„Упознајмо Пушкина“ (2024)

Мира Симеуновић

31/12/20241 · min read

Књижевно вече секције руског језика „Умница“ посвећено Александру Сергејевичу Пушкину.

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ „УПОЗНАЈМО ПУШКИНА“ (1799-1837)

УВОД (слајд 1)

„Я ПОМНЮ ЧУДНОЕ МГНОВЕНИЕ“

ГРОФ САВА (слајд 3)

ТЕКСТ 1

Био једном један гроф…започињемо нашу причу о Пушкину као бајку, јер је прича о његовом пореклу заиста бајковита. Какав гроф? Српски гроф. Дакле, био једном један гроф, који се звао Сава Лукић Владиславић Рагузински (последњи део презимена добио је по пореклу, јер је потицао из Дубровника, који се раније звао Рагуза). Гроф Сава потиче из трговачке породице из Гацка. Наследио је очев посао и проширио га на целу Европу, пре свега на Италију, Француску, затим чак до Истанбула. У Истанбулу је успоставио везу са руским амбасадорима, преко којих је упознао и Петра Великог лично. С обзиром на то да је био веома успешан економиста и дипломата, убрзо је стекао поверење Петра Великог и постао његов дворски саветник. Руси га именују као „Дипломату Петра Великог“. У име Русије гроф је водио преговоре у Константинопољу, Венецији, Риму, а сматра се да је у својим дипломатским мисијама гроф Владиславић успоставио прву обавештајну службу Русије. На крају је постао амбасадор Русије у Кини.

ТЕКСТ 2

Његова највећа заслуга је у томе што је успоставио границу између Русије и Кине, за шта је добио орден Александра Невског од Катарине Прве. Чак је добио дозволу да оснује један град. Био је то град Троицкосавск (назван тако у име Светог Саве, покровитеља Рагузинског). Данас се тај град зове Кјахта, налази се у Републици Бурјатији. Истовремено, гроф је помагао Србе, градио цркве у Србији, слао књиге у српске градове, на пример у Сремске Карловце. У овом граду и данас стоји споменик грофу Рагузинском. Други споменици подигнути су у његову част у Херцеговини, у Гацку (месту рођења грофа), у Херцег Новом, у Кјахти, недалеко од Санкт Петербурга. О грофу се код нас није знало много све док му Јован Дучић није посветио једно од својих дела. А сада – кратка поетска пауза за још једну Пушкинову песму.

Что в имени тебе моём?

УВОД – ХАНИБАЛ (слајдови 5, 6, 7)

ТЕКСТ 3

Питате се у каквој је вези гроф Сава Л. В. Рагузински са Пушкином. Ускоро ћете сазнати. Наиме, путујући у своје дипломатске мисије, гроф је са једног од својих путовања (1704.) Петру Великом донео веома необичан поклон – троје младих Арапа, које је откупио на пијаци робова. Један од њих био је Ибрахим Ханибал. Постоји више теорија о његовом пореклу: једни сматрају да је из Етиопије, други да је из Еритреје, или из Камеруна. Било како било, када је имао шест-седам година заробили су га Турци, а спасио га је српски гроф. Убрзо по доласку у Русију постао је кумче Петра Великог, који му је дао име Абрам Петрович. Одгајио га је и школовао (у Русији и Француској) као члана породице. Захваљујући томе, Абрам је постао водећи руски војни инжењер, достигао је чин генерала и личног секретара Петра Великог. И, како ће се испоставити – прадеда великог А. Пушкина по мајци. Његов славни потомак, писац Пушкин, овековечио га је у незавршеном роману „Арапин Петра Великог“.

ТЕКСТ 4

Када смо поменули дилему о пореклу, поменућемо и то да је у Етиопији (у престоници Адис Абеби) подигнут споменик Пушкину, на којем је написано „Наш песник“. Такође, у Еритреји, у центру престонице, стоји споменик Пушкину. У овој земљи су чак објавили књигу „Еритрејски корени Пушкина“. Обе земље га сматрају својим песником. Иначе, занимљиво је да у Русији има око 300 споменика Пушкину, а у целом свету, сматра се – око 700. Један од тих 700 је споменик Пушкину у Београду, у парку Ћирила и Методија.

Доста смо говорили, време је за мало поезије. Послушајмо још једну чувену Пушкинову песму коју имате на својим картицама на руском и српском језику, а видећете је и на платну.

„Я ВАС ЛЮБИЛ…“

ЗАНИМЉИВОСТИ (слајд 9)

ТЕКСТ 5

Наставићемо да говоримо о бројевима. По броју књига, написаних о њему, Пушкин се налази на 19. месту у читавој историји човечанства. Налази се, на пример, иза Исуса и Вагнера, али испред Гандија и Бетовена. О њему је снимљено преко 20 филмова. Током последњих сто година у Русији је продато 380 милиона примерака Пушкинових дела. Тиме се наставља Пушкинов однос према књигама, јер је његову библиотеку чинило 3.500 хиљада књига.

