Шетња по Москви (2012, 8.р.)

ТРИЗ-педагогија на часу РКИ

Овај угледни час је део првог великог пројекта секције „Руска недеља“ из 2012. (поред изложбе и приредбе).

„ШЕТЊА ПО МОСКВИ“ (2012, 8.р.)

Угледни час

7. 11. 2012. ГОДИНЕ

М И Р А   С И М Е У Н О В И Ћ (професор руског језика и књижевности)

Наставна јединица: „А вы знали,…“, текст, пета тема – „Кто в Москве не бывал, красоты не видал“, по уџбенику: „Руски језик за осми разред основне школе Орбита 4“; аутори: Предраг Пипер, Марина Петковић, Светлана Мирковић. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2000.

Тип часа: утврђивање лексичког и културолошког материјала, усвојеног на претходним часовима, а који се односи на тему „Москва“; упознавање ученика са новим лексичким материјалом из текста „А вы знали,…“.

Облик рада: фронтални, индивидуални.

Разред и одељење: 8-3

Датум одржавања часа: 7. 11. 2012.

Образовни циљ часа: усвајање новог лексичког материјала; развој вештине и навике усменог говора на руском језику, као и унапређење способности разумевања „на слух“; подизање нивоа личног образовања усвајањем културолошког минимума на задату тему; рад на развоју језичког образовања ученика преко културно-историјских реалија у вези са датом темом.

Васпитни циљ часа: побуђивање позитивног односа ученика према земљи чији језик уче; подстицање поштовања према историји и језику блиског им народа; инспирисање жеље (код ученика) за упознавањем нових култура у циљу развоја личне; мотивисање жеље за дубљим откривањем културе сопственог народа, а у циљу повезивања са другима, као и рада на сопственом карактеру.

Методе рада: дијалошка: разговор на задату тему, с циљем утврђивања лексике са претходних часова; рад на тексту: информативно читање текста о московском метроу и разговор на ту тему; демонстративна: гледање и слушање аудио-видео филма о Москви и завршно утврђивање теме показивањем и анализирањем фотографија, цртежа у вези са датом темом.

Место и наставна средства: свечана сала (због могућности употребе техничких средстава, потребних за успешно одржавање часа), уџбеник, компјутер, аудио-видео филм, цртежи, фотографије.

Коришћена литература: Уџбеник за осми разред (поменуто); „Седам шетњи по Москви“ – наставни филм за оне који уче руски језик, аутори: Ј. Е. Прохоров, А. В. Голубева, Санкт-Петербург „Златоуст“, 2000.

Корелација са другим предметима и наукама: српски језик, историја, географија, уметност, верска настава.

ТОК ЧАСА:

УВОДНИ ДЕО

Читање текста (у уџбенику) „Да ли сте знали…“, било је дато ученицима као домаћи задатак. Пре него што ће на часу прочитати текст, ученици говоре о чему се у њему ради, а након читања наставник објашњава и записује на табли неке речи и изразе (ученици такође записују): памятный день – день, который все запомнили; ездить – поездка – путешествие; чудо-лестница – эскалатор; осторожно – берегитесь; оглядываться – смотреть вокруг. 

ЦЕНТРАЛНИ ДЕО

Ученици гледају филм  „Седам шетњи по Москви“, то јест први и други део / шетњу. У првој шетњи, под насловом „Оснивање и историја града“ ради се о животу Москве од времена оснивања (1147. године) до нашег времена. Друга шетња, под називом „Кремљ“ говори о историји и данашњем  изгледу ове древне московске тврђаве.

