Пројекат секције који илуструје тимски рад, сарадњу са локалном заједницом, неговање културе читања, повезивање руске и српске културе и још много тога.
ПРОЈЕКАТ СЕКЦИЈЕ РУСКОГ ЈЕЗИКА „УМНИЦА“
„ЧИТАЊЕ НИЈЕ ШТЕТНО“
2. априла, на Светски дан дечје књиге, наша секција је приредила књижевно вече под називом „Читање није штетно (други део слогана на руском језику значи „штетно је не читати“). Ово вече било је финале пројекта који су спровели ученици три одељења осмог разреда. Пројекат се састојао од обимног истраживања библиотека на територији општине. Истражили смо јавне и школске библиотеке, али и књижни фонд свих осталих установа од значаја. Чланови секције посетили су десет (10!) установа и донели нам причу о свакој од њих. Поред тога, желели смо да сазнамо да ли у библиотекама има дела руских аутора. Са истим циљем смо анкетирали и породице наших ученика.
Један од циљева пројекта била је и мотивација наших ученика да читају. Зато смо поред презентовања резултата истраживања, на финалној вечери приказали и лепо читање дивних примера руске прозе и поезије која се налази у нашим читанкама (дела која чине део градива књижевности).
Списак библиотека и установа, као и пријатеља књиге који су нам помогли у истраживању:
1. Јавна библиотека „Јован Дучић“ у Барајеву (Владан Николић из Градске библиотеке)
2. Јавна библиотека „Бранко Ћопић“ у Вранићу (Виолета Младеновић)
3. Школска библиотека у ОШ „Кнез Сима Марковић“ у Барјеву (Ирена Сирковић)
4. Школска библиотека у ОШ „Павле Поповић“ у Вранићу (Ања Пешић)
5. Школска библиотека Средње школе у Барајеву (Невена Тољага)
6. Црквена библиотека у Барајеву (Видо Милић)
7. Општина Барајево (госп. Гајић)
8. Предшколска установа „Полетарац“ у Барајеву (Брана Ћировић)
9. Дом здравља „Др Милорад Влајковић“ (Данијела Новаковић)
10. Центар за културу Барајево (Данијела Станисављевић)
У пројекту је учествовало око 30 ученика: једни су обаљали истраживање, други су читали на књижевној вечери. Ученици петог разреда читали су афоризме о књигама и лепоти читања, а ученици осмог разреда читали су на српском и руском језику следеће ауторе:
С. Јесењин „Писмо мајци“ („Письмо матери“)
А. Пушкин „Волео сам Вас“ („Я Вас любил“)
А. Чехов „Чиновникова смрт“ („Смерть чиновника“)
К. Симонов „Чекај ме“ („Жди меня“)
А. Пушкин „Татјанино писмо Оњегину“ („Письмо Татьяны к Онегину“)
Вече смо отворили и затворили руском музиком: „Виновата ли я“ и „Хоть поверьте“
Јавна библиотека „Јован Дучић“, Барајево (Владан Николић)
Ово је централна библиотека у Барајеву, чији огранак је „Бранко Ћопић“ у Вранићу.
Из историје библиотеке
Библиотекарска делатност на територији Барајева започела је после 2. светског рата, када свако село добија своју читаоницу. Од 1961. године постоји Народна библиотека Барајево, пар година након тога отвара се и Културни центар, чији је саставни део и библиотека.
Дакле, 1962/63. године спајају се Народна библиотека, Народни универзитет и Дом културе и оснива се матична библиотека са читаоницама у околним селима. 1978. године библиотека се издваја из Културног центра и оснива се Народна библиотека „Београдски батаљон“.
Референдумом из 1989 године, када је и прихваћен предлог о припајању у Библиотеци града Београда, и од тада Народна библиотека „Београдски батаљон” Барајево улази у састав Библиотеке града Београда. 1991. године добија назив „Јован Дучић“.
