Након дугог упознавања са овом технологијом, применила сам је на часовима одељењског старешине и на предметним часовима.
ПРИМЕНА ТРИЗ-ПЕДАГОГИЈЕ У НАСТАВИ РУСКОГ ЈЕЗИКА –
ОГЛЕДНИ ЧАС (одељење 8-3)
| Предмет | РУСКИ ЈЕЗИК |
| Наставна тема | III – «Любовь не знает границ» |
| Наставна јединица | Интелектуалне игре (са елементима ТРИЗ-педагогије) на часу руског језика |
| Циљ наставне јединице | Обнављање лексичко-граматичких знања применом интелектуалних игара |
| Очекивани исходи | На крају часа ученик ће бити у стању да: Допуњава и примењује знања из разних предмета (која се односе на Русију) Користи знања матерњег језика у служби разумевања руског као страног језика Разликује буквално од других значења речи (проналажење значења „иза речи“) Обнови правила писања и изговора речи на руском језику Да запажа сличности / разлике / грешке у речима познатог значења Систематизује и презентује основне карактеристике појединих врста речи |
| Методе рада | Дијалошко-монолошка, писмена |
| Облици рада | Фронтални, у пару, индивидуални, групни |
| Уводни део часа – планиране активности наставника | − наставник објашњава ученицима тему и циљ часа, говори о њиховим активностима; − дели ученике у 3-4 групе (у зависности од броја присутних ученика). Групе се формирају на основу нивоа стечених знања, како не би сви ученици одговарали на питања подједнаке тежине, тј. питања су диференцирана на 3 /4 нивоа сложености, а постављају се ученицима на српском или на руском језику; − износи основне податке о врстама и смислу „игара“ / вежбања које ће ученици радити током часа, о начинима давања одговора у појединим вежбањима; − одговара на питања ученика, даје објашњења нејасних детаља УПУТСТВО ЗА УЧЕНИКЕ: наставник објашњава ученицима врсте вежбања (једну по једну). Предлаже им да веома пажљиво слушају и да размисле пре него што дају одговор. Напомиње да су вежбања диференциране тежине, због чега ће за 4 и 3 групу питања делимично бити на српском језику. У неким вежбањима прва одговоре даје 4. група, затим 3., у неким прво друга, затим прва група. Такође напомиње да се у оквиру групе ученици могу саветовати и делегирати заједнички одговор где год је то могуће (у писменим играма нпр.). Свака група бележи своје тачне одговоре, групе се не такмиче једна против других, већ се труде да дају тачне одговоре. У ПРИЛОГУ: обрасци за вежбања која ученици раде писмено – 2, 4, 7. То су вежбања „По чему личе?“, „Анаграми“, „Улови грешку!“ и резервно вежбање „Шта пишемо, а шта говоримо“ (ово вежбање ће ученици радити у зависности од времена, тј. брзине рада на претходним задацима). |
| Уводни део часа – планиране активности ученика | Пажљиво слушају уводне напомене наставника; − деле се у групе по упутствима наставника; − постављају питања за нејасне детаље (нпр.: шта ако нико из групе не зна одговор; да ли ученици добијају бодове / оцене за успешно учешће у решавању задатака; шта ако више ученика у групи зна одговор – ко ће одговорити на дато питање…и сл.) |
| Средишњи / централни део часа – активности наставника | 1. РАЗМИНКА. Наставник поставља неколико веома једноставних питања из разних области, као припрему / увод у вежбања. 4 Да ли је Санкт Петербург био или јесте главни град Русије? Да ли се Јадранско море налази у Русији? Настави низ додавањем две речи: папа, мама… (брат…) 3. Да ли су Руси православни народ? Шта је Кремљ и где се налази? Настави низ додавањем две речи: папа, мама…(дедушка…) 2. Самое глубокое озеро в мире…? Северная Венеция – это город…? Продолжи цепочку: Россия, история… (Сербия, биология, химия) 1. Инфинитив – главная форма существительных? Кто написал «Анну Каренину»? Продолжи цепочку: идти, ходить…(ехать, ездить, лететь…) 2. ЧЕМ ПОХОЖИ? Групе добијају по четири речи (у сваком «скупу»). У једном треба да пронађу две речи, међу којима постоји логична веза, а у другом једну реч која (по језичком критеријуму) не припада групи. 