На основу онога што су ученици сазнали о Москви на претходним часовима, као и онога што су чули и видели у овом филму, наставник им поставља следећа питања:

  1. Када, на ком месту и ко је основао  Москву?
  2. Која битка је била посебно важна за руску државу 1380. године?
  3. Како изгледа грб Москве?
  4. Који град је, осим Москве, био престоница Русије и зашто?
  5. Какав је био московски Кремљ у средњовековној Русији?
  6. Какве су зидине Кремља? А куле?
  7. Шта је то Оружана палата?
  8. Које цркве су унутар Кремља? По чему су познате?
  9. Шта се све налази на територији Кремља, иза зидина?
  10. Како данас изгледа Црвени трг?
  11. Који храм је саграђен на Црвеном тргу у XVI веку?
  12. Шта је то ГУМ и где се налази?
  13. Који музеј се налази на Црвеном тргу?
  14. Који још музеји постоје у Москви, и која позоришта?
  15. Како се назива највећи у свету православни храм и каква је његова историја?
  16. Које су најпознатије улице у Москви? По чему су познате?
  17. Шта је то „зракасто пројектовање“?
  18. Шта знате о московском метроу? Када је започела његова изградња?
  19. Када и због чега је горела цела Москва?
  20. Која места у Москви треба посетити?
  21. Како се назива најпознатији Московски универзитет?
  22. Који женски манастир се помиње у филму?
  23. Шта се налази на Манежном тргу?
  24. Где се налази Александровски врт и по чему је познат?
  25. Где је резиденција Председника Русије (како се он зове)?

Предвиђeни тачни одговори ученика:

Москву је основао кнез Јуриј Долгоруки 1147. године, на Боровицком брду.

Битка на Куликовом пољу из 1380. године је за руски народ оно што је за нас бој на Косову.

Грб Москве је црвени штит, на којем се налази Свети Георгије који убија змаја.

Осим Москве, престоница руске државе био је Санкт-Петербург, у време владавине  цара Петра Великог.

У средњовековној Русији зидине московског Кремља су биле „белокамене“, а данас је Кремљ тврђава, опасана црвеним зидинама (дебљине преко шест метара), а на угловима зидина налазе се куле. Кула има 20, а највећа међу њима је Спаска кула. Унутар Кремља су три велике цркве: Архангелска, Успенска и Благовештенска. У Успенској цркви се врши избор патријарха Руске православне цркве. Ту је и царско звоно и царски топ, као и звоник Ивана Великог. У Кремљу се налази и Оружана палата – музеј у коме се чува старо оружје, уметничка дела, вредни предмети     царских породица, као и Кремаљски дворац, где је резиденција председника Русије.

Црвени трг је главни трг у целој Русији. На њему се налази Храм Василија Блаженог (из XVI века), Историјски музеј, зграда највеће робне куће у Русији (ГУМ), насупрот ње су зидине Кремља, испред којих је маузолеј В.И. Лењина.

Најпознатији музеј у Москви је Третјаковска галерија, ту је и Музеј ликовних  уметности под именом А.С. Пушкина, као и многи други књижевни музеји. 

Најпознатије позориште је свакако Бољшој театар – чувен у целом свету, недалеко од њега је и Мали театар, Дечје музичко позориште, Луткарско позориште, као и многа друга.

У  Москви се налази и највећи православни храм у свету. То је Храм Христа -Спаситеља. Он је подигнут крајем XIX века, у част победе над Наполеоном,  али  је срушен 1931. године. Крајем XX века поново је саграђен и данас представља  симбол  препорода руског народа.

Најпознатије московске улице су: Тверска улица – централна улица града. У њој се  налази споменик оснивачу Москве, Јурију Долгоруком и песнику Александру  Пушкину. Позната је и улица Стари Арбат у којој је, као у улици Кнеза Михаила у  Београду – пешачка зона. То је улица са уличним свирачима, сликарима, радњама са  сувенирима…

Зракасто пројектовање представља такво пројектовање по којем све улице иду од  центра града као зраци, а пресецају их кружне улице (као годови на стаблу дрвета).

Московски метро је читав подземни свет двораца, где свака станица изгледа као музеј. А започето је са градњом метроа 1935. године.

Много је тога што у Москви вреди погледати – паркови, музеји, Московски циркус,   подземни тржни центар на Манежном тргу у центру града, Александровски врт, где   гори „вечни пламен“ на споменику незнаном јунаку. 

У филму се помиње Новодевичји женски манастир, у којем су живеле жене, ћерке,  сестре руских царева, а који је изграђен по узору на Кремљ. 

