Пројекат „Самооцењивање у оквиру ЈП“ (2014)

Пројекат „Самооцењивање у оквиру ЈП“ (2014)

Пројекат је реализован до 2018. (четири школске године). И у каснијим генерацијама неки ученици имају свој портфолио.

УВОД

Увођење Јeзичког портфолија у наставу страних језика у већини европских земаља већ има извесну традицију. То више није ствар избора, већ неопходни саставни део наставе језика. Дуже од једне деценије потврђује се значај овог документа, добро је позната и примењива његова структура, а општеприхваћене су и предности које Језички портфолио уноси како у наставни процес, тако и у његове резултате. С обзиром на наведена искуства и препоруке које се тичу почетка примене портфолија, као и на различите варијанте у различитим земљама (и на разним нивоима проучавања страног језика) где је портфолио постао пракса,  неопходно је применити и у нашем образовном систему ову (за нас нову) тенденцију у настави.

Треба појаснити чињеницу да увођење Језичког портфолија у наставу варира у зависности од неколико битних чинилаца, односно да се његова форма прилагођава образовним системима земаља у које се уводи, образовним стандардима постигнућа ученика, да зависи од узраста ученика (свакако да се „Досије“ нпр. десетогодишњег ученика мора разликовати од „Досијеа“ гимназијалца), као што зависи и од статуса страног језика на који се односи (од тога да ли је у питању први страни језик или други, да ли је фонд часова два или 4/5 недељно). Форма језичког портфолија зависи и од социјално-економских услова у којима функционише школа, наставник и ученици (не/могућност примене ИКТ у настави омогућава или ограничава напредовање и наставника и ученика). Све ово су битни фактори који условљавају форму Језичког портфолија и морају се узети у обзир при осмишљавању како сегмената у непосредној настави, тако и задатака који се стављају пред ученике. 

Ипак, основна форма, али и суштина Европског језичког портфолија (као документа) може се и мора испоштовати  и поред отежавајућих фактора и реалних ограничења.

Да се подсетимо неких од основних карактеристика и циљева Језичког портфолија: коришћењем портфолија унапређује се самосталност ученика (преузимањем одговорности за сопствено напредовање, самосталним постављањем циљева и одређивањем динамике њиховог остваривања, планирањем и реализацијом активности и, на крају, самовредновањем постигнућа). Осим тога, освешћује се процес усвајања језика код ученика непрекидним праћењем својих активности, што повећава мотивацију за остваривање компетенција. Унапређивање мотивације ученика је један од кључних сегмената, неопходних за формирање језичких компетенција, јер управо она води ка реализацији циљева. Садржајна компонента језика је такође битан део процеса који води ка формирању компетенција, али и резултативна компонента (оцењивање и самооцењивање) као завршно вредновање достигнутих компетенција. На путу од постављања циљева до њихове реализације (од стране самих ученика), компетенције треба унапредити од пасивне – рецептивне, преко репродуктивне и продуктивне до интерактивне, као суштински најбитније језичке компетенције. Интерактивна примена језика као бит комуникације уједно представља и показатељ нивоа функционалних језичких знања, које су управо у фокусу Европског језичког портфолија. 

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ПРОЈЕКТА

Пројекат „Самооцењивање у оквиру Језичког портфолија“ ће бити организован као пројекат руске секције (на нивоу додатне наставе) у школској 2014/2015. години.

Циљеви  пројекта

  • Формирање (трајне) заинтересованости ученика за руски језик и организација самосталног рада на усвајању језика;
  • Унапређивање разумевања слушањем, читањем (уз проширену примену језика, тј. продубљивање знања из редовног програма);
  • Укључивање ученика у процес оцењивања (уз подстицање рефлексивности, самокритичности, али и изградњу самопоуздања);
  • Развијање језичких компетенција у складу са европским критеријумима (по Заједничком европском оквиру компетенције ученика у знању другог страног језика на крају основне школе треба да буду на нивоу А1).

