Игра у настави – једна од мојих омиљених области. Уз овај ауторски „зборник“ игара израђене су бројне варијанте картица за практичну примену на часу.
Игра као дидактичко средство у настави страног језика – руски језик
УВОД
Појам игре није новост у наставној пракси. Игра се одувек користи у настави, јер подстиче интелектуални, емотивни и сваки други развој ученика. Као саставни део учења, битна је зато што не спада у формални део образовног процеса, није обавезна (што већина школских активности јесте), не припада градиву које се проверава или тестира, већ се одвија у опуштеној, неформалној атмосфери, при чему су њени актери веома заинтересовани и мотивисани за учешће. Ако погледамо из ширег угла, подручју игре у настави припада и коришћење филмова (играних, документарних, цртаних нарочито), слушање музике која није део предмета, али и коришћење најразличитијих очигледних средстава, било да су намењена за примену у настави или не. Ма које од ових средстава да користимо у циљу обогаћивања непосредног наставног процеса, у циљу приближавања ученицима градива које је пред њима, или да им просто олакшамо савладавање наставних садржаја, морамо имати у виду да игра пре свега треба да причињава задовољство, одмор и уживање ученицима. Међутим, истовремено, са становишта наставника, свака игра мора имати скривени наставни циљ.
Када говоримо о страним језицима, могућности за увођење игара у наставу су неисцрпне. Проучавање језика (било да се ради о матерњем или страним језицима) пружа небројене могућности за увођење новина, испољавање креативности наставника и ученика. Сваки језик је наука за себе. Ипак, већина игара, примењиваних у настави језика може се прилагодити различитим језицима, разним нивоима знања језика, разним узрастима ученика, њиховим интересовањима, стручним областима у оквиру којих се они баве језиком итд. Ово стога што се апсолутно сви појмови, дефиниције, науке (…) именују помоћу језика, без којег се ништа не би могло ни учити, ни говорити, ни радити.
Структура језика (као науке, али и као школског предмета) је таква да омогућава најразноврсније варијанте игара, које се могу конкретно везати за издвојене области (теме, лекције, граматичке целине), али се ипак најчешће комбинују, чинећи тиме игру изазовнијом, захтевнијом, занимљивијом. Фонетика, интонација, граматика, лексика, стилистика, говор – сваки од ових сегмената језика нуди обиље игара, примењивих на сваком узрасту ученика.
Неке игре захтевају цео час, уколико је за њих потребна посебна организација, попут упознавања ученика са правилима, организовање тимова или припрема реквизита. А постоје и игре за које је довољно одвојити мање од пет минута у оквиру часа. Игре можемо организовати као екипне (у оквиру одељења, разреда или генерације нпр.) или као индивидуалне, могу се направити у писаној или усменој форми, могу бити са победником или без њега (односно као такмичарске или забавне), можемо их „убацити“ као предах од напорних часова са тешким или ученицима мање занимљивим садржајем, можемо оценом наградити најбоље (или не)…могу то бити игре у којима се строго држимо правила или неке од опуштенијих, креативнијих верзија.
Веома је широка лепеза начина на које игру уводимо у уобичајену наставну реалност, а много је и „користи“ од игре. Било коју варијанту да изаберемо, остварићемо неке од основних циљева: изазвати жељу ученика да се укључе у активности на часу, побудити радозналост и такмичарски дух, унапредити способност логичког промишљања, подстаћи концентрацију током игара, а након тога и пажњу на „обичним“ часовима. У крајњем циљу мотивисаћемо ученике да стичу нова знања, формирањем позитивног става према предмету, као и унапређеним осећајем самопоуздања након успеха у играма. Дакле, постепено ћемо добити заинтересованог, активног ученика, мотивисаног и усредсређеног не само на игру, већ и на наставу. Ово свакако не можемо очекивати од сваког ученика, али је евидентно да се у овој врсти активности ангажује велики број ученика.