Данас библиотека има веома богат књижни фонд и велики број читалаца… Чућемо на снимку разговор који смо водили са директором Лазаром Николићем, који нам је дао значајне податке о нашој библиотеци.
(Истражили, обавили интервју са Владаном Николићем Андреј Тодоровић, Жељко Величковић, Јана Мирковић)
Библиотека „Бранко Ћопић“, Вранић (библиотекар Виолета Младеновић)
Књижни фонд библиотеке „Бранко Ћопић“ у Вранићу износи 12.000 књига. Тачан број књига, након извршеног пописа фонда из априла 2015 износио је 10538.
Структура књижног фонда је у складу са типом библиотеке – јавна, позајмна библиотека. Највише су заступљене књиге са садржајем из књижевности (70% фонда). Остатак (30%) иде на литературу општег и научно популарног типа. Библиотека не поседује уџбенике. На територији општине Барајево постоје и раде две библиотеке. Централна општинска библиотека „Јован Дучић“ Барајево (зграда Центра за културу) и огранак „Бранко Ћопић“ у Вранићу (зграда Спомен дома). Књижевност (домаћа и страна) је заступљена у пропорцији „пола-пола“). Посебно истичемо присутност литературе за децу и омладину, укључујући и фонд сликовница и енциклопедија намењених најмлађим читалачким узрастима (деца вртићког узраста).
Огранак „Бранко Ћопић“ у Вранићу највише пажње у раду са читалаштвом посвећује најмлађима, као и ученичкој популацији. Поменути узраст представља највећи број уписаних корисника Библиотеке, мада чланове библиотеке чине људи најразличитијих узраста. На годишњем нивоу, Библиотека има 560 чланова.
У библиотеци постоји литература преведена са руског језика. Деца углавном читају сликовнице руских аутора, бајке, приче и романе. Поред руских класика, међу које спадају Пушкин, Гогољ, Толстој, Достојевски, Чехов и многи други, одраслима су занимљиви савремени аутори (Прилепин, Пољаков…). Класику деца углавном читају као обавезно школско штиво.
Најактивнији корисници библиотеке у прошлој години су: деца (Александра Стојановић, ученица 6. разреда ОШ „Павле Поповић“ и Ања Зоговић ученица 2. године Филолошке гимназије), Лазаревић Стаменко (пензионер), Данијела Поповић (домаћица).
Основна школа „Кнез Сима Марковић“, Барајево (библиотекари Ирена Сирковић и Милена Н.)
Сазнали смо како се врши савремено учлањење у библиотеку, модерним дигиталним путем. Видели смо и књиге инвентара које се више не користе.
У току је ревизија књига у школској библиотеци, има их око 11 320 (ранији податак), после ревизије биће нам на располагању прецизнији подаци.
Фонд је подељен на ученички и наставнички. Ученички чини школска лектира, за наставнике то су стручне књиге и белетристика. Књиге се набављају преко школе, локалне заједнице, града… Књиге из 50-тих година су отписане. Руска књижевност постоји на српском. То је углавном класична књижевност.
У фонду библиотеке наишли смо на часопис који се издавао пре 30 година у нашој школи – „Наше новине“. Тачније, библиотека „Јован Дучић“ је била издавач, али је међу уређивачима овог листа био велики број наставника и ученика наше школе.
Из руске књижевности у основној школи се ради ( у оквиру школске лектире или кроз редовно градиво)
Сергеј Јесењин „Писмо мајци“ (8)
Антон Чехов „Чиновникова смрт“ (7)
Александар Пушкин „Волео сам вас“ (7)
Антон Чехов „Вањка“ (6)
Сергеј Јесењин „Бреза“ (6)
Антон Чехов „Шала“ (5)
(Одломци из неких дела чули су се касније током књижевне вечери, као и поезија Пушкина и Јесењина.)
(Истражили, обавили разговор са библиотекарком, као и са најактивнијим посетиоцем школске библиотеке: Маја Брадић, Лука Тешановић, Лазар Тодоровић.)
