознавање друштва, користећи знања из језика и о самом језику и народу. Претходне две компетенције са трећом чине симултане, комплементарне и нераздвојиве садржајне линије у настави руског језика. У прегледу компетенција за разреде до осмог дали смо и нивое за културолошке компетенције, што се у оквиру разреда и може урадити. Томе, са становишта једне школске године, помаже и актуелност градива и присуство уџбеника. Међутим, на завршном нивоу се не могу поставити прецизни оквири постигнућа, већ се могу приказати само садржаји, на чијој реализацији се континуирано ради. 

Неки од основних садржаја који доводе до формирања социјалнокултуролошке компетенције су:

• Руска говорна етикеција (у оквиру које треба знати и користити основне изразе учтивости типа: ПРОСТИТЕ, ПОЖАЛУЙСТА, ОЧЕНЬ РАД / ЖАЛЬ, РАЗРЕШИТЕ…БУДЬТЕ ДОБРЫ, ВЫ НЕ СКАЖЕТЕ…);
• Одраз културе и историје народа у језику; руска имена и презимена; пословице и изреке руског народа; празници, обичаји, традиција; национално-културна семантика. У оквиру овог сегмента треба: разумети и користити речи са национално-културним особеностима (нпр.:ТРОЙКА, САМОВАР, БАНЯ); разумети и користити патрониме (нпр.: Петрович / Петровна); разумети појам имендана; учити руске народне песме; разумети руске пословице и тражити еквиваленте у српском језику (нпр.: „СЕМЬ РАЗ ОТМЕРЬ – ОДИН РАЗ ОТРЕЖЬ!“); упоређивати руске народне обичаје и празнике са српским (нпр.: РОЖДЕСТВО, МАСЛЕНИЦА, ПАСХА); разумети везу између два православна народа; усвојити различитости школског система у Русији у односу на српски;

• Конкретни подаци, информације о Русији, истакнутим личностима из разних области (историја, књижевност, уметност, наука, спорт, музика), као и о савременим појавама (живот младих, нпр., кинематографија, музика…). Овде константно треба усвајати нова знања о Русији као земљи (географски положај, реке, мора, планине, границе, Сибир); о Москви и Петрограду као најважнијим  центрима државе кроз историју и данас; о великанима књижевности (нпр.: Пушкин, Толстој, Чехов…), о великим научницима, спортистима, уметницима, као и особеним друштвеним реалијама (нпр.: ЭРМИТАЖ, БОЛЬШОЙ ТЕАТР, МЕТРО, ЗОЛОТОЕ КОЛЬЦО…).

ЗАКЉУЧАК

Страни језик, као комплексна наука (самим тим и захтеван школски предмет), представља скуп великог броја сегмената, и овладавање страним језиком на било ком нивоу проучавања захтева интеграцију свих језичких аспеката. То значи да се не можемо бавити само граматиком или само усменим изражавањем, већ треба тежити што ширем приступу језику, а у циљу постизања општег језичког знања.

Наведени принцип подразумева добро осмишљавање плана и програма, уџбеника, и, свакако, самог наставног процеса. А наставни процес мора имати циљеве и исходе које треба да оствари. У том смислу, стандарди су „помоћно средство“ које олакшава пут ка исходима у области сваког наставног предмета. 

Не треба занемарити ни остале аспекте проучавања страног језика у принципу, а руског – нарочито, имајући у виду сродност руског са српским језиком, као и сродност два народа. Тачније, на пољу те блискости језика и народа треба тражити и мотивацију за учење језика. Тиме негујемо и васпитни димензију образовања (развијањем осећаја припадности), као и етичку (развијањем осећаја не само толеранције за различитост, већ и поштовања  другачијег у случајевима где се појављују разлике међу културама).

Историја, традиција, музика, филм, спорт (…) су области у којима треба трагати за корелацијом, примењивати компаративни приступ, у циљу стицања нејезичких знања. Знања која нису у најтешњој вези са самим језиком подижу ниво опште културе ученика, при чему нове информације и сазнања путем (на пример) савремених технологија такође доприносе мотивацији за учење језика.

Наставни процес може се обогатити различитим садржајима и врстама ваннаставних активности, како би се пронашли најбољи модели приступа језику, који ће довести до најбоље реакције ученика и, у крајњем резултату – до успешног владања језиком.

ЛИТЕРАТУРА 

„Орбита 1 – 4“, – руски језик за пети, шести, седми, осми разред основне школе; Аутори: Предраг Пипер, Марина Петковић, Светлана Мирковић; Завод за уџбенике и наставна средства, Београд;

„Диалог 1 – 3“, – руски језик за пети, шести, седми/осми разред основне школе ниво А1 према „Заједничком европском оквиру за живе језике“; Аутори: група немачких професора (за коришћење у Србији прилагодио тим аутора из Дата Статуса), Београд.

Септембар 2014. г.