Пројекат „Руски дан“ 2012

Идеја за овај пројекат настала је из потребе да се ода почаст великом руском народу, његовој култури и традицији, и наравно језику, којим се првенствено бавимо у основној школи. Намера је такође била да се настава обогати новим елементима, преко којих би ученици из сасвим друге перспективе сагледали богатство и блискост двеју култура и народа – српског и руског. А све то са једним основним циљем – додатно мотивисати ученике за учење руског језика.

Пројекат је замишљен као синтеза три дела: изложба, угледни час и приредба. Предвиђено је да реализација траје од понедељка – 5. 11. 2012. до петка – 9. 11. 2012. године, са три основне тачке: 5. 11. – отварање изложбе, 7. 11. – угледни час, и 9. 11. – приредба, као свечана завршница „руске недеље“.

Рад на пројекту (од идеје до реализације) трајао је готово два месеца, уз низ активности у којима је учествовало oко 80 ученика који уче руски језик. Активности су спроводили ученици од петог до осмог разреда, при чему је селекција вршена, са једне стране – искључиво према жељама и афинитетима самих ученика, а са друге стране – према њиховом узрасту, тј. нивоу владања језиком. На тај начин ангажовани су само ученици који су желели да се укључе, при чему нико од њих није био форсиран да обавља претешке задатке. Заинтересованост ученика је превазилазила сва очекивања, што говори о високом нивоу мотивације за рад, жељи за новим сазнањима, као и потреби за применом нових, другачијих метода у настави.

Теме, којима смо изабрали да се бавимо, промишљене су и с разлогом одабране, као и садржај ученичких паноа, текстови, песме, занимљивости – све је осмишљено тако да надограђује до сада стечена знања, и то не само из руског језика. Изложба, али и угледни час и приредба испланирани су тако да корелирају са разним наукама и школским предметима (језици, историја, религија, сликарство, књижевност, географија, музика…).

Време за саму реализацију пројекта такође није случајно одређено – изабрана је недеља након првог тромесечја, када су ученици мање оптерећени разним врстама провере знања из свих предмета.

Као место за реализацију пројекта изабрана је школска свечана сала, јер је простор довољно велики да задовољава потребе за изложбу, довољно добро технички опремљен за извођење угледног часа, и капацитетом одговара потребама за извођење приредбе (сем тога, окупираност сале не омета уобичајени рад школе).

И З Л О Ж Б А

Овај део пројекта реализован је у континуитету од 5. 11. – 9. 11. 2012., тј. током целе радне недеље, како би што више ученика имало прилику да посети изложбу. (Да бисмо је учинили што доступнијом, наставу смо ових пет дана изводили у свечаној сали.) Изложба се састојала од неколико врло сложених сегмената, који су захтевали специфичне предактивности и различите врсте ангажованости ученика свих разреда. Активности се могу уопштено свести на следеће кораке:

• прикупљање материјала за израду паноа (тематски прецизираног садржаја);
• конкретна израда паноа;
• украшавање простора и самих паноа након израде истих;
• набавка експоната, тј. сувенира за изложбу;
• излагање књига (такође тематски, по „штандовима“);
• постављање изложбе.

Након спроведених активности изложени су панои следеће садржине:

МОСКВА – незаобилазна тема сваког уџбеника за руски језик. Код нас је овај пут приказана преко уметничких склоности ученика, тј. њиховог сликарског талента у приказивању два највећа православна храма: Храм Христа-Спаситеља и Храм Василија Блаженог. На паноу је такође (на руском и српском језику) дат кратак приказ историје града, као и фотографије најзначајнијих места у престоници (Кремљ, Црвени трг, московски метро, Бољшој театар, МГУ Ломоносов, музеји, споменици, река Москва…). У изради овог паноа су, уз помоћ наставника, учествовали ученици од 6. – 8. разреда.

КЊИЖЕВНОСТ – ученици 8. разреда направили су приказ два великана руске књижевности: Александра Сергејевича Пушкина и Лава Николајевича Толстоја, приказ једног поете и једног романописца. Уз богате биографије, приказане су и фотографије оба књижевника, Толстојева Јасна пољана, као и одломци из дела ових писаца (ванвременске „мудрости“ Лава Николајевича, неколико Пушкинових песама и чувено „Татјанино писмо Оњегину“). Све то, наравно, на руском и српском језику. А ученици 6. разреда украсили су пано „алатом“ књижевника – словима руске азбуке.