ТЕКСТ 6

Занимљиво је такође да је Пушкин био толико талентован, цењен и утицајан, да је био инспирација за преко 4 000 разних уметничких дела, како књижевних, тако и ликовних, а посебно музичких. Пушкин је током свог краткотрајног стварања написао укупно 826 дела: један роман у стиховима, 12 поема, седам бајки, 8 драма, 15 других прозних дела и 783 песме. Имао је дара и за цртање, често је сам илустровао своја дела.

ТЕКСТ 7 (слајдови 9, 10)

Иако нећемо говорити о Пушкиновим делима, морамо се осврнути на најзначајнија. Као што смо чули, то су бајке, поеме, стихови, проза… (илустровали смо само нека од њих – показати и превести). Пушкин био свестрани стваралац великог талента, због чега га Руси сматрају генијем. Међутим, Пушкин као дете није баш био успешан у школи (углавном је био претпоследњи, како је сам говорио). Али је веома рано показао склоност ка писању, волео је руски језик, касније и француски (са 8 година написао је на француском језику своју прву песму). Заволео је књижевност захваљујући нани Арини која му је од најранијег детињства причала бајке на правом народном руском језику. Значи, за Пушкина је, као и за свако дете, књижевност почела бајкама. Називе једне од најпознатијих управо видите на слајду. Сада ћемо се и ми подсетити детињства уз одломак из једне од најпознатијих Пушкинових бајки.

„ТРИ ДЕВИЦЫ ПОД ОКНОМ…“

ЗАНИМЉИВОСТИ (слајд 12)

ТЕКСТ 8

Да ли сте знали да је П. био низак, свега 161 центиметар. То је тешко подносио. Он јесте био генијалан, али није био леп. Имао је плаве очи, избачену вилицу и коврџаву, непослушну тамну косу. Једном, када је описивао своју спољашњост, рекао је да је његов изглед „достојан правог мајмуна“. Из ових речи видимо да је П имао и смисла за хумор (шалио се на свој рачун).

ТЕКСТ 9

А Пушкинова супруга, лепотица Наталија Гончарова, била је висока 175 центиметара. Када би заједно одлазили на балове, он се трудио да не буде близу ње, да околина не би видела ту упадљиву разлику. Носио је цилиндар, како би прикрио разлику која му је сметала.

ТЕКСТ 10

Пушкин је био сујеверан и знао је да њихов брак неће бити срећан, зато што су, између осталог, током венчања пали Јеванђеље и крст, затим му је испала бурма, а угасила му се и свећа у рукама. Знао је и рекао на самом венчању да је то лоша срећа. Испоставило се да је био у праву: брак заиста није дуго трајао.

ЈЕВГЕНИЈЕ ОЊЕГИН (слајд 13)

Сада ћемо се осврнути на најчитаније, по многима најзначајније и најлепше дело Александра Сергејевича, роман у стиховима „Јевгеније Оњегин“. Чућемо један необичан приказ овог дела који су направиле ученице наше школе. Ради се о стрипу који је настао на основу овог романа и о њиховој препоруци за читање Пушкинових дела. Рад који ћете видети и чути током прошле школске године освојио је специјалну награду за креативни приступ на међународном конкурсу видео спотова у форми буктрејлера. Овај међународни конкурс објављује чувени Пушкински институт у Москви.

„БУКТРЕЈЛЕР“ (слајд 14)

АФОРИЗМИ, 1 ДЕО (слајд 15)

Пре него што се још једном осврнемо на чувени роман у стиховима, дозволите да вам дамо неке теме за размишљање. Наиме, одабрали смо неколико афоризама, тј. Пушкинових мисли на разне теме, које заиста чине да се замислимо.

ТЕКСТ 11 (руски и српски)

1. Мысль! Великое слово! Что же и составляет величие человека, как не мысль! Да будет же она свободна, как должен быть свободен человек…

Мисао! Та велика реч! Шта чини величину човека, ако не мисао! Нека је слободна, као што и човек мора бити слободан.

2. Презирать суд людей нетрудно, презирать суд собственный — невозможно.

Презирати суд људи није тешко, али презирати сопствени суд је немогуће.

3. Никогда не забывай умышленной обиды, будь немногословен или вовсе смолчи и никогда не отвечай оскорблением на оскорбление.

Никада не заборављај смишљену увреду, не говори много или је сасвим прећути и никада не одговарај увредом на увреду.

4. Люди никогда не довольны настоящим и, по опыту имея мало надежды на будущее, украшают невозвратимое минувшее всеми цветами своего воображения.

Људи никада нису задовољни садашњошћу, и пошто имају мало наде у будућност, украшавају неповратну прошлост свим бојама своје маште.

5. Одна из причин жадности, с которой читаем записки великих людей, — наше самолюбие: мы рады, ежели сходствуем с замечательным человеком чем бы то ни было, мнениями, чувствами, привычками — даже слабостями и пороками. Вероятно, больше сходства нашли бы мы с мнениями, привычками и слабостями людей вовсе ничтожных, если б они оставляли нам свои произведения.

Један од разлога похлепе, с којом читамо белешке великих људи – то је наше самољубље: радујемо се ако личимо на изузетног човека у било чему – у мишљењу, осећањима, навикама, чак и у слабостима и пороцима. Вероватно, још више сличности бисмо имали са мишљењем, навикама и слабостима људи који су потпуно безначајни, само ако би нам они оставили своја дела.