Овај кратак преглед игара садржи свега неколико основних модела који се креативношћу наставника, у зависности од објективних услова за реализацију, узраста ученика и састава одељења, од врсте школе у којој ради могу трансформисати у стотине варијанти. Неке од игара су једноставне, а неке врло захтевне како за ученике, тако и за наставника. Ни једна од игара није новина у наставној пракси, али исто тако ни једна није дословно „копирана“ из нечије теорије или праксе. Примена игара не подразумева ништа од наведеног, јер је то увек прилагођавање познатих форми реалним околностима, модификовање врсте игре или њеног нивоа (нпр. увођење екипног елемента код игре која је у пракси реализована углавном као индивидуална). Другим речима, у припреми игре и наставник се игра (само много озбиљније и одговорније), процењујући игру и бирајући ону њену форму на коју би његови ученици најбоље реаговали, били максимално заинтересовани и успешнији. Истовремено, игра мора задовољити и критеријуме наставника, тј. мора имати стручну подлогу и смисао.
Овде је, дакле, одабрано неколико модела игара за које наставник процењује да су одговарајући, игре су затим адаптиране за узраст од 5 – 8. разреда, припремљени су реквизити за готово сваку од њих, на неки начин су већ „намењене“ за организацију у одређеним одељењима у одређено време током школске године. Направљен је и план за реализацију готово свих описаних игара (при чему нису наведене игре попут разних врста укрштеница, скривалица речи и сличних), узете су у обзир чак и 5-минутне игрице које не захтевају детаљно промишљање, а оквирно су осмишљене и донекле припремљене чак и оне игре (екипни квизови такмичарског карактера) које је неопходно детаљно испланирати, разрадити, испробати, обезбедити техничке услове и сл.
Свакако да ово нису коначне форме игара које треба неизоставно користити из године у годину, јер је игре неопходно константно мењати и унапређивати, адаптирати за сваку генерацију ученика, у складу са искуствима које је наставник стекао примењујући их у својој пракси.
Овај рад је настао из потребе наставника за неком врстом мини-систематизације, за организованим приступом игри у настави (које у овом обиму и разноврсности и са оваквим реквизитима нисмо раније примењивали).
За сваку игру дат је кратак језички садржај који се током игре обнавља (граматички или лексички нпр.), као и кратак ток игре, или барем варијанта за коју наставник процењује да би била одговарајућа. Дат је и приказ оригиналних реквизита које проналази, осмишљава и израђује сам наставник. Остаје као тема за разматрање (у вези са неким будућим играма) идеја по којој ученици треба да се укључе у израду реквизита или у само креирање игара.
У креирању овог рада коришћен је материјал са семинара Тулског педагошког универзитета, као и приручник о примени игре на часовима руског језика. Очигледна наставна средства преузета су из игротеке за предшколце. Коришћени су такође и неки (углавном руски) интернет извори. Списак оригиналних извора наведен је на крају овог рада. У прилогу су такође дати примери дидактичког материјала / очигледних средстава за картице које су саставни део најразноврсније игре „Домине“, у изради самог наставника, а планиране су за реализацију у више различитих варијанти.
Преглед игара
„ДОМИНЕ“
(Обнављање лексике)
Ученици добијају картице на којима су написани појмови из три обрађене теме: школа (учионица, прибор, лица…), животиње (домаће и дивље) и кућа (породица и чланови породице, предмети у кући). На свакој картици су натписи из две различите теме. Задатак је следећи: Одељење се подели у три екипе и свака екипа добија по 15 – 20 картица. Један део екипе (4 – 5 ученика) ређа домине, а свака група има свог „уљеза“ који прислушкује (!) појмове других тимова. Први појам на домини се по теми мора надовезати на други појам претходне домине. Када истекне време за њихово ређање, тимови добијају бодове у зависности од броја повезаних домина. Онда се „уљези“ враћају у своју екипу и пишу појмове (заједно са осталим члановима тима) које су чули од противничких тимова. Нови појмови се бодују и додају претходним поенима, али само они који су исправно написани и које тим није имао на својим картицама.