Московски Државни Универзитет носи име чувеног руског научника Михаила  Ломоносова и у њему сваке године студира на десетине хиљада студената.

Одговарајући на ова питања, ученици показују цртеже које су сами урадили за изложбу, објашњавају слике са призорима из Москве (неке су такође видели у филму). Док разматрају прошлост и садашњост Русије и Москве, ученици паралелно с тим говоре о Србији и Београду (на пример – Косовски бој, православни храмови у Београду, реке и београдска тврђава, пешачке зоне…)

ЗАВРШНИ ДЕО

На крају часа наставник даје ученицима домаћи задатак: да напишу састав на тему „Шетам по Москви“. У саставу треба да напишу шта би желели да виде у Москви од оног што су сазнали на претходним часовима.

На самом крају часа и дате теме, ученици слушају песму „Шетам по Москви“ (чији текст имају у уџбенику).

ПРИЛОГ: ТЕКСТОВИ – ШЕТЊЕ

ПРВА ШЕТЊА

ОСНИВАЊЕ И ИСТОРИЈА ГРАДА

Добродошли у Москву, престоницу Руске Федерације.

Москва је највећи град Русије. Она се налази у центру европског дела земље на обалама реке Москве. Данас овде живи око девет милиона људи*. То је важан политички, пословни и културни центар.

Град је основао кнез Јуриј Долгоруки 1147. Године. На Боровицком брду саградио је прву дрвену тврђаву. Добила је назив по имену реке – Москва. А недавно је град напунио 850 година. Главна улица у Москви је Тверска. Овде се налази споменик оснивачу града Јурију Долгоруком.

Почетком XIII века Кијевска Русија је ослабила због конфликта међу кнежевима. Зато су, у свом нападу на Русију, монголо-татари остварили победу у неким руским градовима. Са опасних граница становништво је бежало у шуме Централне Русије, у Твер и Москву. Ови градови постају конкуренти један другом. Посебно је порасла надмоћ Москве после победе Русије на Куликовом пољу 1380. године. Тада је руску војску предводио московски кнез Дмитриј Донској. У његово време московска тврђава постаје камена.

Погледајте овај дивни звоник. То је звоник Ивана Великог. Московски кнез Иван III. Велики владао је Москвом у другој половини XV века и ушао у историју као „ујединитељ руских земаља“. Управо у то време настао је и грб Москве – црвени штит, а на штиту свети Ђорђе Победоносац, који убија змаја. Крајем XV века у престоници је већ било 100 хиљада становника и око 40 хиљада кућа. Центар града красиле су златне куполе многобројних нових храмова и цркава.

Овај величанствени московски храм знају сви. Храм Василија Блаженог или храм Покрова – то је његов званични назив. Храм су саградили архитекте Барма и Постник у част освајања Казања од стране Ивана Грозног 1552. године. У време Ивана IV Грозног подигнута су ова здања.

Храм Покрова стоји на централном градском тргу – Црвеном. У староруском језику та реч значила је „леп“. Испред храма се налази споменик Мињину и Пожарском, руским националним јунацима с почетка XVII века. На десној страни је Кремљ и Маузолеј. Преко пута храма је Историјски музеј. Испред музеја је споменик Жукову. Здања на тргу чине непоновљиву целину.

У XVII веку Москва је један од највећих градова у Европи. Страни путници детаљно описују лепоту њених храмова и манастира. Свето-Данилов манастир је најстарији у Москви. Основан је у XIII веку. Један од најлепших московских манастира је

Новодевичји. У овом женском манастиру монахиње су биле ћерке, сестре и жене царева, на пример, сестра Петра Првог – принцеза Софија. А ово је Донски мушки манастир. Он је основан у XV веку.

Почетком XVIII века Петар I је пренео престоницу у Санкт-Петербург. Али Москву су готово званично називали „другом престоницом“, срцем земље. Стари дворци и имања у зеленим вртовима, особени московски стил у архитектури, који спаја руску и европску традицију… За разлику од европског Петербурга, Москва је увек била патријархални руски град. Хајде да просто прошетамо улицама старе Москве и да уживамо у њима.

