Фаберже – део породичне традиције Романових

Фаберже – део породичне традиције Романових

Огледни час – корелација руски језик и историја.

Фаберже – део породичне традиције Романових
Предмет: РУСКИ ЈЕЗИК / ИСТОРИЈАДатум: 5. април 2023.
НаставникМира Симеуновић, Татјана Растовић
Разред и одељење7. (трећа година учења руског језика)
Наставна темаV «История любви»
Наставна јединица и редни број часа«Ювелир императорской семьи»
Тип часаогледни час – систематизација и проширивање културолошких знања на основу резултата пројекта
Облици радафронтални, индивидуални, тимски (у раду на пројекту)
Методе рададијалошка, вежбања (питања-одговори), излагање о резултатима пројекта (анализа резултата практичног рада); повезивање историјских и културолошких знања                   
Наставна средстватабла, фотографије, панои са текстовима на српском и руском језику; видео снимак о музејским експонатима; практични радови ученика (реплике Фабержеових васкршњих јаја)
Циљеви и задаци часа⎯ образовни – усвајање и проширивање историјских знања о царској породици Романов;  увежбавање правилног изговора актуелне лексике на руском језику;  ⎯ васпитни – развијање свести о традицији и обичајима као сегменту културе народа; неговање мотивације за проналажење сличности између руског и српског језика, народа, обичаја ⎯ функционални – примена усвојених језичких знања у давању одговора на питања; примена усвојених фонетских правила; развој логичког размишљања (за запажање аналогије нпр.)
Образовни исходи (резултати)ученици примењују комуникативну функцију именовања лица и предмета једноставном лексиком; разумеју и примењују (у говору) фонетска правила; развијају маштовитост и креативност, индивидуалност у ручној изради предмета (јаја), као и тимски дух у групном раду (током рада на пројекту); у стању су да повежу историјске околности са стваралаштвом уметника
Корелација са другим предметимаисторија, српски језик, верска настава, ликовна култура
Активности наставникаизлаже, објашњава, поставља питања, охрабрује ученике на активност, анализира, коригује грешке ученика, помаже им у давању одговора
Активности ученикаслушају, читају, излажу детаље о резултатима пројекта, одговарају на питања, анализирају, запажају логичну повезаност појмова и догађаја

НАПОМЕНА. Часу је претходио пројекат секције руског језика „Умница“. Пројекат је трајао две недеље и у њему је учествовало око 40 ученика (углавном 7. и 8. разреда). Наставник је изнео идеју, ученици су се сагласили и одабрали су васкршња јаја која ће радити (преко фотографија оригинала које им је показао наставник). Наставник је набавио јаја, дао упутства и рок за израду украса, након чега су  ученици започели са реализацијом (појединачно и у паровима): правили су реплике васкршњих јаја чувеног јувелира Фабержеа. Након завршеног практичног рада, заједно са наставником поставили су изложбу, опремили простор додатним материјалом (натписи, панои, фотографије и текстови). Час је завршни део пројекта, допуњен је и проширен корелацијом са историјским околностима почетка и краја империје Романових.

ТОК ЧАСА

Уводни део (2-3 мин.)

Наставник објашњава ученицима како ће тећи час.

Централни део часа (35 мин.)

1. ИСТОРИЈА (10 мин.)

Наставник укратко упознаје ученике са најзначајнијим историјским догађајима током владавине династије Романов (успон и пад царства). Текст бр. 1 у прилогу.

2. ВИДЕО СНИМАК (5 мин.)

Ученици гледају снимак: кустос музеја Ермитаж отвара васкршња јаја Фабержеа, показује „изненађења“ у 7-8 драгоцених јувелирских креација које се чувају у овом музеју: „Как устроены яйца Фаберже – взгляд изнутри“:

YouTube video

https://www.youtube.com/watch?v=UUQW9TztA_A

3. О ФАБЕРЖЕУ (око 10 мин.)

Наставник упознаје ученике са радом Фабержеа, основним детаљима његовог живота и рада, који су у вези са породицом Романов. Текст бр. 2 у прилогу.

4. ПРЕЗЕНТОВАЊЕ ПРАКТИЧНОГ РАДА (10 мин.)

Ученици су од почетка пројекта имали информације о оригиналним јајима у изради Фабержеа. Текстови са описом јаја су изложени заједно са креативним радовима ученика, уз фотографије оригинала. Ученици представљају свој креативни рад: именују и укратко описују јаја чије су реплике радили (излаже 7-8 ученика исти број јаја), нпр: „Ландыши“ („Ђурђевак“), „Весна“ („Пролеће“), „Коронационное“ („Крунисање“), „Яйцо с решёткой и с розами“ („Јаје са мрежом и ружама“), „Клевер“ („Детелина“), „Красный крест ц портретами“ („Црвеи крст са портретима“), „Жемчужное“ („Бисерно“), „Лавровое дерево“ („Ловорово дрво“)… Текст бр. 3 у прилогу.