„СЛИКЕ у РЕЧИ“
(Лексика, ортографија)
Ученици добијају картице са написаним (једним) словом и картице са сличицама – приказима разних појмова (животиње, намештај, школски прибор…) и „пишу“ називе за добијене предмете. За сваку тему имају 10 – 15 сличица. Након истека времена за „писање“, екипама (2 – 3 – 4, у зависности од броја ученика, броја одабраних тема и времена) се бодују исправно написане речи. Затим се врши замена картица са сличицама, све док свака екипа не заврши сваку од задатих тема. Победнички тим је онај који има највише исправно написаних речи у укупном збиру.
Животиње: мачка, миш, пас, овца, ован, пчела, лептир, ласта, кокошка, сова, риба, патка, петао, свиња, коњ, крава…
Предмети (кућни и други): тањир, кашика, виљушка, нож, игла, телефон, сат, аутомобил, робот, застава, звезда, авион (чамац), чесма, чаша…
Школски предмети: уџбеник, свеска, перница, лењир, торба, оловка, боје, табла, клупа, карта, дневник, учионица, ормар…
(Ова игра се може и „отежати“ у старијим разредима, тако што ученици не користе картице са словима и уместо речи састављају реченице на основу сличица. Осим тога, тежа верзија може бити и додавање придева именицама: зелена табла, мали миш, леп аутомобил и слично.)
„КО ИМА… БРОЈ?“
(Ортографија, морфологија)
Ученици добијају картице са по неколико исписаних бројева. Сваки број се појављује на само две картице. Циљ је открити где. Ток игре: ученици један за другим постављају питање код кога је број који они имају (нпр.: „Ко има број 26?“ Онај ко има тај број говори: „Ја имам број 26.“) Оба ученика записују откривени број (у свесци или на табли, у зависности од времена). Тако се редом откривају и записују бројеви. Победник је ученик који је открио и исправно записао све своје бројеве. Питања и одговори се, наравно, говоре и пишу на руском језику, јер је циљ игре обнављање и утврђивање знања о бројевима, као и израза за исказивање својине.
(Ово је једноставна верзија игре за ученике петог разреда. Захтевнија варијанта може се дати у старијим разредима, са додатним пропозицијама. Тачније, на основу приказане цифре може се извести дијалог на тему: Ко? Шта? Колико чега има?, са одговорима који би подразумевали одлично владање деклинацијом именица.)
„ГДЕ СИ БИО? ШТА СИ РАДИО?“
(Граматика, говор)
Ученици добијају картице са натписима места и радње, нпр.: „кућа, читати, јести, спавати, учити, гледати телевизију, школа, књига, играти се…“. Од добијених речи праве реченице, нпр.: „Јуче сам био код куће и читао сам књигу. Онда сам гледао телевизију, па сам вечерао. После тога сам учио и играо се са братом…“ Када ученик заврши своју причу, пита следећег ученика где је он био и шта је радио. Ово је вежба за утврђивање прошлог времена и прилога за време. То су прилично једноставни граматички садржаји, па ученици опуштеније проговарају на страном језику. Победника у овој игри нема. Циљ је да се у овим једноставним реченичким моделима ученици привикну на изражавање на руском језику.
Ова игра се такође може за ученике старијих разреда „закомпликовати“ тиме што ће им задатак бити да постављају питања и дају одговоре у садашњем / будућем времену (што је далеко захтевније од нивоа игре у петом разреду, јер подразумева знање промене глагола, тј. наставака за садашње време, као и разликовање категорије вида.)
