Најутицајнији Србин на Петровом двору, потомак старог српског рода Владиславића.
У младости Сава се бавио трговачким послом у Француској, Шпанији и Венецији. Године 1701. нашао се у Истанбулу где је ступио у контакт са руским дипломатама и почео да обавља дипломатске задатке. Ускоро је уследио први сусрет Рагузинског са Петром Великим који је брзо увидео његову интелигенцију, надареност и способност за рад.
Будући и даље успешан европски трговац, Сава је истовремено постао и лични саветник руског цара. Добио је титулу грофа и уживао посебно поверење цара Петра по чијем је налогу обављао важне државне послове, укључујући оне повезане са спољном политиком, економијом и иностраном трговином.
Рагузински је активно учествовао у војним походима Петра Великог: у Прутском походу против Турака (1711.) и у Северном рату (1700-1721), а такође иницирао српски устанак у Црној Гори и Херцеговини (1711-1714.).
Последњих година Петровог живота Сава је боравио у Млетачкој републици где се по царевом налогу заузимао за подршку православној цркви на Балкану, водио је дипломатске преговоре и уговарао набавку вредних уметничких дела.
Рагузински је остао у служби Русије и после Петрове смрти. Од 1725. до 1728. године био је на челу амбасаде у Кини где је закључио први у историји споразум о границама и трговини између две земље.
Сава Владиславић Рагузински је одиграо важну историјску улогу као дипломата и државни делатник у доба Петра Великог, учинивши доста тога на добробит и Русије, и Србије.
Презентацију (као пројектни задатак) урадиле ученице 4/4 Ена Арифи и Наташа Ступар у децембру 2025. године.
Последња фотографија је приказ грофа Саве Владиславића, сегмент изложбе „Петар Велики и Србија“, постављене у Руском дому током децембра 2025. и јануара 2026. године. Изложба је централни део других „Дана Ермитажа у Србији“, она илуструје везе Петра Првог са истакнутим Србима (нпр. Арсенијем Чарнојевићем) који су „постали Руси“ и били блиски сарадници царске породице. Једна од најзначајнијих личности је свакако гроф Рагузински.
Подаци о грофу, дати у овом тексту, преузети су у целини са плаката у Руском дому (приказаног на последњој фотографији). Текст је на изложби дат на руском и српском језику.
