ТРИЗ-педагогија у пракси (2021)

ТРИЗ-педагогија на часу РКИ

Теоријске основе и кратак историјски приказ дисциплине (по личним сазнањима).

ТРИЗ Лично искуство примене

ТРИЗ сам упознала случајно, када сам 2021. године трагала за искуствима и добрим примерима  «сплочения классного коллектива», тј. формирања колектива и заједништва у одељењу, добрих односа и позитивне комуникације. Након вишемесечног истраживања ове теорије, схватила сам да је ТРИЗ веома озбиљна дисциплина, са дугом традицијом, чији домети се виде у разним наукама и на веома високом нивоу. Истовремено, закључила сам да се ТРИЗ примењује у образовном систему у РФ, да чак постоје и школе ТРИЗ-а у више градова. У тим школама деца се од предшколског узраста уче да размишљају логички и критички, класификујући и анализирајући појаве, тражећи противречности и законитости функционисања система, да користе алгоритме, изводе закључке…и сами долазе до решења. Наилазила сам на бројне примере примене ТРИЗ-педагогије у регуларним школама РФ.

Раније сам већ била упозната са радом др Ранка Рајовића, чији се принципи могу довести у везу са ТРИЗ-педагогијом. Већ дуго, такође, примењујем квизове у оквиру ваннаставних активности, користећи разноврсне примере „мозгалица“, питалица, ребуса и других врста вежбања у којима је неопходно нестандардно размишљање.

Комбинујући ранија и нова сазнања, осмислила сам радионице за часове ЧОС-а у свом одељењу (тада 6. разреду) и реализовала их током првог полугодишта на часовима. Делећи одељење у групе, одржала сам десетак радионица које су се ученицима веома допале, јер су то били неуобичајени часови. Затим сам одржала и један огледни час руског језика у 8. разреду, примењујући вежбања заснована на ТРИЗ-педагогији. То је такође било занимљиво искуство за ученике.

Након овог дугог процеса, своја сазнања и искуства поделила сам са колегама-русистима на састанку Београдске подружнице професора руског језика, затим на посебно организованом састанку у ОШ „Кнез Сима Марковић“ у Барајеву (25 присутних колега), и одржала сам и презентацију на онлајн седници Наставничког већа школе „Павле Поповић“ у Вранићу.

На свом блогу на сајту пед-копилка, објавила сам три публикације, посвећене управо ТРИЗ-педагогији и својој примени исте у настави. (Детаљније о самој теорији у наставку.)

  1. «Классный час на сплочение коллектива с элементами ТРИЗ технологии и НТЦ программы (6 класс)»: https://ped-kopilka.ru/blogs/mira-simeunovich/klasnyi-chas-na-splochenie-kolektiva-s-yelementami-triz-tehnologi-i-ntc-programy.html
  2. «Классный час на сплочение коллектива с элементами ТРИЗ технологии и НТЦ программы» (продолжение): https://ped-kopilka.ru/blogs/mira-simeunovich/klasnyi-chas-na-splochenie-kolektiva-s-yelementami-triz-tehnologi-i-ntc-programy-prodolzhenie.html   
  3. «Интеллектуальные игры в обучении РКИ на основе ТРИЗ-педагогики»: https://ped-kopilka.ru/blogs/mira-simeunovich/intelektualnye-igry-v-obucheni-rki-na-osnove-triz-pedagogiki.html
ТРИЗ-педагогија у пракси (2021)

Новое – это хорошо забытое старое.

ТРИЗ технологија настала је у СССР-у, у граду Бакуу. Њен аутор је Хенрих Саулович Алтшулер. Он је био истраживач, проналазач (од средње школе), писац фантастике под псеудонимом Хенрих Алтов. Првобитно, ТРИЗ је био намењен за примену у инжењерској делатности, али по „алгоритмима решавања истраживачких задатака“ на којима је заснован, и захваљујући својим објективним дијалектичким законитостима, може се применити и у другим областима. Постоји 5 основних принципа који се користе у решавању проблема и настанку нових идеја (јер нема случајности): принцип идеалног решења, мање је више, решења већ постоје, потрага за основном противуречношћу, еволутивни развој система. У складу са овим основним принципима, постоји 40 принципа за решавање комплексних проблема. То је 40 принципа / алгоритама по којима се може решити било који проблем.