Циљна група: Ученици 7. и 8. разреда смене „А“ који уче руски језик, мада се могу укључити и ученици шестог разреда (у неке сегменте ЈП).

Носиоци – реализатори пројекта: наставник и ученици. Начин реализације и трајање пројекта: од почетка до краја школске 2014/2015. године. (Начини реализације наведени у даљем тексту, међу Активностима наставника и Активностима ученика.)

Задаци (образовни, педагошки, социјални)

  • формирати / изградити вештине учења кроз постављање циља;
  • упознати ученике са ЈП-ом (структуром, значајем, начином попуњавања); 
  • подстицати самостални, али и тимски рад ученика (кроз израду пројеката); 
  • пратити и помагати развој способности самооцењивања ученика;
  • организовати различите видове ваннаставних активности које ће позитивно утицати на унапређивање језичких компетенција ученика;
  • подстицати формирање одговорног односа према сопственом напредовању;
  • прилагодити тестове знања стандардима предмета, али и Европском језичком оквиру за ниво А1;
  • извршити усклађивање годишњег плана рада (кроз адаптацију месечних планова) са новим сегментима које подразумева увођење Језичког портфолија; 
  • подстицати ученике на примену ИКТ у самосталном истраживачком раду; 
  • информисати родитеље о пројекту (барем посредно) и укључити их у праћење напредовања ученика.

АКТИВНОСТИ

Активности наставника

  • Упознаје ученике са појмом ЈП (септембар 2014.) и евидентира заинтересоване за рад на портфолију;
  • Израђује потребан број копија обрасца за ученике, као и копије за тестирање ученика током школске године;
  • Излаже и договара са ученицима динамику рада на портфолију током школске године, као и њихове активности;
  • Осмишљава физички изглед портфолија (практично израђује / набавља портфолио у зависности од договора са директором школе, са ученицима и родитељима);
  • Израђује годишњи план рада, тј. редовном годишњем плану рада додаје неопходне часове посвећене портфолију;
  • Пише месечни план рада додатне наставе, у оквиру којег планира и бележи своје и активности ученика у вези са портфолијем;
  • Прилагођава постојеће (из редовног градива и специјалне – оригиналне тестове за ниво А1) и израђује нове тестове знања – један у првом и један у другом полугодишту;
  • Одређује теме за пројекте (самосталне, у пару и групне) од којих ће ученици бирати шта ће радити, одређује динамику израде пројеката;
  • Упућује ученике на домаће и стране, тј. руске интернет изворе информација (посебно за пројекте: да истраже, прочитају, пронађу, на основу тога објасне, нацртају, прикажу, изложе, припреме…);
  • Систематски прати ученичка постигнућа, подржава, усмерава, пружа сваку потребну помоћ;
  • Организује часове тако: да се остварују дидактички циљеви (решавање комуникативних задатака у оквиру теме); да се подстакне истраживачки дух ученика (израдом пројеката); да се превазиђу отпори (према језику, према јавном наступу, према учествовању у дијалогу или монолошком излагању);
  • Организује: приредбе, конкурсе, квизове, такмичења, игре (…) како би ученици имали избор у оквиру ког ће изабрати најпогоднији (за себе) начин унапређивања и обогаћивања језичких знања;
  • Вреднује / награђује сваки труд ученика и напор који уложе;
  • Поштује избор ученика, како оних који се одлуче да воде портфолио, тако и оних који изаберу да то не чине;
  • Подноси писани извештај директору школе о резултатима пројекта (након истека времена за реализацију).