Завршни део часа (7-8 мин.)

Наставници постављају питања, нпр:

1. Навести имена последња два цара из династије Романов. – Цар Александар III и цар Николај II

2. Навести разлоге који су довели до пада угледа цара Никола II – Пријатељски односи са Распућином, сумње да царица Александра одаје војне и државне тајне тј информације Немачкој, порази руске војске у Првом светском рату и несташица основних животних намирница.

3. Када и како се догодио крај династије Романов? – Крај династије био је 1917. године Октобарском револуцијом…

4. Шта се десило са Фабержеовим јајима доласком нове власти? – Фабержеова јаја су разнета и распродата по целом свету. Већина царских јаја је враћена у Русију…

5. Где се данас чувају Фабержеова јаја? – Јаја се данас чувају у Ермитажу у СП, у музеју Фабержеа у СП, у Оружаној палати у Кремљу.

Прилог бр. 1.

РУСИЈА КРАЈЕМ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА

(извод из текста)

Династија Романов владала је Русијом 3 века, од 1613. до 1917. године. Припадници ове царске породице допринели су уздизању Русије међу најмоћније државе. Први значајан владар био је цар/император Петар Велики. Петар је почетком 18. века изградио нову престоницу, Петроград на ушћу Неве, модернизовао је стајаћу војску, реформисао државну управу, привреду и образовање. Лично је учествовао у стварању ратне морнарице.   

Победа цара Александра I над француским царом Наполеоном Бонапартом, почетком XIX века уздигла је Русију међу најмоћније државе у Европи. Након ових успеха утицај Русије на прилике у Европи слаби.

Крај владавине ове породице обележиће године незадовољства царским апсолутизмом и самовољом. На изглед моћно и богато Руско царство суочавало се са бројним проблемима у последњим деценијама свог постојања.  

Син и наследник Александар III Романови (1881-1894)  био је сведок атентатa на свог оца. Овај догађај обележиће његову политику. Себи је често понављао како је његов отац све дао народу а народ му је то вратио убиством.

Последњи руски цар био је Николај II Романов (1894 – 1917). Владавину Николаја обележили су ратови (Руско-јапански рат и Први светски рат). Оба ова рата показала су неспремност, слабост и заосталост руске војске. Оба рата уздрмала су положај цара и оба рата довела су до две велике револуције – Руске револуције 1905. (након које је уведен први Устав царске Русије а апсолутизам цара је ослабљен) и Револуције 1917, када ће нестати царска Русија а замениће је прва комунистичка држава на свету – Совјетски савез на челу са Лењином.

Приватни живот Николаја II такође је био на мети руске јавности. Његова жена, царица Александра била је немачког порекла, па је током првих година Првог светског рата оптуживана за шпијунажу, одавање војних и политичких тајни. Нема доказа за ове оптужбе, вероватно да је јавност само тражила кривца за неуспехе и поразе које је трпела руска војска на фронтовима. Николај и Александра имали су петоро деце, четири ћерке: Олгу, Татјану, Марију и Анастасију и једног сина Алексеја. Алексеј је боловао од хемофилије, болест од које обољевају углавном мушкарци а која се наслеђује по женској линији (генима). Алексеј је ову болест наследио преко мајке од своје прабаке, енглеске краљице Викторије.

Порази у рату, глад и несташица основних животних намирница која прати ратне године довели су до великог незадовољства становника Русије. Ово незадовољство прерасло је у револуцију. Цар Николај је абдицирао (добровољно се одрекао власти) у фебруару 1917. Доласком комуниста на власт, царска породица постала је талац комуниста. Дана 17. јула 1918. године, цар Николај II и његова породица су стрељани у подруму куће у граду Јекатеринбургу. Готово цео век нико није знао где је тачно сахрањена царска породица.

Руска православна црква 2000. године прогласила је Николаја II, његову супругу Александру и три ћерке Олгу, Татјану и Анастасију свецима, црква још није признала идентитет Алексеја и Марије. Посмртни остаци Николаја, Александре, Олге, Татјане и Анастасије сахрањени су 1998. уз државне почасти у Петропавловској тврђави у Санкт Петербургу.

На крају треба поменути родбинске везе династије Романов и владарских породица из Србије и Црне Горе. Ћерке краља Николе I Петровића биле су удате за кнежеве из руске царске породице Романов. Династија Карађорђевић такође је била у родбинским односима са династијом Романов.