ЗАНИМЉИВОСТ (слајд 15)

А сада се враћамо се на даље упознавање са „Јевгенијем Оњегином“. Сигурно нисте знали да је за роман „Јевгеније Оњегин“ Пушкин добио баснословни хонорар. Руси сматрају овај роман „енциклопедијом руског живота“, а Пушкин је на тој енциклопедији радио 7 година, 4 месеца и 17 дана, а његови савременици читали су роман по главама које су објављиване једна по једна, као посебне књиге. Пушкин је био плаћен посебно за сваку главу, а укупни хонорар износио је 12 000 рубаља. Данас би то био износ од 10,5 милиона рубаља (око 95 000 евра). Овај чувени роман у стиховима (као што смо чули) садржи најлепше љубавно писмо у историји књижевности, писмо Татјане Оњегину, чији ћемо одломак чути.

„ПИСЬМО ТАТЬЯНЫ К ОНЕГИНУ“ (слајд 16)

ПУШКИН И СРБИ (слајд 17)

Наше вече започели смо везом Пушкиновог порекла и Срба. На тренутак ћемо се вратити на историјску тему да бисмо поменули српске савременике Пушкина, тј. Карађорђа. Пушкин је био одушевљен јунаштвом Карађорђа и знао је за борбу балканских народа против Турака. За Пушкина, Карађорђе је био човек који је схватао и видео будућност, иако је убијен од руке другог Србина. Пушкин је великом српском витезу посветио песму под називом „Песма о Ђорђу црном“. 1820. године у Кишињеву је упознао Алексу Петровића (Карађорђевог сина), а његовој кћери Стаменки такође је посветио песму. Није познато да ли је лично познавао Стаменку, али се зна да је познавао српске војводе, писце, преводиоце, па и неке масоне међу Србима, јер је, како се сматра, и сам Пушкин био масон. Послушаћемо на српском језику (како бисмо је боље разумели) песму „Карађорђевој кћери“ која је део збирке песама под називом „Песме западних Словена“.

„КАРАЂОРЂЕВОЈ КЋЕРИ“ (слајд 17)

АФОРИЗМИ, 2. ДЕО (слајдови 18 и 19)

ТЕКСТ 12. Волели бисмо да у ведријој атмосфери приведемо крају наше дружење. Поделићемо са вама још неколико Пушкинових афоризама, овај пут речених са дозом хумора. У међувремену можете погледати како се помоћу савремене вештачке интелигенције Пушкин може представити као наш савременик. Може вам се допасти или не, али признаћете да је занимљиво.

ТЕКСТ 13 (руски и српски)

1. Первый признак умного человека — с первого взгляда знать, с кем имеешь дело, и не метать би́сер…перед сви́ньями.

Први знак паметног човека је – знати на први поглед са ким имаш посла и не бацати бисере пред…свиње.

2. Правительство есть единственный европеец в России; оно плохо, но оно могло бы быть ещё в тысячу раз хуже, и никто бы этого даже не заметил.

Влада и јесте једини Европејац у Русији. Она је лоша, али би могла бити хиљаду пута гора, и нико то не би чак ни приметио.

3. Не откладывай до ужина того, что можешь съесть за обедом.

Не одлажи за вечеру то, што можеш да поједеш за ручак.

4. Глупая критика не так заметна, как глупая похвала.

Глупа критика није толико приметна, као глупа похвала.

5. Я пишу для себя, а печатаю для денег.

Ја пишем за себе, а објављујем за новац.

6. Должно стараться иметь большинство на своей стороне: не оскорбляйте же глупцов.

Треба се трудити да имате већину на својој страни: не вређајте глупе.

7. Изо всех молодых людей, воспитанных в чужих краях (прости господи), царский арап всех более на человека походит.

Од свих младих људи, васпитаних у туђим земљама (боже опрости), царски Арапин највише личи на човека.

ЗАВРШНИЦА – припрема видеа (слајд 20)

Ближимо се крају наше вечери причом о Пушкиновом одласку. Између осталог, крај живота песника дошао је као последица његове веома експлозивне и импулсивне нарави коју он није умео да контролише. Пушкин је увек са собом носио пиштољ и често је учествовао у двобојима. Носио је и тежак штап (око 15 килограма), објашњавајући то потребом да очува снагу десне руке, а тиме и прецизност у двобоју. Више од 15 двобоја Пушкин је сам изазвао, али никада није пуцао први, иако је био одличан стрелац (кажу да је од 20 покушаја, 20 пута погађао мету). Између осталог, изазвао је на двобој чак и свог најбољег пријатеља. У овој ситуацији спасили су их домишљати секунданти, јер су им у пиштоље уместо метака ставили брусницу. Невероватан је податак да је Пушкин преживео око 30 двобоја. Двобој против Дантеса био је кобан за њега. Изазвао га је сам Пушкин, због недоличног понашања Француза према његовој супрузи. Морао је одбранити част породице.

ЗАКЉУЧАК, СПОТ…

НАТАЛИ – видео (слајд 21)