Активности ученика

  • По обрасцу праве скалу нивоа знања (користећи формулације: могу, умем, знам);
  • Формирају свој досије, бирајући по сопственом нахођењу садржај (фотографије са приредбе нпр., стихове које су рецитовали, цртеже из старе свеске, тестове – контролне задатке, видео/аудио снимке);
  • Сами постављају себи циљеве  као одговоре на питања: Шта ће следеће учити? Шта желе да савладају? Шта им је циљ до краја школске године? Шта још нису савладали од раније  обрађеног језичког садржаја?;
  • Воде дневник активности – описивање корака током усвајања језика: шта им је било тешко/лако да ураде? Пишу утиске о тимском раду, о грешкама које су направили;
  • Одлучују у које ће се пројекте укључити (самосталне, групне…бирају тему и тип пројекта);
  • Користе савремене информационо-комуникативне технологије у складу са својим могућностима;
  • Представљају свој портфолио на крају школске године (по договору и раније) – објашњавају како су бирали радове за досије, шта им је било корисно, које су методе / материјале користили, да ли су задовољни резултатима, да ли су реализовали циљеве, на шта су поносни, а шта је могло боље, помоћу које врсте активности су највише научили и слично;
  • Обављају самооцењивање (као и узајамно – у пару и групно – на нивоу пројекта) – критички, реално, у складу са договореном динамиком;
  • Учествују у осталим ваннаставним активностима (приредбе, квизови, игре, такмичења, конкурси) по сопственом избору и жељи;
  • Истражују, фотографишу, израђују презентације, излажу, представљају резултате „проблемских задатака“, врше анкете у оквиру пројеката;
  • Обраћају се за помоћ, подршку, савет наставнику, али и родитељу који утиче на самопоуздање ученика и на унапређивање њихове мотивације и тако бива укључен у процес остваривања компетенција.

ПЛАНИРАНИ ПРОЈЕКТИ И АКТИВНОСТИ

Навешћемо неке од видова пројеката и сегмената планираних  ваннаставних активности  (за наредну школску годину) у  којима ће ученици бити у могућности да изаберу активност по сопственом нахођењу и да, након реализације, обаве самооцењивање, упоредо са оцењивањем које обавља наставник:

  • „Викторина“  / „Словарник“ – екипни квизови такмичарског карактера (по један квиз у сваком полугодишту);
  • Изложба радова ученика из претходне школске године и друге тематске изложбе дечјих радова (као и претходних школских година);
  • Пројекти, који се могу организовати на нивоу одељења или у оквиру више ученичких група, нпр.: 
  • Школски систем у Русији и Србији (сличности и разлике – 8. разред);
  • Шале, карикатуре – хумор у Русији и Србији (школа, политика, породица);
  • Рекламе, пароле, дечја права, инклузија  (поређење Русија – Србија); –     Мода међу тинејџерима – „Од главе до пете“ (Русија – Србија, 7. разред);
  • Туристички водич кроз Русију / Србију („Золотое кольцо России», 8. разред);
  • Храна, специјалитети у Русији / Србији – поређење (7. разред);
  • Спорт, здрав живот, тимска борба или индивидуални спортови, велики спортисти у Русији / Србији (7. разред);
  • Географија / Историја – основне одлике Русије и Србије – територија, богатства, народ, градови, владари;
  • Ток-шоу или прес-конференција са личностима које ученици изаберу, проуче (новинари/водитељи и гости емисије).

Ово су неке од идеја за теме пројеката и подложне су промени. План није да се реализује сваки од њих, већ да ученици имају што већи избор, а искључиво од њихове жеље и мотивације зависи који од пројеката ће бити реализован. Биће узете у обзир и идеје ученика, без обавезе да буду у тесној вези са градивом за одређени разред.

Друге могућности:

▪ Учествовање у конкурсима и такмичењима ван школе: Међународни конкурс у Руској школи („ЛИК России“, прво полугодиште) и у Руском дому (друго полугодиште); НИС олимпијада и МПНС такмичење (друго полугодиште); Други међународни  конкурси (нпр. досадашњи конкурс „Россотрудничества“) где се појави прилика за учествовање;

▪ Остале активности: организовање приредби; посете Руском дому; интерни конкурси (школски, општински); сарадња са другим школама и установама; посете књижевним вечерима и др., у зависности од могућности и избора ученика; организовано гледање руских (анимираних) филмова; вечери руске музике итд.

ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТИ ПРОЈЕКТА

Увођење Језичког портфолија у основној школи представља изазов за наставника. Појам „самооцењивање“ је потпуна новост за ученике овог узраста и неопходно је извесно време да би се усвојили његови основни принципи. Међутим, искуства су показала да је портфолио подједнако велики изазов за ученике, као за наставника. 

Ипак, не може се очекивати од ученика да у старту примене самокритичност приликом вредновања сопственог рада, нити да буду у стању да већ при реализацији првог пројекта реално оцене ангажовање сваког члана тима. Не треба, такође, очекивати од сваког ученика да објективно постави циљеве које сам треба да реализује, тј. да процени остваривост у конкретном временском оквиру. Ови, као и већина осталих сегмената Језичког портфолија уводе се постепено и полако, дајући ученицима слободу у избору сваке ставке (осим, наравно, када је у питању реализација редовног наставног програма и динамике коју намеће ток школске године).

Резултати увођења Језичког портфолија у наставу страног језика умногоме зависе од начина на који ће наставник презентовати ученицима значај самог документа (али и смисао попуњавања портфолија као процеса који води ка остваривању језичких компетенција). Резултати зависе и од пријема од стране ученика, јер се могу очекивати отпори, као последица узраста ученика, недостатка заинтересованости за нешто што представља „још оцењивања“ и немогућности схватања значаја портфолија за њихово учење страних језика уопште (на вишим нивоима образовања, али и у контексту њихове будуће професије, као и за самостално изучавање страних језика).

С обзиром на чињеницу да ови сегменти образовања још нису „заживели“ у нашем систему и да немамо домаћи узор на који бисмо се угледали, спремни смо на потешкоће, као и на могуће грешке у ходу. Након истека времена предвиђеног за реализацију овог пројекта, бићемо у позицији да коригујемо почетничке грешке, што ће рад на портфолију са будућим генерацијама учинити лакшим. Управо због тога на самом старту нисмо предвидели да укључимо све ученике у пројекат, већ само оне који буду заинтересовани, а очекујемо да то буде готово трећина ученика седмог и осмог разреда који уче руски језик у смени „А“.

Уз наведене ризике и отежавајуће факторе, успехом ћемо на крају школске 2014/2015. године сматрати пораст броја заинтересованих ученика, односно жељу за укључивањем у пројекат оних ученика који нису били укључени. Очекујемо (за сада на нивоу претпоставке, али и на основу досадашњих изузетно позитивних искустава у раду са ученицима у оквиру руске секције „Умница“)  да у овој школској години у пројекту учествује 40 – 50 ученика, а да се у наредној школској години тај број дуплира. Осим тога, покушаћемо и да на нивоу шестог разреда започнемо са неким сегментима портфолија (нпр. „пројектни“, где би ученици вредновали само своје учешће у пројектима; или евидентирање учествовања у програму на приредби или на конкурсима; или – израда Језичког досијеа као најмање захтевног и најзанимљивијег дела Језичког портфолија за овај узраст ученика).

Крајњи циљ је, свакако, да постепеним порастом броја заинтересованих ученика у одређеном тренутку можемо да уведемо Језички портфолио за све ученике. 

Очекујемо, наравно, подршку директора школе и педагошко-психолошке службе. Надамо се да ће се, временом, колеге који предају стране језике прикључити увођењу Језичког портфолија у наставу страних језика и новим идејама обогатити пројекат који покрећемо, а који ће се надограђивати, развијати, допуњавати у наредним годинама.

Септембар 2014. године                                            


Подели

Написала Још

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Мира Симеуновић
© 2024 Мира Симеуновић