„Културолошки приступ…“ у „Просветном прегледу“ (2024)

"Културолошки приступ у настави страног језика (руски језик)"

Наводим у целини текст, објављен у „Просветном прегледу“, у одељку „Педагошка пракса“ у априлу 2024. године.

Страни језик је озбиљна наука.

Ни један школски предмет не може да се похвали таквим могућностима за унапређивање и ширење оног што називамо „општа култура“. Тачније, страни језик као школски предмет пружа обиље могућности за свестрану реализацију потенцијала ученика: даје прегршт информација, доприноси развоју функционалне писмености, подстиче на истраживачки рад, реализује креативне таленте ученика, развија тимски дух и мотивише онај такмичарски, буди радозналост и жељу за знањем, доприноси сазревању ученика кроз упознавање и прихватање другачијег…

Учећи руски језик, упознајемо се са културом народа – носиоца језика, са најразличитијим чињеницама и достигнућима, јер у страном, као и у руском језику могу бити садржане све науке. Можемо учити о традицији која нас повезује са руским народом, о научним открићима која су унапредила човечанство, о историјским догађајима који су променили свет; можемо открити бисере поезије и упознати генијалне романописце, упознати олимпијске победнике и јединствене композиторе; можемо сазнати о космонаутима, биолозима и великим математичарима; можемо, коначно, заволети свој језик, учећи га упоредо са страним.

Толико је моћан страни језик!

Домети оваквог, културолошког приступа језику умногоме зависе од мотивације самог наставника, његове вештине да активира ученике и представи им на прави начин своје идеје, иницира активности које ће мотивисати ученике на пут ка новим сазнањима.

Један од таквих часова је огледни час руског језика „Фаберже – део породичне традиције Романових“, реализован у ОШ „Кнез Сима Марковић“ у седмом разреду, у априлу школске 2022/2023. године.

Час представља део пројекта „Васкрс са Фабержеом“. Замишљен је и реализован као корелација са историјом, али је суштински много више од тога: основна чињенична знања која су ученици обновили на часу припадају историјској науци, усвојили су и нова језичка знања, али су уз то упознати и са дометима једне уметности, која их је мотивисала на креативни рад. Осим тога, код ученика је пробуђена емпатија, жеља да се личним ангажовањем помогне некоме.

"Просветни преглед

У првом делу часа ученицима је дат историјски поглед у Русију крајем XIX и почетком XX века, у последње деценије владавине династије Романов. Крај велике империје уследио је након Октобарске револуције, доласком револуционара на власт, након чега је и формирана нова држава – Совјетски Савез. Руско-јапански рат, Први светски рат, глобална, али и локална друштвена и политичка превирања која су условила крах „Царске Русије“ – све то је ученицима представила професорка историје Татјана Растовић, истичући и везу коју је имала царска породица Романов (поготово последњи цар Николај II Романов) са тадашњим владарским породицама Србије и Црне Горе.

Након историјског осврта на ову епоху, у другом делу часа ученици су имали прилику да се детаљније упознају са Карлом Густавовичем Фабержеом, чувеним јувелиром тог времена, који је израдио на десетине непроцењивих васкршњих украса – јаја за царску породицу Романов. Наиме, руски цареви (Николај и његов отац Александар Романов) су наручивали од јувелира поклоне за даме у царској породици. Била су то васкршња јаја, направљена од најскупоценијих материјала (злата, платине, дијаманата, кристала, рубина, бисера, брилијаната, жада, слонова кости…), која су себи могли приуштити само чланови царских и племићких породица из највиших слојева друштва тадашње Европе. Тако се у дому Романових нашло преко 50 драгоцених примера јувелирске радионице Фаберже која је радила у Паризу. Након Револуције, ови примерци високог мајсторства разнети су по целом свету, да би током XX века у Русију био враћен велики део њих. Данас се чувају у музејима у Санкт Петербургу и Москви.

После кратког упознавања са Фабержеом, ученици су представили конкретне примере Фабержеових јаја, и то у личној изради. Направили су око 30 реплика ових јаја (као и других, која нису била реплике), јер је овај час био увод у хуманитарни пројекат „Васкрс са Фабержеом“, пред велики православни празник Васкрс. Ученици-креатори су нас упознали са тим коме је одређено јаје било намењено (мајци, супрузи или ћеркама Николаја II), који материјал је коришћен за израду оригинала, каква је била судбина и посебна симболика сваког конкретног примерка, које изненађење је садржало свако јаје и сл. Тако смо сазнали да је најскупље јаје „Ђурђевак“ продато за близу 100 милиона долара, да је најоригиналније јаје „Транссибирска железница“, а највеће „Московски Кремљ“.

Ученици су с поносом представљали своје изванредне креације, које ће дан-два касније бити продате на хуманитарној изложби, посвећеној буђењу племенитости и емпатије, у духу великог празника. Управо та пробуђена емпатија надахнула је ученике, као и њихове породице, да се укључе у нашу акцију (било ангажовањем током израде реплика, било куповином). Приход од продаје реплика Фабержеових јаја и додатних руских сувенира (које је набавила наставница) упућен је у фонд Буди хуман, као помоћ у лечењу дечака В. П.

"Просветни преглед

Детаљни садржај часа може се погледати на сајту наставника

Извештај о пројекту:

Снимци реплика (експоната) могу се видети на youtube каналу наставника:

https://youtu.be/zTJspsOYuGM

https://youtu.be/yByyvV49I24

https://www.youtube.com/watch?v=eZOCm-I7w7A

https://www.youtube.com/shorts/wnW2hWlxQPM

Пројекат је представљен на блогу наставника (на сајту пед-копилка, на руском језику, у раду Благотворительный проект секции русского языка «Пасха с Фаберже», линк:

https://ped-kopilka.ru/blogs/mira-simeunovich/blagotvoritelnyi-proekt-sekci-ruskogo-jazyka-pasha-s-faberzhe.html

Детаљи о пројекту могу се погледати и у е-часопису секције:

https://www.calameo.com/read/0066866236072762e4d1a

Кроз своју дугогодишњу праксу и богато искуство у настави руског језика као другог страног у основној школи, научила сам да настава није само оно што је у учионици, и не може бити сведена на градиво и уџбенике, пропитивање и тестирање. Настава је више од тога: она обухвата и предметна знања, и подстицање свестраног развоја ученика; она је и васпитање које подразумева праве вредности васпитаног и несебичног човека, човека са амбицијама, али и бригом за другог.

Мира Симеуновић, професор руског језика, педагошки саветник

Напомена:

Текст се може прочитати на порталу „Просветног прегледа“ на адреси:

https://prosvetni-pregled.rs/elektronsko-izdanje/prosvetni-pregled-2981-2-12-13-11-18-april-2024


Подели

Написала Још

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Мира Симеуновић
© 2024 Мира Симеуновић