Стари Арбат… Прва пешачка зона у престоници. А да, можда, наручимо овакав портрет?

1918. године Москва поново постаје престоница државе. Данас на стотине хиљада туриста долазе у Москву да виде њене величанствене храмове и дворце, нове широке проспекте и старинске уске улице, познате музеје и дивне споменике…

Туристи су одушевљени величином Москве. Старо и ново повезани су на сваком кораку. Можда је управо то нови московски стил?

Град се мења и расте из године у годину, али је увек подједнако предиван величанствени склад Кремља на Боровицком брду…

ОСНОВАНИЕ И ИСТОРИЯ ГОРОДА

Добро пожаловать в Москву, столицу Российской Федерации.

Москва – крупнейший город России. Она находится в центре европейской части страны на берегах Москвы-реки. Сегодня здесь живёт около девяти миллионов человек*. Это важный политический, деловой и культурный центр.

Город был основан князем Юрием Долгоруким в 1147 году. На Боровицком холме он поставил первую деревянную крепость. Её назвали по имени реки – Москва. А недавно Москве исполнилось уже 850 лет. Центральная улица Москвы – Тверская. Здесь стоит памятник Юрию Долгорукому, основателю города.

К тринадцатому веку Киевская Русь ослабла в результате конфликтов князей. Поэтому, когда на Русь напали монголо-татары, они одержали победу над отдельными русскими городами. С опасных границ жители побежали в леса Центральной Руси, в Тверь и Москву. Эти города начинают конкурировать между собой. Особенно вырос авторитет Москвы после победы русских на Куликовом поле в 1380 году. Во главе русских войск стоял тогда московский князь Дмитрий Донской. При Дмитрии московский Кремль стал белокаменным. 

Посмотрите на эту прекрасную колокольню. Это колокольня Ивана Великого. Московский князь Иван III Великий правил в Москве во второй половине XV века и вошёл в историю как „собиратель русских земель“. Именно в это время появился герб Москвы – красный щит, на щите святой Георгий Победоносец, поражающий дракона. В конце XV века в столице было уже более 100 тысяч жителей и около 40 тысяч домов. Центр города украсили золотые купола многочисленных новых соборов и церквей.

Этот величественный московский собор знают все. Собор Василия Блаженного или Храм Покрова – это его официальное название. Храм построен архитекторами Бармой и Постником в честь взятия Иваном Грозным Казани в 1552 году. При Иване IV Грозном строились и эти здания.

Собор Покрова стоит на центральной площади города – Красной. В древнерусском языке это слово значило „красивая“. Перед собором памятник Минину и Пожарскому, русским национальным героям начала XVII века. Справа Кремль и мавзолей. Напротив собора – Исторический музей. Перед музеем памятник Жукову. Здания на площади образуют неповторимый ансамбль.

В семнадцатом веке Москва – один из крупнейших городов Европы. Иностранные путешественники подробно описывают красоту её соборов и монастырей. Свято-Данилов монастырь – самый старый в Москве. Он основан в тринадцатом веке. Один из самых красивых московских монастырей – Новодевичий. В этом женском монастыре монахинями были дочери, сёстры и жёны царей, например, сестра Петра Первого царевна Софья. А это Донской мужской монастырь. Он основан в пятнадцатом веке. 

В начале XVIII века Пётр I перенёс столицу в Санкт-Петербург. Но Москву почти официально называли „второй столицей“, сердцем страны. Старинные дворцы и усадьбы в зелёных садах, особый московский архитектурный стиль, соединивший русские и европейские традиции… В отличие от европейского Петербурга Москва всегда оставалась патриархальным русским городом. Давайте просто пройдём по улицам старой Москвы и полюбуемся ими.

Старый Арбат… Первая пешеходная зона в столице. Может быть, заказать такой портрет?

В 1918 г. Москва снова стала столицей государства. Сегодня сотни тысяч туристов приезжают в Москву, чтобы увидеть её величественные соборы и дворцы, новые широкие проспекты и старинные узкие улицы, известные музеи и замечательные памятники…

Приезжих поражают московские масштабы. Старое и новое соединяются здесь на каждом шагу. Может быть, это и есть новый московский стиль?