ЗАБАВА / СЛОБОДНО ВРЕМЕ – весели, дечји пано, препун живих, светлуцавих боја и занимљивих садржаја! Много ученика је радило на овом паноу: неки су се посветили спортској тематици, други су написали и илустровали шале из школског живота, трећи су (цртајући маштовито и креативно) букетом разнобојног цвећа украсили кратке вести из савременог живота у Русији. А ту су и занимљивости из живота чувених Руса: Чехова, Мендељејева, Чајковског, Кутузова, приче о јубилејима познатих уметника и установа.

Поред ова три основна паноа, направили смо и „поетски кутак“ (мањи пано на којем смо изложили песме које певамо на приредби, као и неке друге, преко којих ученици могу направити паралелу између руске и српске, па и светске музике). Осим тога, изложили смо и географску карту Русије, мапу Москве, заставу Руске Федерације, а такође смо „изложили“ и нека од највећих дела чувених руских сликара. Додали смо и неколико кратких (не и неважних) текстова чија су тема историја и традиција: хронологија Руске православне цркве, детаљ из средњовековног живота Русије, текст о Снегурочки (лик из бајки), а читав наш „музеј“ украсили смо разним фотографијама, балонима (од којих смо направили српску и руску заставу), креативно направљеним словима руске азбуке…и тако максимално корисно осмислили и искористили простор који смо имали на располагању.

Саставни део изложбе су штандови са књигама (око 100 примерака), осмишљени тако да обухватају различите области:

ШТАМПА – изложене су разне руске дневне новине (московски и петроградски листови), часописи за децу основно- и средњошколског узраста, популарни (и код нас постојећи) женски часописи, као и неколико примерака српске штампе, а који се односе на Русију.

О РУСИЈИ; КЊИЖЕВНОСТ – најбогатији, штанд са којег се могло много тога сазнати и научити. Књиге о Русији, богато и квалитетно илустроване, које нас упознају са Русијом путем географског, историјског или савременог приказа битних личности, места или догађаја. Што се књижевних дела тиче, били су ту (неко у оригиналном издању, а неко у преводу на српски језик) и Пушкин, и Толстој, и Достојевски, и Шолохов, и Цветајева, и Љермонтов, и Јесењин, и многи други…

ШКОЛА – штанд на којем нису „обични“ уџбеници, већ занимљиви речници (нпр. енглеско-руски речник, српско-руски бизнис речник), руски приручници за странце, стари српски уџбеници за руски језик, уџбеници за средњу школу који су нашим ученицима непознати, ученички „дневници“ које користе школарци у Русији…

БАЈКЕ – неколико књига са бајкама, паралелно датим на руском и српском језику, неколико (раскошно илустрованих) оригиналних издања руских бајки, легенди, предања, као и неколико књига религијске тематике (нпр. „Библијске приче за децу“ или „Грчка митологија“ на руском језику, „Нови завет“).

СУВЕНИРИ – централно место на изложби (по месту, обиму и пажњи коју привлачи) представља штанд са сувенирима којих је укупно било око 50. Неколико примерака потпуно различитих руских „бабушки“, неколико такође сасвим различитих „самовара“, више комплета разгледница из разних места у Русији (Москва, Сочи, Јасна пољана, па и Севастопољ), стари фотоапарат и филмоскоп, приказ споменика Петру Великом, слика руске „тројке“, неколико богатих збирки поштанских маркица (различите тематике и из разних временских раздобља), фигурице и украсни тањирићи, збирка значки, сувенири из времена Олимпијских игара у Москви, разне чинијице…чак и руски новац и кутија од руске вотке, а нашли су се ту и рецепти за припрему јела руске кухиње. Много занимљивости, традиције, шаренила! И ученици и наставници су дали свој допринос у обогаћивању овог дела изложбе, јер се у многим породицама у Србији може наћи понешто руско, што се испоставило драгоценим за нашу изложбу.

