Овде су дате само цртице из живота и рада уметника. Детаљније преко приложених линкова и у другим постовима на сајту.
Децембар 2021. – презентација личних сазнања о уметницима стрипа у Србији између два светска рата колегама на састанку Београдске подружнице професора руског језика (при Славистичком друштву Србије) у Руском дому.
(Овде дајем кратак осврт на садржај излагања, уз напомене на крају.)

УВОД
Између два светска рата, двадесетих година ХХ века, у време када је Београд имао око 300 000 становника, преко 10% нових грађана пристиже из Русије. Емигранти су били уметници, доктори, архитекте, образована елита која је припадала „белој“ емиграцији. Међу њима је било неколико великих уметника који су формирали „Београдски круг“. Уз још три уметника (ван круга) – они су написали прве стрипове у Србији (међу првима у Европи). Написали су и / или илустровали преко 150 романа на више од 4000 страница стрипова. Велики значај мора се дати и Александру Ивковићу (из Одесе), који је у Београду тих година издавао 9 часописа са тиражем од 300 000 примерака недељно (за сваког Београђанина по један). У његовим новинама радили су и сценариста Владимир Кургански, Павел Пољаков, Бранко Видић. Они су дали свој допринос раду руских уметника стрипа.
У Србији су се историјом руског стрипа у Србији бавили Здравко Зупан и његов „Комико“ (реиздања). У Русији је то „Чёрная сотня“ / „Црна стотина“, која је објавила 17 романа на 426 страница. Најзначајнији истраживач ове области је др Ирина Антанасијевић, професор на Филолошком факултету.
НАВОЈЕВ
Први суперхерој међу стрип-јунацима био је његов ЗИГОМАР; псеудоним Ник Вудли; бавио се историјом Балкана; умро је од туберкулозе са 27 година.
ШЕНШИН
Био је школовани уметник; о себи волео да каже да је „весели човек невеселе судбине“; Најпознатије његово дело је „Добри војник Швејк“; стрељан је 1944 због илустровања бајки браће Грим и Андерсена.
СОЛОВЈОВ
Стрип је његова страст; Ирина Антанасијевић га сматра зрелим аутором; сарађивао је са сценаристом Бранком Видићем; написао је чак 24 графичка романа; радио на основу светски познатих дела, нпр. „Острво с благом“.
ЖЕДРИНСКИ
Школовао се за архитекту и сликара. Радио у Народном позоришту; поставио је 130 представа у Београду, радећи сценографију за опере и балете; поставио је укупно преко 400 представа у разним земљама; није био у београдском кругу; илустровао је преко стотину књига; „Руслан и Људмила“ је његов најпознатији графички роман; умро је у Паризу.
ГУЉЕВИЧ
Од Пољске где је рођен, преко Љубљане и Беле Цркве до Београда. Био је сликар-графичар; најпознатији је по портретима владара; у Војном музеју у Београду налази се 60 његових акварела; урадио је 4 стрипа; оптужен да је колаборациониста, одлази у Њујорк 1944.
РАНХНЕР
Пореклом је из Одесе; убијен је 1942. због сарадње са владом Недића; написао је 18 романа у стрипу за издавачку кућу Александра Ивковића; имао језички дар и самостално је креирао садржај својих прича.
ТИШЧЕНКО
Са Крима је дошао у Белу Цркву; студирао сликарство, филозофију, али није завршио ништа од тога; он је пре свега био арикатуриста са псеудонимом ТЕН; отишао је после рата у Бразил где је и умро 90-тих година.
КУЗЊЕЦОВ
Најпродуктивнији руски уметник у Београду: написао је 26 стрипова; водио курс цртања у Панчеву; сарађивао са Пољаковом; урадио је политички памфлет, повезивали су га са масонима и пропагандним одељењем „S“; Илустровао је Петра Великог и Наполеона, али и Пушкина; радио у Београду и Паризу; „Чёрная сотня“ га истиче као једног од највећих; емигрира у Минхен па у САД (бојећи се комуниста)
ЛОБАЧЕВ
Рођен 1909. као син конзула; направио је прву рекламу за Калодонт; свирао на гитари; Владимир Кургански је радио са њим на сценарију; први стрип било је „Крваво наследство“ 1935.; илустровао је преко 30 стрипова; Радио за Политику, Земљорадничку задругу, Народну просвету; Радио и у Румунији; у СССР је 1966. године урадио један стрип – „Ураган долази у помоћ“ – није прихваћен; наше писце преводио је на руски језик (200 – 300 књига); основао је школу стрипа у Земуну 1996; умро је 2002. „Чика Ђоле Стрип“ би је најдуговечнији и најплодоноснији уметник стрипа у Србији.

НАПОМЕНЕ
Осим презентације колегама у Руском дому, ову занимљиву тему обрадила сам у неколико публикација, трудећи се да шири круг колега и ученика упознам са историјом стрипа у Србији, али и са значајем руских уметника и њиховим утицајем на културни живот и развој Србије.
Публикације посвећене руским стрип-уметницима у Београду погледати на (пед-копилка):
- Русские художники-комиксисты в Сербии (часть 1, с презентацией)
https://ped-kopilka.ru/blogs/mira-simeunovich/ruskie-hudozhniki-kimiksisty-v-serbi-chast-1.html
2. Русские художники-комиксисты в Сербии (часть 2, с презентацией)
3, У форми онлајн часописа на руском језику: https://www.calameo.com/read/0066866232a4ea3695332
4. У форми онлајн часописа на српском језику (део припреме за е-часопис секције руског језика „Умница“ у којем је овај рад био централна тема):

Мира Симеуновић, 2022.