„Дан руског језика“ у Шиду (2024)

„Умница“ је четврти пут награђена на конкурсу УСРП Шид „Свет без рата – деца говоре“.

Осврт на манифестацију доделе награда дат је на друштвеним мрежама Удружења:

https://www.facebook.com/UdruzeneSrpskoRuskogPrijatelstvaSid/?locale=sr_RS

"Дан руског језика" у Шиду (2024.)
"Дан руског језика" у Шиду (2024.)

Награђени и гости манифестације уживали су у програму који су сјајно осмислиле и припремиле колеге – професори руског језика. Учесници програма су у својим наступима показали висок ниво знања руског језика, а публику су одушевили и руском песмом и игром.

"Дан руског језика" у Шиду (2024.)
"Дан руског језика" у Шиду (2024.)

Маша Трошић одабрала је номинацију за поетско стваралаштво. У наставку – победнички стихови надахнути Пушкиновим речима, посвећени вечитој инспирацији – љубави.

Љубав је капљица небеске росе коју небеса кануше у блато живота да му засладе горкост.

Александар Сергејевич Пушкин

СРЕЋЕ УДИСАЈ

Шта то живот боји,

шта се то у њему најлепшим нитима плете?

Ко то у болу чврсто стоји,

док лептирићи у стомаку у ројевима лете?

– Љубав то је, знај,

среће удисај!

Где се то поглед у даљини губи,

где разум границе брише,

кад неко искрено љуби,

кад оловка срцем пише?

– У љубави бескрају, знај,

док живи среће удисај!

И чему онда патња?

И чему онда боли –

Кад душа разум иште,

кад срце искрено воли?

– Љубав и то је, знај,

среће удисај!

Какав је живот без снова и наде?

Чему уздаси сви?

Зар неко може осмех да украде,

запитајте се, људи, ви?

Зато у љубави тражите спас,

јер она рачуна на нас!

Љубав је песма којом се занесени поносе,

љубав је радост што нам је живот донесе!

Љубав је жишка која се из пепела вади,

љубав нас чека, љубав нас ваби.

И чему, онда, постојање без страсти?

И чему буђење без опијености

кад срце може искрено да воли,

чак и онда кад крвари и боли.

Јер, шта је живот кад у њему љубав не постоји?

Живот се пуним плућима дише,

а љубав се најлепшим стиховима пише.

И руке склопљене у загрљај чврсто

учиниће да место поред нас не остане празно и пусто.

Усне ће наше у осмех да се развуку,

чак и онда када буре судбине туку!

Јер, рекоше мудри

да је љубав капљица небеске росе

што горкост живота слади:

– Зато у животу љубите и волите,

због тога вам је живот на поклон дат,

то је смисао све док земаљски откуцава сат.

Јер, љубав је смисао, знајте –

са њом корачајте, и не стајте!

Маша Трошић, ученица одељења 1-3

Дванаеста београдска гимназија, Војводе Степе бр. 82, 11042, Београд

Ментор: Мира Симеуновић, професор руског језика, педагошки саветник


Подели

Написала Још

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Мира Симеуновић
© 2024 Мира Симеуновић