Цар Николај II Романов важи за великог пријатеља српског народа. Цар је личним залагањем током Првог светског рата издејствовао да савезнички бродови Антанте помогну у пребацивању српског државног врха, војске и цивила на Крф након повлачења преко Албаније у зиму 1915/16. године. Регент Александар писао је Николају и молио га за помоћ. Николај је тада запретио савезницима да ће Русија потписати сепаратни мир са Немачком и да ће напустити рат уколико снаге Антанте не помогну српском народу.

Прилог бр. 2.

ЈУВЕЛИР ЦАРСКЕ ПОРОДИЦЕ (1886 – 1916.)

Карл Густавович Фаберже је још као млад мајстор постао јувелир царске породице. Школовао се у Европи (највише у Немачкој), да би се са 24 године, 1870. вратио у Санкт Петербург, и почео да ради у радионици свог оца, такође јувелира. Први пут рад мајстора видео је император Александар 3. на Сверуској индустријско-уметничкој изложби у Москви 1886. А његови радови били су јавно примећени и изложени у Паризу 1900. када су неки критичари сматрали да су његове креације превише „неумерене“, а други су се одушевљавали због префињености, раскоши и перфекционизма мајстора.

Без обзира на критике, Фаберже је добио титулу дворског јувелира, и од 1886. године он по поруџбини израђује васкршња јаја која су била поклон цара супрузи, мајци и другим члановима породице.

Фаберже је преузео очеву јувелирницу и упослио у њој 24 млада јувелира разних националности. Најпознатији међу њима био је Михаил Перхин, који је радио већину царских јаја, а једина жена у екипи била је Алма Пиљ. Ови мајстори имали су своје јувелирнице, али су сматрали посебном чашћу рад на васкршњим јајима за царску породицу. Наручених од царске породице јаја било је укупно 54 (2 незавршена), а сачувано је до наших дана њих 46. Остала јаја су реконструисана (или нису) по фотографијама. Сматра се да је укупно направљено 71 јаје, јер је било поруџбина и неких других богатих људи (нпр. Ротшилд). Сачувана јаја (њих 65) чувају се у Ермитажу, у музеју Фабержеа, у Оружаној палати у Москви. Нека су у Америци, Великој Британији и другим земљама.

Након Октобарске револуције 1917. године, револуционари су опљачкали Зимски дворац (резиденцију царске породице у Санкт Петербургу), разнели су и продали широм света будзашто и колекцију јаја.

Оригинали су се продавали и препродавали током XX века и достизали су огромне цене. Зимско јаје продато је за скоро 10 милиона долара, Ротшилдово јаје је купио руски колекционар за 18,5 милиона долара. Остала су била јефтинија – 3 до 5 милиона долара. Најскупље јаје је „Ђурђевак“, које је продато за готово 100 милиона долара. Када смо код нај-, најпознатије јаје је „Херувим – царско са кочијом“  и „Крунисање“, а најоригиналније је „Транссибирска железница“. Највеће јаје је „Московски Кремљ“.

Осим злата и сребра, Фаберже је користио и брилијанте, рубине, платину, емајл, бисери су били готово обавезни, као и дијаманти, слонова кост. Користио је и кристал, кварц (у Зимском јајету, једином јајету Алме Пиљ. Она је направила још и јаје-мозаик, али не за царску породицу). Кажу да Зимско јаје нико није ни покушао да копира, толико је јединствено и непоновљиво.

Последње јаје које је добила краљица било је Војно челично јаје (1916.), без икакве раскоши, због ратног времена. Само један поклон – „Георгијевско јаје“ са собом је у Данску однела Марија Фјодоровна 1918. године после револуције.

Прилог бр. 3.

„ЦРВЕНИ КРСТ СА ПОРТРЕТИМА“ – „КРАСНЫЙ КРЕСТ С ПОРТРЕТАМИ“

Наручио га је Николај II за своју мајку 1915. године. С обзиром на то да су током рата царски дворци прилагођени тако да у њима буду болнице, а чланице царске породице биле су болничарке, тако су и овде представљене на портретима. Ове минијатуре и чине изненађење које је било скривено у јајету. Јаје је направљено од „скромних“ материјала, без раскошних дијаманата и сл., јер је рат био у току (употребљени су само слонова кост, злато, сребро). Јаје се налази у САД, у музеју у Ричмонду.