Основна школа „Павле Поповић“, Вранић (библиотекар Ања Пешић)
Према попису, у школској библиотеци има 7167 књига. Списак и евиденција књига врши се од 2003 године. Књижни фонд попуњава се како куповином, тако и донацијама.
Према књизи уписа корисника за школску 2018/2019 годину библиотека има 72 активна корисника који су ученици ове школе. У фонду библиотеке постоје дела руских аутора, то су углавном руски класици. Наставници углавном узимају литературу потребну за наставу из њихових предмета, али и друге књиге.
Аутори руских дела у школској библиотеци су чувени у целом свету писци и песници: Максим Горки, Александар Пушкин, Михаил Шолохов, Фјодор Достојевски, Лав Толстој, Борис Пастернак, Иван Тургењев, Александар Блок, Николај Гогољ, Сергеј Јесењин, Николај Островски и други.
(Податке обрадила Милица Стевановић)
Средња школа Барајево (библиотекар Невена Тољага)
Књижни фонд библиотеке Средње школе чини 6925 књига: белетристика, књижевност која је обухваћена школском лектиром, без научне литературе.
Књиге се константно набављају куповином, али и донацијама радника школе, али се примају и као поклон.
Књиге се позајмљују из библиотеке током школске године углавном од стране ученика, али читају и запослени школе (76 професора учлањено је у библиотеку, поред 315 ученика у овој школској години). Просечни број ученика-чланова библиотеке је између 350 и 400 сваке године.
Литература на руском језику не постоји, али постоје стара издања уџбеника за руски језик. Постоји, наравно, књижевност која је саставни део лектире: романи и поезија (мада поезију углавном читају професори).
Најактивнији читаоци су гимназијалци и ученици 4-годишњих смерова, нешто мање 3. степен (највише фризери). Нај-читаоци су Никола Ђокић и Софија Карић (обоје су чланови библиотеке и драмске секције).
Библиотекар (професор руског језика) радо чита и препоручује руске ауторе.
ЛЕКТИРА ЗА СРЕДЊУ ШКОЛУ
1. разред – „Приповетке“ (Чехов)
2. разред – „Евгеније Оњегин“ (Пушкин), „Ана Карењина“ (Толстој), „Рат и мир“ (Толстој), Ревизор (Гогољ)
3. разред – „Драме“ (Чехов), „Тихи Дон“ (Шолохов)
4. разред – „Злочин и казна“ (Достојевски), „Поезија“ (Јесењин)
(Такође и „Песме и поеме“ Мајаковског и „Исповест мангупа“ Јесењина)
(Разговор са библиотекарко обавиле ученице: Наталија Дрењанин, Јелена Илић, Милица Стевановић.)
Црквена библиотека, Барајево (Видо Милић)
Библиотека је настала 2006. године, када је црква почела да добија књиге (заслужни за то су пријатељи цркве, пре свега Драган Мирковић).
Црквена библиотека састоји се од 364 књиге углавном стручне литературе црквеног садржаја (чине је и књиге за литургије). Књиге су нове и у одличном стању. Углавном су куповане или су добијане као донација добрих људи.
Читаоци књига су углавном чланови црквене заједнице. Не постоји чланство, сваки верник (било ког узраста) може да узме било коју књигу, не постоји ни рок за враћање књига.
Што се тиче руске литературе, она не постоји на руском језику, али око 30% књига су преводи руских издања. Већином су то књиге хиландарског издања. А посебну вредност међу књигама чине дела Владике Николаја који је веома волео Србе.
Препорука за читање за децу узраста око 14 година су дела са фотографија (у прилогу), чији су аутори: Андреј Ткачов, Владета Јеротић, Игуман Никон Воробјов и др.
Новина у библиотеци је књига „Свети цар“ Владике Атанасија. Књига је написана прошле године и већ постоји превод на српски језик (превео је Ранко Гојковић). Ово дело бави се животом и страдањем последњег руског цара Николаја II Романова и његове породице.