У Г Л Е Д Н И  Ч А С [1]

Други сегмент у реализацији пројекта „Руски дан“ чини угледни час, одржан 7. 11. 2012. године. Разред и тема су изабрани с разлогом. Тема „Москва“ једна је од централних тема у уџбенику, годишњим планом је предвиђена за обраду, а осим тога је и она коју смо изабрали за једну од главних на изложби. Осми разред, као најстарији у основној школи, који (можда) након ове школске године завршава са учењем руског језика, треба са собом да понесе што више знања која се могу сврстати у „општу културу“, те је стога вишеструко оправдан интензивнији и нешто другачији рад са њима, а у вези са овом темом. Успешним усвајањем теме „Москва“, дакле, остварује се образовни циљ, јер она садржи историјско-културолошке податке и информације, које би требало да су у фонду знања сваког ко је учио руски језик. Поред тога, кроз ову тему се одлично може сагледати веза традиције (са православно-религијског аспекта, пре свега) руског и српског народа. За ученике који се „опраштају“ од руског језика, рад на овој теми, а нарочито утврђивање и проширивање теме на угледном часу – неуобичајеним методама и средствима – од великог је значаја. Филм о Москви, који ученици гледају на часу, као и панои, урађени за изложбу, а помоћу којих ђаци презентују своја знања о граду, његовој историји, религији, особеностима – све то ће допринети лакшем усвајању и трајнијем знању усвојеног.

П Р И Р Е Д Б А [2]

Завршни, свечани део „руске недеље“, у чију реализацију је укључено преко 20 ученика шестог, седмог и осмог разреда. Водитељи, рецитатори, глумци, хор – то су реализатори приредбе. Планирано је да програм траје око пола сата. Водитељи најављују учеснике на руском и српском језику, а програм приредбе иде овим редом:

1. Хор (песма „Каћуша“)
2. Стихови „У позоришту“
3. Хор (песма „Подмосковске вечери“)
4. Стихови („Бака и унука“)
5. Хор (песма „Красива“)
6. Представљање Снегурочке – лика из бајке
7. Драматизација текста „Аксиома“
8. Хор (песма „О, где су дани ти“)

Приредба је замишљена као, са једне стране, презентација оног што се ради на часовима („У позоришту“ – стихови из шестог разреда и „Аксиома“ – текст из уџбеника за осми разред), упознавање са руском традицијом преко костимиране „Снегурочке“, представљање нечег новог иницијативом, мотивисаношћу и талентом самих ученика (песмица о баки и унуци). Водитељи, рецитатори и глумци су, несумњиво, вишеструко талентовани ученици, који одлично владају руским језиком, што је за потребе наше приредбе приоритетан квалитет.

Хор је, свакако, посебно важан део приредбе, најзанимљивији и најзабавнији, поготово за децу и оне посетиоце наше приредбе који не говоре руски језик. Стога је и направљен овакав избор песама: „Каћуша“, као светски позната народна песма, „Подмосковске вечери“ – евергрин, „Красива“ – савремена песма, у маниру поп-музике, препевана на српски језик и свима добро позната, и песма „О, где су дани ти“ – руска песма, са чувеном обрадом на енглеском и српском језику (наш хор је пева на сва три језика).

Планирано је да пре почетка самог програма посетиоци приредбе погледају изложбу уз звуке руске музике, која ће се такође чути и након приредбе, јер би и тада неки гости могли разгледати изложбу, док други гледају филм о Москви. (О музици и филму се брине посебно ангажован ученик – техничар.)

П Р Е З Е Н Т А Ц И Ј А [3]

ПОВОДОМ ЗАВРШЕТКА МАНИФЕСТАЦИЈЕ „РУСКИ ДАН“

Презентација је одржана 23. 11. 2012., уз присуство 13 чланова колектива ОШ „Кнез Сима Марковић“ у свечаној сали школе, где се и одвијала манифестација „Руски дан“.

Циљ презентације било је сумирање резултата пројекта кроз приказ тока свих активности које су обављене за време, али и пре саме манифестације, као и након њеног завршетка. Дакле, то је приказ чињеница и презентација конкретног ангажовања ученика и наставника, односно још један осврт на „Руски дан“, али са другог аспекта.

Основни сегменти анализе пројекта кроз презентацију су: ПРЕДАКТИВНОСТИ, РЕАЛИЗАЦИЈА, СТАТИСТИКА.