„КОКИЦА КЕЉХА“ – „КУРОЧКА КЕЛЬХА“

Ово јаје рађено је по угледу на прво јаје са златном кокицом. У јајету се крије детаљно изгравирана кокица, у којој се налази изненађење – минијатура царевића Алексеја. Изворно, јаје је наручено од стране богаташа Кељха за супругу, па је портрет био њен, али је касније замењен царевићем. Јаје је направљено 1898, а од 2004. године налази се у колекцији Векселберга у музеју Фаберже у СП.

„ЛОВОРОВО ДРВО“ – „ЛАВРОВОЕ ДЕРЕВО“

Јаје је направљено 1911. године за Марију Фјодоровну (мајку Николаја II). Ловорово дрво је симбол вечног живота, али и почасти за заслуге, наручено је поводом 45 година од венчања Марије Ф. са Александром III. Чине га испреплетени листови ловора, 325 листића од сајанског жада (зелена је овде „боја наде“ – симбол младости, процвата, тријумфа живота), украшених драгим камењем. Јаје је ограђено при дну стабла саксијом од мексичког оникса, а на врху је птичица која излази, окреће се, пева… То је изненађење овог јајета. Чува се у  музеју Фаберже у СП.

„ДЕТЕЛИНА“ – „КЛЕВЕР“

Изненађење овог јајета било је изгубљено. А онда је откривено да је унутра детелина са четири листа, украшена минијатурама (сликама) царских кћери, са 23 брилијанта и дијамантима „ружа“. Ово је једно од малобројних јаја које никада није изнето из земље, јер је веома осетљиво и нежно. Чува се у Кремљу, у Москви, у Оружаној палати. Често је образац за прављење реплика за сувенире.

ЈАЈЕ СА МРЕЖОМ И РУЖАМА“ – „ЯЙЦО С РЕШЁТКОЙ…“

Јаје је направљено 1907. Године. Украшено је мрежом од дијаманата на којој су пупољци ружа висине 7,7 центиметара. Николај II је ово јаје наручио као поклон супрузи Александри Ф. на трећи рођендан сина Алексеја, и сматра се да је његов портрет и био изненађење у јајету (изгубљено). Од 1952. године јаје је део сталне експозиције музеја у Балтимору у САД.

„ЂУРЂЕВАК“ – „ЛАНДЫШИ“

Краљица је добила ово јаје 1898. године. Сматра се да је то њено најдраже јаје. Израђено је од бисера у облику ђурђевка. Изненађење су три медаљона супруга и двеју старијих ћерки Олге и Татјане који излазе из јајета на врху (притиском на дугме). Јаје је приказано на изложби у Паризу 1900. године – хвалили су га за истанчани укус стила „модерн“, али и критиковали за детаље, као што су листићи који су тесно припијени уз само јаје. Направљено је од злата, бисера, дијаманата, стакла, рубина и др. Продато је за скоро 100 милиона долара. Данас се налази у музеју Фаберже у СП. Претходно је (од 1978.) било део колекције Форбса у Њујорку, а 2004. га је на аукцији куће Сотби откупио Виктор Векселберг.

„ПРОЛЕЋЕ“ – „ВЕСНА“

Ово јаје је део квартета „Четири годишња доба“. Свако је направљено у складу са карактеристикама сезоне, у складу са тим бирано је и камење, и боје, али су сви у барокном стилу. Зелено – пролећно јаје направљено је од смарагда, турмалина, брилијаната и дијаманата. Украси вреде 168 карата, укључују 6 хиљада 68 каменчића.

„БИСЕРНО“ – „ЖЕМЧУЖНОЕ“

Једино савремено јаје куће Фаберже, која је сто година након гашења поново отворила своје радионице. Данас припада компанији Gemfields. Ово јаје инспирисано је Катаром и украшено је са 139 бисера и 3 хиљаде 305 брилијаната. Његова вредност процењује се на 2 милиона долара и званично је дато на продају.

„КРУНИСАЊЕ“ – „КОРОНАЦИОННОЕ“

Јаје је направљено од злата, дијаманата, горског кристала, брилијаната, сребра, платине…једно је од првих, из 1897. године. Ово јаје је симбол крунисања – колона која је пратила крунисање Николаја 2 била је дуга шест километара, краљица се возила у позлаћеној кочији (ово је копија сваког, и најситнијег детаља оригиналне кочије, у 10 центиметара). Кочију је правио млади јувелир 15 месеци по осам сати дневно. Необично је да  није користио лупу, већ је голим оком видео неправилности каменчића. Имао је 24 године и велики таленат. Ово је потпуна копија кочије, која је послужила као узорак при рестаурацији кочије много година касније.

