Масленица и други празници

Масленица и други празници

Угледни час у 6. разреду. Учимо о Масленици и обнављамо детаље о другим празницима.

Угледни час руског језика у 6. разреду

Предмет: РУСКИ ЈЕЗИКДатум: 24. фебруар 2021.
НаставникМира Симеуновић
Разред и одељење6. (друга година учења)
Наставна темаIV «Ой блины, блины, блины»
Наставна јединица и редни број часа«Масленица» 2                                                                 41.        
Тип часавежбање, обнављање
Облици радафронтални, индивидуални
Методе рададијалошка, вежбања (питања-одговори), практичан рад                   
Наставна средстваТабла, свеске, картице, панои са називима празника и анаграмима; материјал за практични рад (за прављење луткица и празничних украса или прибор за цртање)
Циљеви и задаци часа⎯ образовни – усвајање (проширивање знања) културолошког садржаја о Масленици;  увежбавање фонетских особености руског језика у корелацији са матерњим језиком ⎯ васпитни – развијање свести о традицији и обичајима као сегменту културе народа; неговање мотивације за проналажење сличности између руског и српског језика, народа, обичаја ⎯ функционални – примена усвојених граматичких знања у давању одговора на питања; примена усвојених фонетских правила; развој логичког мишљења (за запажање аналогије нпр.)
Образовни исходи (резултати)ученици примењују комуникативну функцију описивања појава (празника), користећи једноставну лексику; разумеју и примењују (у говору) фонетска правила; развијају креативност, индивидуалност у ручној изради (или цртању) празничних симбола
Корелација са др. предметимасрпски језик, верска настава, ликовна култура
Активности наставникаобјашњава, поставља питања, охрабрује ученике на активност, анализира, коригује грешке ученика, помаже им у давању одговора
Активности ученикаслушају, читају, записују, понављају по моделу, одговарају на питања, анализирају, запажају логичну повезаност појмова

ТОК ЧАСА

Уводни део часа (око 5 минута)

Провера нивоа владања појмовима који су усвојени на претходном часу. Ученици обнављају називе празника и датуме обележавања (на табли приказана „слагалица“ коју треба решити усмено. Наставник разговара са ученицима о томе да ли су погледали онлајн материјал за упознавање са прављењем луткица (чуваркућа, амајлија и лутка-Масленица), како би видео да ли ће час имати и практични део. Питања за ученике у вези са празницима: Какие праздники вы знаете? О каких праздниках мы с вами говорили? Какие из русских праздников у нас есть, а каких нет? Давайте вместе вспомним некоторые из праздников. У нас есть интересное упражнение: надо соединить название праздника с датой его празднования.

Питања за ученике у вези са празницима: Које празнике знате? О којим празницима смо гoворили? Који руски празници не постоје код нас? Хајде да заједно поменемо неке празнике. Имамо занимљиво вежбање, у  којем треба саставити назив празника са временом (датумом) обележавања.

Задатак:

Масленица и други празници

Решење задатка:

Васкрс – април / мај; Дан наставника – 5. октобра; Нова година – 31. децембра; Дан жена – 8. марта; Дан заштитника домовине – 23. фебруара; Божић – 7. јануара; Масленица – фебруар / март; Дан победе – 9. маја.

Пасха – апрель / май; День учителя – 5 октября; Новый год – 31 декабря; День женщин – 8 марта; День защитника отечества – 23 февраля; Рождество Христово – 7 января; Масленица – февраль / март; День Победы – 9 мая

Централни део часа (у два дела – 10 + 10 минута)

1) Давайте повторим самое главное о Масленице. Скажите, когда русские празднуют Масленицу?  – Русские празднуют Масленицу в конце февраля или в марте, перед началом великого поста. Дата празднования зависит от Пасхи.

1) Хајде да поновимо најважније детаље о Масленици. Реците, када Руси обележавају Масленицу? – Руси празнују Масленицу крајем фебруара или у марту, пред почетак великог поста. Датум обележавања зависи од Васкрса.

2) Сколько продолжается этот праздник? – Масленица продолжается одну неделю.

2) Колико дуго траје празник? – Масленица траје једну недељу.

3) Чем занимаются русские в течение праздника? Как отмечают праздник, если есть снег, а как, если его нет? – На русскую масленицу люди, как в древние времена, празднуют всю неделю, едят блинчики, ходят друг к другу в гости, посещают близких и родных людей, ходят на гулянья в парки, катаются с горок и участвуют в разных весёлых соревнованиях и играх: перетягивание каната, бег в мешках… 

3) Шта раде људи током празника? Како славе ако пада снег, а како, када нема снега? – На празник, као у давна времена, људи славе целу недељу, једу палачинке, иду у госте једни код других, одлазе у шетње, санкају се и учествују у разним занимљивим такмичењима и играма: повлачење конопца, трка у врећама / џаковима…

4) Что символизирует Масленица?  – Масленица означает окончание зимы, скорое приближение тёплой весны.

4) Шта симболизује Масленица? – Масленица симболизује крај зиме, скори долазак топлог пролећа.

