Великие имена России и Сербии (2024)

Великие имена России и Сербии (2024)

Приказ часа руског језика у 4. разреду гимназије објављен у „Просветном прегледу“ 3. 10. 2024.

26. септембар – 3. октобар 2024. Број: 2992/3 (23-24) • LXXX • www.prosvetni-pregled.rs • е-пошта: [email protected]

Рад је претходно објављен на личном блогу на сајту пед-копилка на руском језику: «Великие имена России и Сербии (РКИ в гимназии)» https://ped-kopilka.ru/blogs/mira-simeunovich/velikie-imena-rosi-i-serbi-rki-v-gimnazi.html

Ево како почиње текст:

Великие имена России и Сербии (2024)

А ово је текст у целини:

„Велика имена Русије и Србије“

(руски језик у 4. разреду гимназије)

Ако сте човек који воли свој посао, а радите у захтевној просветној пракси, сигурно сте наишли на бројне примере надахњујућих тема, инспиративних наставних јединица, подстицајних за вас и ученике. Исто тако, имали сте пред собом изазовна одељења и деликатне ситуације, у којима сте својим креативним приступом успели да мотивишете ученике, обогатите наставни процес, да га начините динамичним и занимљивим.

Најчешће сте ипак наилазили на уобичајене теме и часове за које сте осетили потребу да их допуните, додате нешто ново, што ће привући пажњу ученика, мотивисати их на размишљање, истраживање, на жељу за новим сазнањима у датој теми.

Наставним планом и програмом учења руског језика као другог страног у гимназији предвиђено је (у обиљу језичког материјала) и проучавање културе Русије у најширем смислу речи (традиција, уметност, историја, књижевност и др.), тако да се, осим језика, упознајемо са разним аспектима живота народа чији језик проучавамо. Уз културолошки приступ у настави језика, ученици имају прилику да прошире своја знања, да запазе паралеле, открију везе, препознају сличности између српског и руског народа.

Идеалну прилику за овакав рад имали су ученици 4. разреда Дванаесте београдске гимназије на часу руског језика (заправо двочасу: „теорија“ и „вежбе“). Наставна јединица био је текст под називом ,,Имя России: Александр Невский“. Рекло би се да је пред нама просечна наставна јединица у којој ћемо обрадити нови текст, усвојити нову лексику, провежбати изражајно читање, упознати се са једним великим именом руске средњовековне историје. Све је то, наравно, тачно, али ми смо урадили више од тога.

Наиме, имали смо прилику да завиримо у давну прошлост, коју често замишљамо као доба романтичног витештва, прихватамо је као неку бајковиту причу или је доживљавамо као древни мит.

На часу „теорије“ упознали смо се текстом који су ученици претходно прочитали код куће. У тексту се ради о руском јунаку, мудром кнезу који се борио против татарско-монголске најезде („Златне хорде“) у XIII веку. Након обраде текста, поразговарали смо о томе шта ученици знају из руске историје, којим темама су се бавили на часовима других предмета у досадашњем школовању (на часовима историје проучавали су, наравно, Романове, Октобарску револуцију и многе друге теме, попут Првог и Другог светског рата…). Упознати су и са основним паралелама између руског и српског народа, барем када се ради о заједничком словенском пореклу, језику и православној вери.

Како бисмо употпунили и обогатили ову тему, на претходном часу један ученик је добио задатак да пронађе додатне информације или занимљивости о овој значајној личности – кнезу Александру Јарославичу, који ће касније постати „благоверни књаз“ Александар Невски. Из његове презентације сазнали смо да је велики кнез био мудри витез који се борио за опстанак свог народа, владар који је доносио паметне, промишљене одлуке у тешким временима. Због тога је и канонизован у време владавине Ивана Грозног. Такође смо сазнали да је још 1938. године славни Сергеј Ајзенштајн режирао филм о Бици на леду из 1242. године, чија је инспирација био управо Александар Невски. Музику за овај филм компоновао је чувени Сергеј Прокофјев.

После занимљиве презентације ученици су дискутовали о другим великим именима Русије. Поменули су књижевнике А. С. Пушкина, Ф. М. Достојевског, Л. Н. Толстоја, А. П. Чехова, С. А. Јесењина, али и научнике Д. И. Мендељејева и П. П. Павлова, који је био први руски добитник Нобелове награде.

Након тога, поразговарали смо о великим Русима који су дали допринос развоју и напретку Србије (ученици су чули за архитекту Н. П. Краснова, знају и за руске уметнике стрипа у Србији након доласка „беле емиграције“). У наставку часа прочитали смо састав који је (у првом полугодишту 2023/2024.) освојио прво место на конкурсу „Русија је близу“. Састав о Самсону Чернову, руском ратном фотографу, који је овековечио борбу наше војске у Првом светском рату, написала је ученица 1. разреда наше гимназије. Рад смо објавили у електронском часопису секције руског језика „Класс!!!“, у којем смо га и прочитали на часу: https://www.calameo.com/books/00668662332be535493b5

У другом делу часа направили смо још једну значајну тематску паралелу: тражећи личност из српске историје која би се могла повезати са Александром Невским, направили смо логичан избор – Свети Сава. Сличност је у времену у којем су живели, али и у значају који је сваки од њих имао (и данас има) за свој народ, за његов духовни опстанак. Сличност је, наравно, и у томе што су обојица свети људи. Једна ученица је претходно добила задатак да у електронском часопису секције прочита осврт на Светог Саву и његов утицај на руски народ како тог времена, тако и наредних векова. Ученици су из њеног излагања (извода из текста о Светом Сави) сазнали да Руси знају и поштују нашег свеца, да у Русији постоји црква под његовим именом, као и то да у Кремљу, у срцу Москве, у једном од храмова постоје две иконе на којима је приказан Свети Сава. Ово су била потпуно нова сазнања за наше ученике, која су учврстила њихову свест о историјској, духовној, културној вези између нашег и руског народа. Е-часопис са приказом живота Светог Саве: https://www.calameo.com/read/006686623ee9b910c4917

У завршном делу часа, да бисмо поткрепили излагање о Светом Сави и његовом утицају на руску цркву и веру, погледали смо кратак видео о Светом Сави на руском језику, намењен деци у Русији. Снимак смо нашли на руској телевизији „ТВ Персеј“ на адреси https://www.youtube.com/watch?v=hYMwvD_UTOQ

На самом крају смо се договорили да ученици направе пано, посвећен великим Русима које су и сами поменули током часа, како би млађи ученици били мотивисани да истражују и у наредним годинама праве сличне креативне радове.

Да закључим. На часу руског језика, који је могао да буде „обични“ час обраде новог текста, научили смо много тога новог: дотакли смо руску и српску историју, филмску уметност, верску наставу; применили смо ИКТ вештине како бисмо дошли до нових сазнања која смо потом представили остатку одељења; читајући награђени рад о С. Чернову подсетили смо се овог креативног успеха, забележеног у е-часопису; радили смо на унапређивању комуникацијских вештина, применили вештину рада са информацијама и вештину јавног наступа.

Сваки час може да буде инспирација, свака тема може да се претвори у истраживање, посебно на часовима страних језика, јер кроз страни језик улазимо у све науке, у било коју људску делатност, у далеке углове планете, као и у давна, непозната времена.

Мира Симеуновић, професор руског језика и књижевности, педагошки саветник

XII београдска гимназија, Београд

Март 2024.


Подели

Написала Још
Мира Симеуновић
© 2025 Мира Симеуновић