„ПИЈАЦА“
(Лексика, граматика, конверзација)
Основа за ову игру (предвиђену за 7/8. разред) су сличице које користимо за пети разред (предмети: кућни, школски, животиње…). Међутим, у старијим разредима се одређује неколико продаваца који ће на својој „тезги“ имати предмете, односно сличице на разне теме (допуњене оним темама којих у петом разреду није било): један ће продавати прибор за школу, други домаће животиње, трећи воће и поврће, неко ће нудити одећу и обућу, неко храну…а неко ће бити „сваштар“. „Купци“ долазе до „продаваца“, питају их шта продају, да ли имају нешто што њима треба, колико кошта то што продају… Продавци одговарају да имају или немају одређену „робу“, наводе цену, описују предмете које продају…
Ова игра представља одлично обнављање следећих језичких садржаја: исказивање својине (кроз питања и одговоре), бројева (цена производа), глагола (заповедни начин), придева (опис робе која се продаје)…израза „(не) допада ми се“, „(не) треба ми то“ и др.
„ГЛАГОЛСКЕ ДОМИНЕ“
(Морфологија, синтакса)
Домине као модел / форму за разне игре смо већ помињали. Оне се могу примењивати на разним нивоима знања, на разним лексичко-граматичким садржајима. Тако се на упечатљив начин може вршити утврђивање или обнављање разних врста наставних садржаја. Навешћемо неколико сложенијих варијанти ове игре које се односе на глаголе и намењене су превасходно ученицима старијих разреда.
Рекција глагола – у овој верзији игре ученици добијају картице на којима су исписани по једна именица и један глагол. Њихов задатак је да том глаголу додају картицу са именицом у одговарајућем падежу (на српском нпр.: владати + државом, јер је рекција глагола владати – чиме?, тј. именица иза овог глагола мора бити у инструменталу). За додатно вежбање и утврђивање ученици могу смишљати примере реченица за спојеве глагол + именица. (Ова игра се отежава или олакшава избором глагола – што су глаголи фреквентнији и сличнији српском језику, утолико је игра лакша). Победник је ученик или екипа која је повезала што више домина или написала што више реченица.

Друга варијанта ове игре је да ученици добију картице са глаголима у инфинитиву и картице са именицама (при чему су им дата питања за падеже у којима треба да стоје дате именице уз дати глагол). Задатак ученика је да именице напишу (или кажу) у потребном облику. Овде се може предвидети и дијалог или краћа прича на основу ових глагола и именица. На пример у понуђеним примерима: поклонити / поклањати – сестра / књига решење би било: сестри књигу, али може се поставити питање: шта си поклонио сестри, када, зашто, коју књигу…или монолог: поклонио/ла сам сестри књигу за рођендан, зато што она воли књиге…зато што је желела да има ту књигу…поклонићу сестри књигу…често поклањам сестри књиге, зато што воли да чита…
Префикси – као код претходних домина, овде такође може да се направи „лака“ и „тешка“ игра, у зависности од избора лексике. Ученицима се може дати глагол у инфинитиву, на који ће они додавати префиксе, па затим смишљати (или не) реченице са добијеним глаголом. Или им се могу дати домине са уписаним једним глаголом и једним префиксом на који се додаје само један нови глагол. Претходно треба још одлучити да ли ће се увести у игру категорија (не)прелазних глагола и (не)свршеног вида, што би додатно отежало игру. На пример (на српском): писати, на-писати, за-писати, пре-писати, пот-писати…
„ТРАДИЦИОНАЛНЕ ДОМИНЕ“
(Културологија: пословице, изреке, етичке вредности, логичко размишљање, компарација са српским језиком)
Веома занимљива игра у којој се ангажује више активности ученика (мисаоних и вербалних) – од препознавања лексичког садржаја, преко компарације са српским језиком, све до логичког промишљања о могућем смислу (уколико је непознат, јер екипе треба и да наслуте могуће решење, да открију и објасне скривени смисао).
Наиме, на свакој картици је дат почетак једне пословице и крај неке друге. Задатак екипе је да своје картице распореди, правећи притом низ од неколико пословица. Испоставиће се да није сваки почетак и крај у њиховој екипи, па ће морати да траже од противничких тимова њихов „вишак“. Ова игра се може организовати као групни рад, али може бити и усмено надовезивање почетака и завршетака пословица (чиме се ради и фонетска вежба). У усменој варијанти сви ученици морају бити концентрисани, како би чули почетак сваке изреке, јер можда је баш код њих завршетак. Усмена варијанта игре захтева више времена и није такмичарског карактера. У екипној варијанти, победник је тим који најбрже и најуспешније повеже све домине.