У делу који се бави предактивностима изложени су они задаци који су (по месецима) обављани до почетка саме реализације. Тако су у оквиру септембра наведене следеће тачке: – осмишљавање манифестације у целини, – договор са Директором школе у вези са термином и простором, неопходним за одржавање манифестације, – одабир песама, рецитација, текстова за приредбу, – интервјуисање ученика и подела улога, – одређивање теме за угледни час, – одабир и прецизирање тематских штандова са књигама за изложбу, – избор тема, текстова, слика, чланака, фотографија, песама за паное. За месец октобар наведене су следеће активности: – набавка материјала и израда паноа, – прикупљање сувенира, – осмишљавање простора, – рад на Припреми за угледни час, – пробе хора, рецитатора, глумаца, водитеља програма (готово свакодневне). Предактивности у новембру обухватале су само обавештавање Наставничког већа о трајању и садржају манифестације, као и позив свим члановима колектива да присуствују истој, постављање изложбе (3/4. 11. – викенд), и само отварање изложбе 5. 11. 2012.

Анализа РЕАЛИЗАЦИЈЕ „Руског дана“ приказана је у претходним деловима овог рада, кроз сегменте „изложба“, „угледни час“, „приредба“.

Посебан, веома битан део Презентације је СТАТИСТИКА, где се могу видети конкретни резултати, тј. показатељи успешности пројекта у целини. Резултати су следећи:

ИЗЛОЖБА – Посетиоци изложбе током трајања од пет радних дана били су:

• преко 200 ученика који уче руски језик,
• ученици 7/1, 7/5, 8/5, 5/7 (који не уче руски језик),
• преко 50 радника школе (наставници, учитељи, стручне службе, помоћно особље,
• бивши запослени и бивши ученици наше школе,
• преко 50 родитеља наших ученика (6/1, 6/3, 6/4, 7/2…),
• око 30 ученика подручне школе из Баћевца са учитељицама.

(Изложбу је видело око 400 посетилаца.)

УГЛЕДНИ ЧАС – часу су присуствовали: Радмила Живанић Лазић (педагог), Горан Петровић (мр физичког васпитања), Јасна Нићифоровић (професор енглеског језика), Ирена Сирковић (медијатекар). На часу је реализовано све што је предвиђено (читање текста, гледање дела филма о Москви, као и обнављање усвојеног градива уз коришћење паноа посвећеног теми Москва). Припрема за час рађена је на руском и српском језику (а по угледу на Припрему за полагање стручног испита). Примерак припреме се налази у педагошко-психолошкој служби школе.

ПРИРЕДБА – посетиоци су:

• преко 30 чланова колектива,
• Директор наше школе,
• Директор Средње школе Барајево,
• Помоћник директора ОШ „Павле Поповић“ из Вранића,
• професор руског језика са ученицима из школе у Вранићу,
• гости из Министарства просвете РС
• гости из Општине Барајево,
• гости из Културног центра Барајева,
• гости из „Барајевског гласника“,
• преко 50 ученика наше школе,
• родитељи учесника у приредби.

(Приредбу је видело преко 100 гостију.)

Након завршетка манифестације, обављено је анкетирање ученика који уче руски језик (њих 180 у смени „А“). Циљ анкете је био да се утврди задовољство ученика постигнутим резултатима, мотивација за евентуално поновно ангажовање, као и однос према руском језику. Упитником су, са једне стране, обухваћени ученици који су на било који начин учествовали у припреми и реализацији „Руског дана“ (65 ученика), али и ученици – посетиоци, који нису узели учешће у манифестацији (углавном ученици петог и шестог разреда) – њих 115.

Резултати упитника су следећи:

УПИТНИК ЗА УЧЕНИКЕ

Молимо вас да на следећа питања одговорите искрено. Упитник је анониман.

УПИТНИК ЗА УЧЕСНИКЕ „РУСКЕ НЕДЕЉЕ“ (5. 11. 2012. – 9. 11. 2012.)

	ПИТАЊЕ	ДА	МОЖДА	НЕ
	Да ли вам је припрема представљала напор?	1	/	64
	Да ли сте задовољни резултатима свог труда?	60	4	3
	Да ли бисте поново учествовали у сличној манифестацији?	53	7	5
	Да ли бисте желели да сте били више / другачије ангажовани?	27	25	13
	Да ли сте научили / сазнали / видели нешто ново?	60	1	4
	Да ли вас је „Руска недеља“ додатно заинтересовала за руски језик и културу?	49	11	5
	Да ли бисте се укључили у интензивни рад секције из руског језика?	43	18	4
	Да ли бисте волели да је изложба трајала дуже?	50	10	5
	Да ли своје ангажовање сматрате губљењем времена?	/	/	65
	Да ли вам је оцена основни мотив за ангажовање?	5	2	58
	Да ли сматрате да је „Руска недеља“ добро организована манифестација?	63	2	/
	Да ли су родитељи подржали ваше ангажовање?	64	1	/

УПИТНИК ЗА УЧЕНИКЕ

Молимо вас да на следећа питања одговорите искрено. Упитник је анониман.