5) Какие символы Масленицы? Почему? – Символы Масленицы блинчики (блин круглый, как солнце, горячий, как солнце, жёлтый, как солнце). Символ и кукла-чучело Масленица, которую делают из соломы, старых тряпок, дерева…

5) Који су симболи Масленице? – Симбол Масленице су палачинке (палачинка је округла као сунце, врућа као сунце, жута као сунце). Симбол је и лутка-Масленица која се прави од сламе, прућа, старих крпа, дрвета…

6) Что делают русские в конце праздника? Что они сжигают? Почему? – В последний день Масленицы русские сжигают куклу-чучело. Считается, что таким образом происходит очищение грехов и начало новой жизни – весны…

6) Шта раде Руси на крају празника? – Последњег дана празника Руси спаљују лутку-страшило. Сматра се да се на тај начин чисте од греха и да почиње нови живот и пролеће…

(Если ученики смогут заняться изготовление куклы-оберега, то это продолжается 10 минут. Если нет, то учитель читает „расписание“ на Масленицу – о том, чем люди занимаются в течение всей недели. Если некоторые занимаются изготовлением, а другие нет, то другие могут решать анаграмы индивидуально, на карточках.)

Уколико ученици могу да праве празничне луткице, та активност ће трајати око 10 минута. Уколико не, онда наставник са ученицима чита о „распореду“ обележавања Масленице. Наставник ће дати анаграме на картицама ученицима (појединачно) да их решавају на папиру, уколико не могу да учествују у прављењу украса-луткица.

Завршни део часа (око 5 минута)

Праздники – задание:

Масленица и други празници

Праздники – решение:

Масленица и други празници

Заједничко решавање анаграма (приказаних на табли).

Анаграми су: аспах (Пасха), рсотжодев (Рождество), цасламени (Масленица), оныйвдог (Новый год), едньподебы (День Победы), дянорежьдени (День рождения), очлуче (чучело), снева (весна), личинкиб (блинчики). Первый столбец – православные праздники, второй – другие праздники, третий связан с Масленицей.

Задание на дом: 7 упражнение в Рабочей тетради (сделать письменно). Или добавочный текст. Домаћи задатак: преписати вежбање бр. 7. из Радне свеске и решити загонетке. Или додатни текст.

Додатни материјал

Ако практични рад на часу не буде изводљив, наставник ће прочитати наредни текст (или ће читати сами ученици и заједно са наставником проверавати разумевање текста). Ако ученици на часу буду израђивали украсе / луткице, овај додатни материјал добијају од наставника на папиру, да прочитају код куће као домаћи задатак).

О МАСЛЕНИЦЕ

Неде́ля ру́сской ма́сленицы име́ла два пери́ода: у́зкую и широ́кую ма́сленицу. С понеде́льника по сре́ду шла подгото́вка к пра́зднованию, а с четверга́ по воскресе́нье начина́лось само пра́зднование.

В понеде́льник происходи́ла встре́ча ма́сленицы. В нача́ле неде́ли де́ти де́лали соло́менную ку́клу, собира́лись в ку́чки и ходи́ли по дома́м, где их угоща́ли блина́ми.

Вто́рник был днём молоды́ х семе́й, кото́рые собира́лись и ката́лись на са́нках с го́рок. Во всех дома́х пекли́ бли́нчики и пригла́шали на угоще́ние. В э́тот день нежена́тые лю́ ди присма́тривали себе́ па́ру.

В сре́ду необходи́мо бы́ ло ходи́ть к тёще на блины́ . А те, кто не́ был жена́т, шли на го́рку и ката́лись на са́нках.

В четве́рг начина́лся второ́й эта́п пра́зднования. Наступа́ла торже́ственная часть, обяза́тельно устра́ивались кула́чные бои́, перетя́гивание кана́та, разли́чные весёлые соревнова́ния, всео́бщие засто́лья.

В пя́тницу приходи́ла о́чередь тёщи идти́ в дом свое́й до́чки и зя́тя и угоща́ться блина́ми. Зять до́лжен был сам пригласи́ть мать жены́ на блины́ , и угоще́ния счита́лись оказа́нием че́сти семье́ жены́ .

В суббо́ту за столо́м собира́лись молоды́ е де́вушки и же́нщины.

В воскресе́нье все проси́ли у друг дру́га о проще́нии, забыва́ли оби́ды, прове́дывали у́мерших на кла́дбище, приноси́ли с собо́й блины́ , а та́кже жгли чу́чело Ма́сленицы.

В костёр обяза́тельно броса́ли оста́тки блино́в и други́х вку́сностей, тем самым подтвержда́я нача́ло Вели́кого поста́. Таки́м спо́собом де́тям объясня́ли, что вся сы́ тная пи́ща сгоре́ла в костре́, а в пост необходи́мо есть по́стную пи́щу.

Добар приказ часа је на личном блогу на сајту пед-копилка и може се погледати на адреси:

„Масленица и другие праздники (РКИ в шестом классе)“

https://ped-kopilka.ru/blogs/mira-simeunovich/maslenica-i-drugie-prazdniki-rki-v-shestom-klase.html


Подели

Написала Још

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Мира Симеуновић
© 2024 Мира Симеуновић