„ВРЕМЕНСКЕ ДОМИНЕ“
(Исказивање времена у свим значењима: године, време на сату; основни и редни бројеви у разним значењима)
Одлична игра за старије разреде, јер се њоме може вршити уопштавање, заокруживање, систематизација знања о бројевима (од најједноставнијих облика, па све до захтевних конгруентних облика који су често нејасни и у матерњем језику).
У овој игри принцип је сличан као у претходно описаној врсти домина. На картицама је почетак једне и крај неке друге реченице. У свакој реченици постоји број у неком од бројних облика и значења. Треба препознати који крај одговара ком почетку, што није увек лако. Појединачно ангажовање ученика, односно усмена варијанта игре има предности, јер захтева константну концентрацију свих ученика. Али, то истовремено може бити и превише напорно и захтевати више времена, јер не може сваки ученик препознати да је код њега крај реченице. Са друге стране, екипно играње је занимљивије за ученике, мотивише тимски рад и борбу за победу, али смањује број активних учесника. У екипној верзији, побеђује тим са што више повезаних домина (уз самостално давање решења за реченице чији завршетак немају).
Усмено изведена, игра тече овако: један ученик чита почетак реченице на својој картици, остатак одељења гледа своје картице и „нуди“ она решења која ученици сматрају исправним. Ученик који заиста има крај започете реченице (када се открије) наставља игру читајући почетак нове реченице са своје картице.

„ГЛАГОЛСКИ ВИД И ВРЕМЕНА“
(Морфологија, синтакса)
Екипе добијају картице са глаголима различитог вида и треба да попуне табелу облицима датих глагола (прошло, садашње, будуће време и императив). Након попуњавања табеле треба да смисле кратку причу на основу тих глагола. На пример, ако су имали глаголе ЧИТАТИ, ПРОЧИТАТИ прича би могла бити оваква: Јуче сам узео књигу из библиотеке и цео дан сам је читао. А данас већ читам нову књигу. Мислим да ћу је прочитати до краја недеље, зато што ми се свиђа. Прочитај је и ти! Када свака екипа заврши ова два дела, међусобно постављају питања и сваки тим говори своју причу. Побеђује онај тим који је најтачније користио граматичке облике за свако време.

Наведене игре су (било да су у такмичарској форми или не, у писменом облику или усменом) веома добро средство да се ученици активирају на другачији начин, било кроз тимски рад, било индивидуално. Већина њих захтева од наставника време за припрему (због неопходних реквизита и осмишљавања детаља), али су зато веома упечатљиве, па степен упамћивања код ученика може бити подигнут на виши ниво у односу на класичне методе утврђивања или обнављања. Овде су одабране оне игре које се могу користити на основношколском нивоу познавања језика. Далеко од тога да су то најбоље или најмодерније игре (с обзиром на надолазећу дигитализацију наставног процеса), али процена је да су најпрактичније за овај узраст просечне услове рада у школама. Осим тога, оне активирају мисаоне процесе и унапређују ниво језичких знања која ученици имају и олакшавају им стицање знања која се пред њих постављају као захтев. При томе се мора истаћи утицај познавања српског језика на усвајање система руског језика (и обрнуто).
Осврнућемо се укратко на још неке врсте игрица за које није потребно више од 3 – 5 минута, па се могу применити у уводном или завршном делу било ког часа, са циљем да уведу ученике у тему часа који следи или да се час интересантно приведе крају.
- Наставник записује на табли дугу реч и задаје ученицима да за три минута напишу што више мањих речи, користећи слова из дате речи;
- Наставник записује на табли једну реч и задаје ученицима да напишу све речи које се римују са датом речју;
- Наставник записује на табли неколико речи и задаје ученицима да, користећи слогове датих речи склопе друге речи, што више – то боље.