Постоје подаци да неке од најмоћнијих светских компанија примењују ТРИЗ принципе за решавање истраживачких задатака, и управо захваљујући тим принципима, те компаније су и постале успешне (Самсунг и Боинг нпр.).

Савремени образовни системи широм света примењују ТРИЗ-педагогију, само под другим називима. Примена ТРИЗ у школама започела је 80-тих година, захваљујући А. А. Гину, ученику Алтшулера, који је адаптирао и примењивао ТРИЗ у циљу развоја креативности ученика. Од 1998. постоји међународна асоцијација ТРИЗ-педагогије.

ТРИЗ називају и Примењена дијалектика, и Општа теорија снажног мишљења, или Општа теорија стваралаштва. Главно што издваја „тризовско“ размишљање од других је управљање процесом размишљања, размишљање по алгоритмима, по законима и правилима. ТРИЗ-педагогија допуњује и мења традиционалне дисциплине, формира нове технологије у настави; захваљујући њој, фактографска знања нису више у фокусу, већ циљ постаје интелектуални рад у решавању нестандардних задатака.

ТРИЗ-педагогија подразумева анализу ситуације, трагање за идеалним решењем противречности и користи се у раду са децом још на предшколском нивоу. Она утиче на развој личности детета / ученика, омогућава развој дивергентног мишљења, формира тежњу ка усавршавању и сопственом развоју и напредовању. На тај начин, формирају се и универзалне способности (међупредметне компетенције, општа култура). Помоћу ТРИЗ технологије, развијају се способности: самоконтрола, прогнозирање, анализа, упоређивање, тражење информација, постављање питања, вештина решавања конфликата, способност исказивања сопственог мишљења итд…

У педагогији је познат и НТЦ програм / систем, чији је творац и аутор др Ранко Рајовић (специјалиста интерне медицине, магистар неурофизиологије, доктор спортских наука). Његов метод обучавања данас се примењује у скоро 20 европских земаља. Рајовић је председник светског комитета Менсе за талентовану децу и користи методе, усмерене на физички и интелектуални развој деце. Систем је заснован на игри, а програм је намењен деци од 4 до 12 година.

Између осталог, НТЦ програм се примењује у центру „Гениус“ у УФИ (Руска Федерација), чији главни циљ је рано препознавање надарене деце. Овде сматрају да се стимулисањем психичког развоја деце појачава њихово самопоуздање, заинтересованост за учење, способност проналажења логичких веза, вештина проналажења решења… У центрима НТЦ спроводе се покретне, такмичарске, асоцијативне, креативне и друге игре.

Овим двема методикама активира се креативна и когнитивна активност деце, јер обе теорије уче како се мисли нестандардно, преко разумевања процеса проналажења решења, што се касније може применити у разним областима живота, при решавању проблема било које врсте.

Подстиче се развој дивергентног мишљења – оно подразумева способност да се покрећу оригиналне, нове, необичне – креативне идеје, ван стереотипа у размишљању (суштина креативности је у креирању нових погледа, одговора, логике). Когнитивне способности које омогућавају дивергентно размишљање су: проналажење проблема и формулација на нови начин, гипкост размишљања, другачија процена реалности… Основни фактор успеха, тј. резултата оваквог размишљања је разумевање информације и искоришћавање за лично, али и напредовање своје околине. Али, да машта (као саставни део дивергентног мишљења) не би била превише нереална и непрактична, чиме и непримењива, ту је конвергентно размишљање, које успорава / кочи прешироку фантазију и тера нас да посматрамо ствари / проблеме реалније. Конвергентно размишљање је такође неопходно, али треба се трудити да не буде једино.

Као резултат ових и сличних игара, код ученика се рађа позитиван однос према креативним задацима, проблемским и истраживачким. Ученик и сам почиње да опажа логичне везе међу појавама, да примењује нова сазнања у свакодневним активностима, ван школе. Али, развој креативног размишљања увек креће од креативног и маштовитог педагога, било да је учитељ или наставник. Онај ко може да смишља, да проналази нешто ново, може да организује креативни час и у нашим необичним, нестандардним околностима.

Конкретни примери ТРИЗ-педагогије могу се погледати у другим постовима (међу пројектима).


Подели

Написала Још

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Мира Симеуновић
© 2024 Мира Симеуновић