УПИТНИК ЗА УЧЕНИКЕ – ПОСЕТИОЦЕ „РУСКЕ НЕДЕЉЕ“ (5. 11. 2012. – 9. 11. 2012.)

	ПИТАЊЕ	ДА	МОЖДА	НЕ
1.	Да ли вас је „Руска недеља“ додатно заинтересовала за руски језик и културу?	86	18	11
2.	Да ли сте научили / сазнали / видели нешто ново?	96	24	5
3.	Да ли вам је жао што нисте учествовали у „Руској недељи“?	72	24	19
4.	Да ли бисте се укључили у интензивни рад секције из руског језика?	53	43	19
5.	Да ли бисте волели да је изложба трајала дуже?	95	12	8
6.	Да ли сматрате да је „Руска недеља“ добро организована манифестација?	101	11	3
7.	Да ли сте задовољни резултатом рада ваших другова – учесника?	89	14	12
8.	Да ли бисте волели да учествујете у „Руској недељи“ ако би поново била организована?	87	23	5

Анкетирање 180 ученика показало је да би 140 њих (поново) учествовало у сличној манифестацији, да би 164 ученика волело да је изложба трајала дуже, 156 њих је кроз овај пројекат научило или сазнало нешто ново, а додатно су заинтересовани за руски језик и културу 135 ученика. Задовољни својим или радом својих другова су 149 ученика, а у рад руске секције би се укључило њих 96. Да је „Руски дан (недеља)“ добро организована манифестација сматрају укупно 164 ученика. И, што је веома значајно, од 65 анкетираних ученика – учесника, 64 њих је имало подршку родитеља, и нико од њих своје ангажовање не сматра губљењем времена!

Л И Ч Н И  К О М Е Н Т А Р

Са становишта организатора манифестације, могу рећи да су у потпуности остварени циљеви (уз свест о могућем присуству и утицају „хало-ефекта“) код ученика. Морам изразити огромну личну и професионалну сатисфакцију резултатима уложеног труда, али и самим радом, јер је и непосредни рад са изузетно заинтересованим (вредним и талентованим) ученицима сам по себи мотивација и сатисфакција за наставника. Увођење новог приступа раду, па макар он био и привремен или експериментални, као и увођење нових наставних метода и средстава, значајно је обогатило однос ученика према предмету, приступ раду, као и однос према наставнику. Принцип „добровољности“ се показао као добар избор, јер су ученици имали слободу да се укључе у сегмент који одговара њиховим афинитетима, али исто тако треба истаћи да није било ученика који би одустали од започетог, што сведочи о одговорности и мотивисаности за рад. Ангажовање сваког ученика је награђено, али је од самог почетка манифестације било очигледно да оцена није у првом плану, већ свест да учествују у нечему новом, вредном, што не може свако. И управо такав однос ученика према заједничком раду, узајамно поштовање, и велики труд, заиста су учинили ову манифестацију великом.

Када се сви показатељи узму у обзир, манифестација је (у целини) била прилично добро прихваћена и пропраћена у колективу, с обзиром на то да се ништа слично није раније организовало у нашој школи. Изузимајући колеге које раде у подручним одељењима, и узевши у обзир изненађујућу незаинтересованост колега учитеља из матичне школе, ипак се може  констатовати да је више од половине колектива наше школе погледало бар један сегмент „Руског дана“. Иако је свега тридесетак радника школе уписало своје (веома позитивне) утиске о изложби у „Књигу утисака“, мање од десет колега из предметне наставе је потпуно игнорисало целу манифестацију, па се иста може сматрати успешно реализованом.

М и р а  С и м е у н о в и ћ

---

[1] припрема за час је у прилогу овом раду

[2] снимак приредбе, као и изложбе је приложен овом раду

[3] презентација у power point-у приложена је уз овај рад