3-4 река, море, водопад, озеро / пенал, ручка, карандаш, ранец 1-2 вода, квас, молоко, кока-кола / учиться, любить, носить, жить (2) 3. ЛОЖНЫЕ ВОПРОСЫ. Наставник поставља неколико питања са понуђеним одговорима који су нетачни. Задатак је да ученици дају трећи – тачан одговор. Усмено вежбање. 4. Москва – столица Сербии или Украины? Ирина пришёл или Ирина пришли? Сегодня март или апрель (суббота или понедельник)? 3. Новак Джокович играет в футбол или в хоккей? Байкал / Волга в Америке или в Африке (озеро или река)? Мне двадцать год или года? 2. Наречия изменяются по временам или лицам? Октябрьская революция началась в Москве или в Белграде? Дунай впадает в Саву или в Енисей? 1. Я вчера ехал в школу или шёл в школу? Читайте – это именительный или дательный падеж? Освободительная армия в ВОВ была Белой или Голубой? 4. АНАГРАММЫ. Ученици проналазе речи од понуђених слова или формулишу реченице од понуђених речи. Овај пут су дате само речи. Вежбање се ради писмено. 3-4 ВДЕОКАЧ, ИЬЧМЛАКИ, БОААКС, АЛКОШ 1-2 ЖПАЙТОАУЛС, ЬСОКЕЕНВРЕС, ТЙАЗЕТСДВРУ, В 5. ГОЛОВОЛОМКИ. У питању су вежбања за пажљивије размишљање и проналажење одговора који није увек очигледан. 4. Коју врсту речи треба да употребимо да бисмо сазнали: које је боје снег / шта је неко ручао / како Јана пева / шта је неко урадио (па је добио награду) 3. Да ли именице имају времена? Исправи: это мой собака. Исправи: как тебе зовут? 2. Где в первый раз обнаружена картошка? У стола 4 угла. Один отрезали. Сколько теперь углов? Мальчик вошёл в домик и увидел в каждом углу по две кошки. Сколько ног в домике? 1. Сегодня не среда, потому что завтра будет суббота. Что было вчера? В семье 5 голов и 16 ног. Сколько людей, а сколько собак? Кроме температуры, в чём разница между летом и зимой? 6. СОЗДАЙ ПАСПОРТ! Задатак ученика је да наведу основне карактеристике задатих врста речи (основно значење, облике код променљивих речи, да дају примере). 3-4 СУЩЕСТВИТЕЛЬНЫЕ 1-2 ГЛАГОЛЫ 7. ЛОВИ ОШИБКУ! Ученици добијају текстове на папирима. Треба да пронађу неколико речи – уљеза, који не припадају реченици. Писмени, тимски рад. 3-4 Я иду в вчера школу. У меня урок очень математики. Учитель нас говорит и пишет на доске, а я туда слушаю. 1-2 Я очень люблю перед Новый год. Дома украшаем за ёлку, приходит Дедмороз, все дарят ко мне подарки. Это очень летом круто! Ещё в полночь мы пьём для шампанское, все в прекрасном вас настроении. Можно есть сколько высоко угодно, можно не спать между всю ночь, можно смотреть в телевизор. 8. ЧТО ПИШЕМ, А ЧТО ГОВОРИМ? Ученици треба да препознају речи у којима долази до фонетских промена и разлика између писања и изговора (једначење по звучности, губљење сугласника и сл.). Вежбање се ради писмено, тј. ученици га добијају на папиру, како би могли да размисле и да се консултују. 3-4 СЕГОДНЯ, ЧТО, ВСЕ, ОДИН 1-2 ГРУСТНО, СЧАСТЛИВО, ЗАВТРА, УЧИТЬСЯ |
| Средишњи / централни део часа – активности ученика | 1. РАЗГИБАВАЊЕ 3-4 СП је био престоница, данас није. Ј. море није у Русији. Руси су православни народ. Кремљ је тврђава у центру Москве (на Црвеном тргу). Низ садржи било које чланове породице које ученици умеју да кажу (без понављања). 1-2 Бајкал је најдубље језеро на свету. Северна Венеција је Санкт Петербург. Инфинитив није полазни облик именица, већ глагола. „Ану Карењину“ написао је Лав Толстој. Низ се наставља додавањем две речи исте врсте (именице са истим наставком / глаголи кретања). 2. ПО ЧЕМУ ЛИЧЕ? 3-4 – Језеро и море су стајаће воде; ручка је именица женског рода 1-2 – Вода и млеко су природни напици; учиться је једини повратни глагол; жить се мења другачије од других (-ё-) 3. ЛАЖНА ПИТАЊА 3-4 Москва је престоница Русије. Ирина пришла (усклађује се женски род именице и глагола). Данас је децембар / четвртак. Новак Ђоковић игра тенис. Бајкал (језеро) / Волга (река) налази се у Русији. Решење је ЛЕТ, јер тај облик стоји уз број 20. 