- Наставник записује на табли три-четири речи и задаје ученицима да смисле што више реченица помоћу тих речи (у зависности од тога колико времена може да издвоји за ову игру). На пример, за понуђене речи: школа / књига / пас решења би могла бити: Ишао сам у школу и носио књигу у руци, али је наишао пас и отео ми књигу. Или: Са мном до школе увек иде мој пас и носи мој ранац са књигама…;
- Наставник записује на табли једну реч са потпуно испремештаним словима, а ученици имају минут-два да дешифрују која је реч у питању;
- Наставник записује на табли реченицу, а ученици треба да поставе што више питања у за то одређеном времену (ко, када, како, зашто, где…);
- Наставник записује именицу и задаје ученицима да додају што више придева који би се могли односити на њу;
- Наставник записује реченицу са грешкама (могу бити или правописне, или граматичке, интерпункцијске, синтаксичке…), а њихов задатак је да те грешке исправе за 3 – 5 минута)…;
- Ребуси.
Много је сличних игара којима се може ангажовати велики број ученика. Наведене игре су тек један део те разноврсности, лако примењиве у нашим условима, са нашим ученицима.
На крају ћемо поменути још једну варијанту тимских игара коју ћемо током школске 2014/2015. године организовати: квизови. Један у првом, други у другом полугодишту. Оквирни план је да направимо само две екипе, али ће у свакој бити ученици свих разреда. Сваки узраст ће имати своју „игру“, односно своје задатке, у складу са нивоом знања.
Први квиз би, по оквирном плану, садржао следеће игре / задатке за ученике:
- Изговори правилно!
- Одреди облик наведених речи
- „Мачка у џаку“
- Шта (ко) је ово?
- Одреди акценат
- Додај реч
- Исправи грешке
- Нађи заједничку особину
- Избаци уљеза
- Антоними
- (Изведи реч)
Свака игра би имала четири нивоа тежине питања, а ученици би насумично бирали тему, тј. област за свој ниво. На пример, ако су у првој колони питања за пети разред, има их 10 – 11 и ученици не знају где је која тема, па бирају било који број од 1 – 11 који није отворен. Бодови се дају за сваки одговор, предвиђено ће бити и преузимање питања од стране чланова тима или од противничке екипе (са другачијим бодовањем, наравно).
У другом полугодишту ћемо организовати „Слагалицу“ на руском језику. Али наша „Слагалица“ неће бити индивидуални квиз, већ екипни. Поново ће екипе бити мешовитог састава – чиниће их ученици од 5 – 8 разреда и сваки узраст ће имати посебна питања. Игре ће, као у правој „Слагалици“ бити:
- Слагалица
- Мој број (Плус – минус)
- Корак по корак
- Није…, него…
- Ко зна – зна (Свезналица)
- Асоцијације
Наравно, игре су донекле модификоване, прилагођене узрасту ученика и условима за реализацију (притом је од великог значаја техничка организација). Бодоваће се сваки одговор, са варијантама као у претходном квизу.
Квизове ове врсте треба организовати као посебне (отворене / угледне часове), због структуре тимова, специфичности припреме и извођења.
ИЗВОРИ
«Теоретические и прикладные аспекты в преподавании русского языка как иностранного», семинар в объёме 72 часов. («Тульский государственный педагогический университет им. Л. Н. Толстого». Преподаватель: Инна Александровна Проничева – высший преподаватель русского языка как иностранного в ТГПУ;
«Игры на уроках русского языка» (учебное наглядное пособие), авторы: Анна Александровна Акишина, Татьяна Леонидовна Жаркова, Татьяна Евгеньевна Акишина, «Русский язык», Москва 1990;
«Составь и прочитай» (российское дошкольное образование в детском саду и в семье), издательства «Малыш» и «Дрофа», Москва 1990
Барајево
Септембар 2014.
Део практичне примене картица у настави може се погледати у раду наставника на блогу (на сајту пед-копилка), под називом:
Из опыта работы учителя русского языка и литературы. «Лексико-грамматические игры на уроке РКИ с использованием карточек»