Город меняется и растёт год от года, но неизменно прекрасен величественный ансамбль Кремля на Боровицком холме.

ДРУГА ШЕТЊА

КРЕМЉ

Срце Москве је Кремљ. Панорама Кремља нарочито се добро види са Великог Каменог моста на реци Москви. На високом брду иза високих зидина стоје снежнобеле силуете здања. Како су лепе на сунцу златне куполе храмова! Са њихове десне стране је звоник Ивана Великог.

У XIV веку за време Ивана Калите Москва је већ центар велике кнежевине, тврђава постаје посебан део града.

У другој половини XV века формира се та целина Кремља, која је у основи данашњег. Обратите пажњу на зидине тврђаве. Њихова дебљина износи од 3,5 до 6,5 метара. На угловима стоје велике куле. Свака од 20 кула Кремља има свој непоновљиви изглед, свој назив. Главна међу њима је Спаска кула. Њу је саградио италијански архитекта Солари 1491. године. А 1625. године на њу је постављен сат – звоник. 

У центру Кремља су три величанствена храма: Успенски, Благовештенски и Архангелски. У Успенском храму су крунисани руски цареви од Ивана III до Николаја II. Овде се бирао поглавар руске православне цркве – патријарх целе Русије.

Бисером староруске архитектуре с правом се сматра звоник Ивана Великог, саграђен 1508. године. Његова висина износи 81 метар. 

Велики Кремаљски дворац. Он је подигнут на Боровицком брду средином прошлог века. На његовој куполи је застава Русије. Овде се налази Савет Федерације.

А на Манежном тргу поред Александровског врта налази се троспратни подземни тржни центар.

Саставни део Кремља је Црвени трг, главни трг у Русији.

Када дођете у Москву, обавезно свратите у Кремљ, упознајте се са његовим музејима и храмовима.

КРЕМЛЬ

Сердце Москвы – Кремль. Панорама Кремля особенно хорошо видна с Большого Каменного моста через Москву-реку. На высоком холме за высокой стеной – белоснежные силуэты зданий. Как красивы на солнце золотые купола соборов! Справа от них колокольня Ивана Великого.

В XIV веке при Иване Калите Москва уже центр великого княжества, крепость становится отдельной частью города.

Во второй половине XV века формируется тот ансамбль Кремля, который составляет его основу и в наши дни.

Обратите внимание на крепостные стены. Они имеют толщину от 3,5 до 6,5 метров. По углам стоят могучие башни. Каждая из 20 башен Кремля имеет свой неповторимый облик, своё название. Главная из них – Спасская башня. Она была построена итальянским архитектором Солари в 1491 г. В 1625 г. на ней были установлены часы-куранты.

В центре Кремля – три величественных собора: Успенский, Благовещенский и Архангельский. В Успенском соборе венчались на царство русские цари от Ивана III до Николая II. Здесь же выбирался глава русской православной церкви – патриарх всея Руси.

Шедевром древнерусской архитектуры по праву называют колокольню Ивана Великого, построенную в 1508 году. Её высота 81 метр.

Большой Кремлёвский дворец. Он поставлен около Боровицкого холма в середине прошлого века. На его куполе государственный флаг России. Здесь находится Совет Федерации.

А на Манежной площади рядом с Александровским садом расположен трёхэтажный подземный центр торговли и отдыха. 

Составная часть Кремля – Красная площадь, главная площадь России.

Когда вы приедете в Москву, обязательно зайдите в Кремль, познакомьтесь с его музеями и соборами.

Рад је објављен на блогу, на међународном педагошком сајту „пед-копилка“:

Конспект урока русского языка «Прогулка по Москве» с презентацией, 8 класс, линк је:

https://ped-kopilka.ru/blogs/mira-simeunovich/konspekt-uroka-po-ruskomu-jazyku-progulka-po-moskve-8-klas.html


Подели

Написала Још
Мира Симеуновић
© 2025 Мира Симеуновић