1-2 Прилози су непроменљиве речи. Октобарска револуција започела је у С. Петербургу. Дунав се улива у Црно море. Јуче сам ишао у школу (и вратио се, зато ХОДИЛ). „Читајте“ је императив. Ослободилачка војска у 2.св.рату звала се Црвена армија. 4. АНАГРАМИ 3-4 ДЕВОЧКА, МАЛЬЧИКИ, СОБАКА, ШКОЛА 1-2 ПОЖАЛУЙСТА, ВОСКРЕСЕНЬЕ, ЗДРАВСТВУЙТЕ 5. МОЗГАЛИЦЕ 3-4 Боју снега говоре нам придеви, о ручку – именице, о Јанином певању – прилози, зашто је неко награђен – глаголи. Именице имају род, број и падеж, времена немају. Это моя собака. Как тебя зовут? 1-2 Кромпир је пронађен у земљи. Сто ће имати пет углова (од одсеченог настају два нова). У кућици ће бити 34 ноге (четири угла по осам ногу и две ноге дечака). Данас је петак, значи да је јуче био четвртак. Пет глава и 16 ногу чине два човека и три пса. Зима је именица женског рода, а лето средњег. 6. ПРАВИМО ПАСОШ! 3-4 Именице имају род, број и падеж (мушки, женски, средњи род; једнину и множину и 7 / 6 падежа). 1-2 Глаголи се мењају по лицима, временима, роду и броју. 7. УЛОВИ ГРЕШКУ! 3-4 Сувишне речи су: вчера, очень, нас, туда. 1-2 Сувишне речи су: перед, за, ко, летом, для, вас, высоко, между, в 8. ШТА ПИШЕМО, А ШТА ГОВОРИМО? 3-4 сегодня са В, что са Ш, все са Ф, один са А 1-2 грустно – не говори се Т, счастливо – сч се изговара као Щ и не говори се Т, завтра – са Ф, учиться – ться се чита као ЦА |
| Завршни део часа – активности наставника | Наставник упућује ученике да саберу бодове, како би видели колико је свака група била успешна у давању одговора, ко је био најуспешнији у групи итд. Наставник разговара са ученицима, пита их шта им се свидело, а шта не, да ли је нешто било тешко и сл. Пита их да ли је било корисно, да ли су научили нешто ново? Да ли би волели да поново раде оваква вежбања и сл. Наставник може похвалити / наградити најуспешније ученике (посебно оне који су били изнад свог уобичајеног нивоа успешности) може их оценити формативном или бројчаном оценом. |
| Завршни део часа – активности ученика | Ученици сабирају бодове у групама, евидентира се најуспешнији ученик у свакој групи, као и биланс по групама. Ученици сабирају утиске – шта је било тешко / лако, занимљиво или не, корисно или не |
| Провера остварености исхода | Резултати ће указати на то колико су ученици спремни да размишљају нешто другачије (не „на прву лопту“), да теме / појмове / речи посматрају са друге стране, да траже решења не само у граматичким облицима, већ и у логици коју намеће само питање. Резултати ће показати колико су ученици у стању да повезују знања из матерњег и страног језика, као и знања из других предмета. Битан елемент је задовољство ученика овом врстом активности, која се не примењује на сваком часу. |
| Оквир за преиспитивањ е оствареног часа | Ниво успешности ученика у давању одговора биће показатељ наставнику за будуће часове: да ли је неопходно / сувишно постављати питања на српском / руском језику; колико је практична подела у групе по датом критеријуму; у којој мери су вежбања била захтевна / превише једноставна и у којој мери број и врсту вежбања треба прилагођавати сваком одељењу и сл. |
| ПРИЛОГ 1 | ЛОВИ ОШИБКУ! ГРУПЕ 3 / 4. Я иду в на школу. У меня за урок математики. Учитель говорит и пишет на туда доске, а я его по слушаю. ЛОВИ ОШИБКУ! ГРУПЕ 1 / 2. Я очень люблю на Новый год. Дома украшаем за ёлку, приходит Дед Мороз, все дарят ко мне подарки. Это очень круто! Ещё в полночь мы пьём у шампанское, все в нельзя прекрасном настроении. Можно есть сколько угодно, можно не спать между всю ночь, можно смотреть в телевизор. |
| ПРИЛОГ 2 | АНАГРАММЫ 3. ГРУПА 4. ГРУПА ЬЧМЛАКИ АЛКОШ ВДЕОКАЧ БСООАК 1. ГРУПА 2. ГРУПА ЖПАЙТОАУЛС ЬОПДЛЕНЕИНК ЬСОКЕЕНВРЕС ТЙАЗЕЬСДВРУВ ЧТО ГОВОРИМ, А ЧТО ПИШЕМ? 3. ГРУПА 4. ГРУПА СЕГОДНЯ ЧТО ВСЕ ОДИН 1. ГРУПА 2. ГРУПА СЧАСТЛИВО ЗАВТРА УЧИТЬСЯ ГРУСТНО |
Мира Симеуновић, професор руског језика и књижевности
ОШ «Кнез Сима Марковић», Барајево, 23. 12. 2021.
НАПОМЕНА
„Интеллектуальные игры в обучении РКИ на основе ТРИЗ-педагогики“
