Летња школа у Нижњем Новгороду (2018)

19/01/20231 · min read

Неколико основних података о Летњој школи презентовано је на састанку, за детаље погледати публикације на руском језику.

Презентација Летње школе у Нижњем Новгороду (2018)

На састанку Београдске подружнице професора руског језика у Руском дому, одржаном у септембру 2018. године, упознала сам присутне са Летњом школом на Универзитету Н. И. Лобачевски, где сам са колегиницом Оливером Војиновић боравила током претходног лета. Укратко сам изложила програм часова језика на универзитету, програм екскурзија, организованих са циљем упознавања града и околине, поменула значајне историјске и културне знаменитости. Покушала сам да укратко представим овај прелепи град (величине Београда), за чије добро упознавање ипак није било довољно времена.

(Наводим основне детаље из презентације колегама, са препоруком за више информација на крају.)

Национални истраживачки државни универзитет носи назив по научнику Н. И. Лобачевском и основна је образовна установа у граду. Постоји од 1916. године, а данас је један од најбољих универзитета у Руској Федерацији. 400 професора, 1200 доцената раде на 19 факултета, 6 научно-истраживачких института и 4 филијале (такође улазе у састав универзитета). Преко 100 страних студената из више од 100 земаља школује се на универзитету. Универзитет сарађује са 40 земаља, углавном на пољу размене студената и професора (у оквиру пројекта Академске мобилности). Чувен је управо по истраживачкој делатности у научним областима физике, медицинских наука, рачунарске технике.

Летња школа се организује сваке године, предавања и вежбе реализују предавачи Института филологије и журналистике (ИФиЖ“). Они воде тзв. припремни програм за студенте који желе да студирају на Лобачевском, а који претходно морају стећи одређени ниво познавања руског језика. У овој установи успешно ради „Српски центар“, а расте и број студената, заинтересованих за српски језик. Овај центар (и факултет у целини) сарађују са образовним установама у Србији и организују размену студената и друге моделе сарадње.

Летња школа реализује се на два нивоа: 1. настава (одвија се у групама, у складу са знањем језика); 2. културни део – упознавање града и околине. На крају школе полазници добијају сертификат са 4 ECTS поена (European Credit Transfer Sуstem).

Из програма обуке треба издвојити теме: слагање бројева са именицама; префиксални глаголи; синоними и антоними у разним врстама речи; дискусије на разне теме (на основу медијских текстова: млади, запослење, путовања и сл.) и многе друге. Поред универзитетских предавача са Лобачевског, имали смо прилику да слушамо предавања професора са универзитета у Глазгову – Ш. Хајрова, који се бави словенском филологијом преко 20 година.

Наши професори (ментори, организатори, ослонац) били су: Баландин К. В, Смирнова Е. Е, Ерушкина Л. В, Бедный А. Б, Макарова М. Д.

Што се тиче културног програма, организоване су разне екскурзије: пешачка и аутобуска шетња по граду, екскурсија бродом по Оки и Волги, излет у места Городец и Семјонов (ризнице традиције, рукотворина, сувенира…); посетили смо велике градске паркове, чувене „Чкаловске“ степенице којима се спуштате до предивног кеја поред Волге, градски Кремљ, музеје, али и ресторане у којима смо уживали у специјалитетима локалне кухиње.

Посебан утисак оставили су на нас неки додатни детаљи о којима нисмо имали ранија сазнања:

свака група студената имала је волонтера, задуженог за њихово боље сналажење у граду и свакодневном функционисању током боравка у НН. Наш волонтер била је девојка из „Српског центра“, једна од студенткиња које уче српски језик и која је раније долазила у Србију (по програму размене). Била нам је од велике помоћи током целог боравка у Нижњем Новгороду;
летњу школу су (заједно са нама) похађали студенти из Кине, Тајланда, Сингапура, Белгије, Мексика, Либије, Ирака, Јужне Кореје, Румуније. Сви су допутовали на припремни једногодишњи курс језика, како би након тога остали овде да студирају;
потпуно ново и непоновљиво искуство имале смо са студентима из Јужноафричке Републике – колегиница и ја одржале смо пар часова са групом студената који никада нису учили руски језик, а циљ им је да студирају ИТ након једногодишњег припремног језичког курса. Био је то посебан, јединствен професионални изазов – предавати у Русији руски језик странцима преко енглеског језика као заједничког (при чему студенти не владају ни енглеским језиком на задовољавајућем нивоу). Незаборавно!

Веома занимљива била је могућност упоређивања методике РКИ у Русији и Србији. Разликују се, наравно, јер је различит узраст ученика, почетне позиције полазника овде су значајно другачије у односу на наше ученике, због другачијег матерњег језика и разних других фактора.