„ЈАЈЕ СА ПУПОЉКОМ РУЖЕ“ – «ЯЙЦО С БУТОНОМ РОЗЫ»

Ово је прво јаје које је Николај II поклонио својој супрузи Александри Фјодоровној. Изненађење је жути пупољак, у којем је круна, у којој је привезак. Цвет је симбол Дармштата, одакле је царица пореклом. Било је у власништву Форбса у Њујорку до 2004. године, када га је, заједно са осталим јајима, откупио Виктор Векселберг и вратио у Русију, где се и данас налази (музеј Фаберже у СП).

„ЗИМСКО ЈАЈЕ“

Намењено је Марији Фјодоровној, направљено 1913. године. Оно као да је од чипке, а представља лед који се топи. Направљено је од кристала, платине и брилијаната. Изненађење – корпица са пролећним цвећем је од кварца. Ово је једино царско јаје које је радила Алма Пиљ – једини женски јувелир у тиму Фабержеа. Николај II га је платио  24 хиљаде рубаља, и дуго је то било најскупље јаје (цена му је била 9,5 милиона долара, а продато је за 18,5 милиона).

„ОРДЕН СВЕТОГ ЂОРЂА“ – «ОРДЕН СВЯТОГО ГЕОРГИЯ»

Јаје од злата, сребра, стакла, кости – последње јаје, из 1916. године. Николај га је наручио за мајку, оно није раскошно, нема дијаманте ни било какво драго камење, јер је цар хтео да штеди током рата. Девиза ордена је за службу и храброст. Јаје је посвећено царевићу Алексеју, јер је добио орден када је 1915. био са оцем на ратишту (у позадини фронта). Јаје има два медаљона са стране – у једном је цар, у другом је царевић, они су повезани георгијевском лентом. Ово је једино јаје које је остало са старом краљицом Маријом Фјодоровном када је 1919. отпутовала из Русије. Чувала га је до смрти 1928. године, њена ћерка такође, да би га њен унук продао 1960. године, а 1976. се нашло код америчког магната М. Форбса. 2004. откупио га је Векселберг и налази се у музеју Фаберже у СП.

КУТИЈА „РЕНЕСАНСА“ – ШКАТУЛКА «РЕНЕСАНС»

Направљена од белог ахата, рубина итд. Направио га је Михаил Перхин – најзначајнији јувелир фирме Фабержеа (највише јаја је направио за царску породицу). Јаје без изненађења, предвиђено да буде кутија за накит.

„РАТНО ЧЕЛИЧНО“ – «ВОЕННОЕ СТАЛЬНОЕ»

Направљено 1916. године, стоји на четири метка. Изненађење је минијатура са приказом цара и сина Алексеја у обилажењу војске на фронту. Јаје без икаквих скупоцених материјала, без уобичајених раскошних детаља, јер је направљено током рата. Додатно је исполирано у време СССР-а, како би се спречило рђање јајета. Сматра се последњим јајетом које је добила царица.

„ГАТЧИНСКИ ДВОРАЦ“ – «ГАТЧИНСКИ ДВОРЕЦ»

Наручено за Марију Фјодоровну 1901. године. Дискретно осликана емајлирана површина украшена је бисерним ланчићима. Изненађење је дворац – главна резиденција царице ван СП. Минијатурна копија од 8 центиметара се не вади из јајета (такође реткост). Направљена је до последњег детаља. Састав – бисери, кристал, брилијанти…

“ТРАНССИБИРСКА МАГИСТРАЛА“ – «ТРАНССИБИРСКАЯ МАГИСТРАЛЬ»

Сребрно јаје, направљено 1900. године у част отварања магистрале. Сматра се најоригиналнијим јајетом. Изненађење је минијатурна композиција од 5 вагона са локомотивом. Види се чак и унутрашњост воза. Ово је једно од јаја које није никада напустило Русију.

„МОСКОВСКИ КРЕМЉ“ – «МОСКОВСКИЙ КРЕМЛЬ»

Ово је највеће царско јаје, наручено 1903. године. У јајету је сат и музичка кутија, а декор је преузет из Успенске цркве у Кремљу. Рад је толико детаљан и прецизан, да се може видети унутрашљост храма (кроз прозор).

Напомена

Није предвиђено да ученици презентују сва наведена јаја. Све наведено, и више (преко 30 јаја) изложено је у простору где се одржава час, поред сваке успешне реплике дат је опис оригинала и околности настанка (израде) сваког јајета из циклуса „императорских“, тако да ће сви заинтересовани (посетиоци изложбе) моћи да се упознају са свим експонатима.

Фаберже – део породичне традиције Романових

Снимак / презентација са текстовима (направљено по завршетку пројекта и хуманитарне изложбе):

YouTube video

Подели

Написала Још

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Мира Симеуновић
© 2024 Мира Симеуновић