Две презентације Магдалене Марковић, ученице 7/3, 2020. година.
Фјодор Михаиловић Достојевски
- Рођен је 11.новембра 1821.године, у Москви.
- Преминуо је 9.фебруара 1881.године,у Санк–Петербургу.
Био је руски писац, филозоф и један од највећих писаца свих времена. Имао је седморо браће и сестара, он је био друго дете Михаила и Марије Достојевски,који су били потомци белоруских имиграната.
Убрзо пошто му је мајка умрла од туберкулозе, 1837.године, њега и његовог брата отац је послао у војну школу у Санкт Петербург.
Само две године касније преминуо му је и отац, пензионисани војни хирург и насилан алкохоличар, који је радио у болници за сиромашне у Москви. Фјодор је био лош у војној школи, зато што је био слаб из математике, коју је презирао. Уместо тога посветио се књижевности.
Његов први роман је изашао 1846.године,под називом „Бедни људи“. У 28.години живота, због учешћа у револуционарној организацији, био је осуђен на смрт. Након помиловања, провео је четири године на присилном раду у Сибиру.
Боловао је од епилепсије, због чега је имао честе нападе.
На присилном раду у Сибиру је упознао Марију Дмитријевну, којом се оженио. По повратку из Сибира, Фјодор пише књигу за књигом.
Супруга му умире 1864.године, убрзо и брат.
Врло потрешен, пада у депресију и коцкање му постаје порок, због чега упада у дугове…
Путујући по Европи, Достојевски упознаје своју другу жену–Ану Григорјевну. Она му је помагала у писању, такође, помогла му је да победи коцкарску страст.
Обожавао је игре на срећу, коцкање, што је и описао у свом делу „Коцкар“. Са Аном је био у браку до своје смрти.
Његов роман „Бедни људи“, из 1846., говори о вези између једног старијег човека, који ради као државни чиновник, и девојке, његове рођаке. Роман је у писмима, и сам Достојевски приказује беду коју живе обични људи у тадашњој Русији.
„Када се девојачко срце сажали, разуме се да је то најопасније за саму девојку.“
„Браћа Карамазови“ – последњи роман Ф. М. Достојевског, писао га је скоро две године.
Ово је филозофски роман који истражује хришћанску етику, слободу воље, супарништво, морал.
То је духовна драма о моралним дилемама у вези са вером, о сумњи и модерној Русији.
„Љубав је учитељица, али је треба умети стећи, јер се она тешко стиче, скупо се плаћа.“
У роману „Записи из мртвог дома“, писац прати живот Александра Петровича, чије је записе измишљени аутор приповести нашао после његове смрти.
Достојевски је у овом делу опширно описао живот цибирских затвореника, као и утицај цркве и аристократије.
ОСТАЛА ДЕЛА:
- „Двојник“-1846.
- „Неточка Незванова“-1849.
- „Понижени и увређени“-1861.
- „Записи из подземља“-1864.
- „Злочин и казна“-1866.
- „Идиот“-1868.
- „Зли дуси“-1871-1872.
- „Младић“-1875.
„Волео сам те и никада те нисам изневерио,чак ни у мислима.“
Те речи је на самрти рекао Фјодор Достојевски својој жени Ани. Током брачног живота су се растајали, понекад, само на неколико дана.
Фјодор Достојевски је преминуо 9.фебруара 1881. године у Санкт Петербургу, од последица крварења узрокованог епилептичним нападом.
Магдалена Марковић, 7-3
2020.