Књиге у црквеној библиотеци могу се поделити на:
Пастирске, догматске, литургијске, светоотачке, историјске. Ту су и споменици и монографије српских манастира.
Саговорник ученица, Видо Милић, посебно је истакао следеће: сликовнице за децу (Каленић), слике манастира (монографија), страдање Срба (Сава Јовић), затим књигу „Комисија за верска питања“ (записници од 1945 до 1978.) која је добијена директно из Историјског музеја. Посебно је нагласио да би требало посетити црквену библиотеку у Вранићу, која је права ризница са 10.000 (нажалост) несређених књига!
(Истражиле ученице: Катарина Јовичић и Анђела Цветковић.)
Општина Барајево
Општина не поседује организован библиотечки фонд, већ неку врсту архиве. Архивски материјал је регистрован, нумерисан и уредно сложен. Служи за чување разних материјала и података од значаја за општину Барајево. У регистраторима се чувају предмети разних административних сектора и служби Општине током дугог низа година.
Занимљиво је да се чувају и старе фотографије: најстарија је из 1932. године, на њој је приказан центар Барајева. По тим фотографијама може се пратити развој општине, изглед нпр. основне школе или Дома здравља, центра Барајева некада и сада. Можемо упоредити изглед и стање нашег места, али и људи и грађевина сада и пре пола века.
Предшколска установа „Полетарац“ (директорка Брана Ћировић)
У предшколској установи ради се са малом децом која ће тек пред полазак у школу почети да читају, тако да литературе за њих готово да и нема, ако изузмемо сликовнице, настале на основу бајки.
„Полетарац“ има објекте на више локација, и у сваком од објеката присутна је слична литература за децу. То су, поред бајки, књиге о природи и годишњим добима, приручници за цртање и за физичке вежбе. У свом раду васпитачи користе издања Креативног центра, разне енциклопедије (нпр. „Открића и проналасци“) књиге из едиције „Дечје свезнање“ и слично. Најбогатији фонд је у објекту који ова установа има у Глумчевом брду.
Поред литературе за непосредан рад са децом, васпитачи користе и стручну литературу: приручнике из методике, психологије, приручнике који се баве одрастањем и васпитањем деце.
(Истражила Николина Маринковић)
Дом здравља, Барајево (директорка Данијела Новаковић)
Захваљујући директорки Дома здравља успели смо да се упознамо са библиотеком ове установе која је, као што смо и очекивали, веома стручна и нама непозната. Једино што смо препознали су енциклопедије и дела Јована Дучића. Све остало су стручна медицинска издања која се тичу различитих грана медицине, од опште медицине, преко дијагностике, имунологије, кардиологије, преко дијететике и пулмологије, па све до фармакологије и алергологије.
Поред ових стручних издања, приметили смо и књиге чија је тема однос лекар – пацијент, као и приручнике о савременим методама лечења и о медицинским куриозитетима.
(Истражили Александра Кнез, Вукашин Павловић.)
Центар за културу Барајево не поседује библиотеку, већ само скроман број издања локалног карактера (или дела писаца из локалне заједнице).
НАПОМЕНЕ
Презентација која прати овај приказ библиотека може се погледати на:
- школском сајту, преко линка:
http://www.knezsimamarkovic.edu.rs/vannastavne-aktivnosti/
http://www.knezsimamarkovic.edu.rs/wp-content/uploads/2019/05/Biblioteke-ukratko-bez-snimka.pdf
- на блогу наставника, уз текст на руском језику:
«Читать не вредно» – проект секции русского языка для старшеклассников
Сличан текст – Извештај о пројекту објављен је 13. 09. 2019. године на сајту Друштва за стране језике и књижевности Србије у одељку „Ризница“. Рад је објављен као пример добре праксе, поводом Европског дана страних језика. Овај одељак извесно време није доступан за посетиоце / читаоце (у процесу је реконструкције током 2022.).
